(narsvno sadržaj trećeg dela se naslućuje)
... u tom periodu sam bila sama. Raskid se desio u februaru. Nije mi nesto nedostajao muskarac. Uzbuđenja sam uspevala da zataskam svojim prstićima i eventualno uz malu pomoć ručke od četke za kosu...
Toga jutra me je probudilo zvono na vratima. To staro drndavo zvono probudilo bi i mrtvog čoveka.
Zvoni već dva puta a maoja mama ne otvara. Znaci nije tu. Ne bi dozvolila da neko probudi njenu umornu mezimicu.
Sigurno je poštar. Rećiću mu da nemam ključ i da dođe sutra ili nek ostavi ispod otirača.
Zvirnula sam kroz spijunku. Joooj to je Marko. I bre klinac je stvarno dosao na kafu. Uff.
-Cao Marko.
-Probudio sam te. Izvini.
Razmišljam kako sam rasčupana od spavanka i poguzvana i nije tesko provaliti da sam sad iz kreveta.
-Došao sam na kafu.
U ruci drži kesu iz koje se siri miris puter kifli. To su iz one pekare na ćosku. Stvarno su dobe. Da mu kažem da dođe za 10tak min da se sredim... Ma jok. Neka uđe, popijemo kaficu pa da gledam seriju. Posle će mi upasti u termin serije, pa sta sam uradila...
-Uđi. Sedi u dnevnu, sad ću ja.
Uđoh u kupatlo. Piškim. Perem zube. Stadoh pod tuš. Počeh da perem kosu pa se setih da imam goste. Nisam se jos razbudila. Hajde dobro za čas ću.
Ops nemam nista od garderobe u kupatilu. Jao što sam kreten. Trebala sam da ga prolongiram za 10tak minuta da se probusim ko covek i da obavim jutarnju rutinu, a ne ovako. Šta ću sad.
Dobro je ima mamin bademantil u kupatilu. Dobro je da imam peskir za kosu.
Kad izađoh iz kupatila stan veći ispunjen mirisom kafe. Prepliću se misis kafe i putre kifli.
-Marko ti si već skuvao kafu.
- Jesam.
- Pa ja sam te zvala na kafu. Ja treba da huvam.
-Nećemo biti formalisti. Pijemo je kod tebe.
E sedimo ovde u dnevnoj sobi kao da mi je došla drugarica. Htela sam da skočim do sobe da se obučem ali me zbuni situacija.
-E idem samo do sobe da se obučem.
- Nemoj. Hladi ti se kafa.
Opa klinac me odmerava i nagovara. Nije baš vešt ali se trudi. E bas da vidim koliko je hrabar i dokle će da ide. Malo ću i da mu izprovaljujem neke fore....
Pijemo kafu. Grickamo puter kifle. Značajno me gleda u oči.
-Kako je u velikom gradu? Jesi li doterala skolu do kraja?
Uh što blene u mene. Misli da sam ga zvala na seksić. U bre Marko Marko.. Ti si se bas naložio. Tesko ću se ja od tebe otarositi.
... u tom periodu sam bila sama. Raskid se desio u februaru. Nije mi nesto nedostajao muskarac. Uzbuđenja sam uspevala da zataskam svojim prstićima i eventualno uz malu pomoć ručke od četke za kosu...
Toga jutra me je probudilo zvono na vratima. To staro drndavo zvono probudilo bi i mrtvog čoveka.
Zvoni već dva puta a maoja mama ne otvara. Znaci nije tu. Ne bi dozvolila da neko probudi njenu umornu mezimicu.
Sigurno je poštar. Rećiću mu da nemam ključ i da dođe sutra ili nek ostavi ispod otirača.
Zvirnula sam kroz spijunku. Joooj to je Marko. I bre klinac je stvarno dosao na kafu. Uff.
-Cao Marko.
-Probudio sam te. Izvini.
Razmišljam kako sam rasčupana od spavanka i poguzvana i nije tesko provaliti da sam sad iz kreveta.
-Došao sam na kafu.
U ruci drži kesu iz koje se siri miris puter kifli. To su iz one pekare na ćosku. Stvarno su dobe. Da mu kažem da dođe za 10tak min da se sredim... Ma jok. Neka uđe, popijemo kaficu pa da gledam seriju. Posle će mi upasti u termin serije, pa sta sam uradila...
-Uđi. Sedi u dnevnu, sad ću ja.
Uđoh u kupatlo. Piškim. Perem zube. Stadoh pod tuš. Počeh da perem kosu pa se setih da imam goste. Nisam se jos razbudila. Hajde dobro za čas ću.
Ops nemam nista od garderobe u kupatilu. Jao što sam kreten. Trebala sam da ga prolongiram za 10tak minuta da se probusim ko covek i da obavim jutarnju rutinu, a ne ovako. Šta ću sad.
Dobro je ima mamin bademantil u kupatilu. Dobro je da imam peskir za kosu.
Kad izađoh iz kupatila stan veći ispunjen mirisom kafe. Prepliću se misis kafe i putre kifli.
-Marko ti si već skuvao kafu.
- Jesam.
- Pa ja sam te zvala na kafu. Ja treba da huvam.
-Nećemo biti formalisti. Pijemo je kod tebe.
E sedimo ovde u dnevnoj sobi kao da mi je došla drugarica. Htela sam da skočim do sobe da se obučem ali me zbuni situacija.
-E idem samo do sobe da se obučem.
- Nemoj. Hladi ti se kafa.
Opa klinac me odmerava i nagovara. Nije baš vešt ali se trudi. E bas da vidim koliko je hrabar i dokle će da ide. Malo ću i da mu izprovaljujem neke fore....
Pijemo kafu. Grickamo puter kifle. Značajno me gleda u oči.
-Kako je u velikom gradu? Jesi li doterala skolu do kraja?
Uh što blene u mene. Misli da sam ga zvala na seksić. U bre Marko Marko.. Ti si se bas naložio. Tesko ću se ja od tebe otarositi.
