Istina...

Zanimljivo je kako posle par pića mnoge stvari postanu jasnije! Onda se dođe do fantastičnih ili manje fantastičnih, ali istinitih zaključaka...

1. Svi smo mi na kraju krajeva sami na svetu. Koliko god se okružili ljudima, na kraju smo sami sa sobom, jer jednom svi odu negde, po nepisanom pravilu baš onda kad su nam potrebni.
2. Svako će nas izdati u nekom trenutku, majka, dete, brat rođeni, ljubav našeg života, mi sami sebe... Samo je pitanje koliko smo spremni da oprostimo, kad stavimo na kantar izdaju i ono što dobijamo, šta će prevagnuti. Ko kad trudnicama daju lekove koji nisu preporučljivi, pa se gleda da korist bude veća od moguće štete.
3. Niko nije dužan da nam uzvrati lepe gestove koje smo mu pružili. Prosto, sve što damo nekom, mora biti poklon. A na poklon se gleda kao na nešto što smo spremni da darujemo zauvek i da nam više ne pripada.
4. Ljudi su čudna bića, koliko god da nas vole, sebe ipak vole više. Tako oni, tako mi, tako svi... Zato nas i zaboli što su sebe stavili ispred nas.
5. Srećni ćemo privući mnogo više ljudi, ali se na kraju broje samo oni koji nam naprave piće sa zaboravimo teskobu koja nam pritiska grudi, oni koji će nas pustiti da provodimo vreme kako želimo jer je najbitnije da se vratimo na vreme za spavanje, oni koji će nam masirati stopalo koje smo povredili jer ne žele da nas boli, oni koji nam neće reći da smo bezobrazna kučka iako pomalo jesmo.
6. Još jedno piće je zaista dobra ideja!

 

[sasasta]

samo sto normalno dete nikad nece izdati normalnog roditelja

nego ce se roditelj truditi da mu bude odskocna daska

 

[ChristopherWalken]

Sve je manje ljudi sa kojima stvarno možeš da pričaš. Kao, u vremenu silnih tehnologija, svi smo povezani a u stvari smo sve više usamljeni.
Upoznavanja, veze, druženje i slične stvari, sve ide sve teže. Svi bi da budu savršeni i svi bi da svi ostali budu savršeni.
Ne znam ni ja. Nekako je sve bezveze.

Spojler

 

[Red]

Sve je manje ljudi sa kojima stvarno možeš da pričaš. Kao, u vremenu silnih tehnologija, svi smo povezani a u stvari smo sve više usamljeni.
Upoznavanja, veze, druženje i slične stvari, sve ide sve teže. Svi bi da budu savršeni i svi bi da svi ostali budu savršeni.
Ne znam ni ja. Nekako je sve bezveze.

Spojler

Pogledajte prilog 880664

Mnogo smo se odaljili jedni od drugih, čemu pravo društvo kad postoji virtuelno, ko da ide u kafanu, kad kobajagi kafana je na klik od tebe, bezbednije je bezkontaktno druženje, jer virus možda baš nas čeka iza ćoška... Teško vreme.

Spojler: Pridružujem se...

Džin+tonik...

 

[Red]

samo sto normalno dete nikad nece izdati normalnog roditelja

nego ce se roditelj truditi da mu bude odskocna daska

Mislim da ne postoji okvir tog tipa, šta je normalno. Svi smo samo ljudi, a niko nije nepogrešiv, svako će pogrešiti, svako će se nekad o svakog oko sebe ogrešiti. Nekad trud prosto nije dovoljan, jer možda se neko nekad nije potrudio da nas nauči šta je ispravno...

 

[ChristopherWalken]

Mnogo smo se odaljili jedni od drugih, čemu pravo društvo kad postoji virtuelno, ko da ide u kafanu, kad kobajagi kafana je na klik od tebe, bezbednije je bezkontaktno druženje, jer virus možda baš nas čeka iza ćoška... Teško vreme.

Spojler: Pridružujem se...

Džin+tonik...

Pogledajte prilog 880667

Živeli
Baš na to sam i mislio. Mada, nisam hteo da upetljavam priču o koroni i izolacija jer mi je i od toga više muka.
Svi nešto, pričaš sa nekim i on kao da bi samo da što pre završi razgovor. Ili ako hoće da priča, priča se vrti o nekom jadu i čemeru, prosto da poželiš konopac da okačiš posle razgovora.
Omaših usta i prosuh svo pivo po sebi. Morao sam da se presvučem. Bušna mi usta, što bi rekle bekrije.

 

[Red]

Živeli
Baš na to sam i mislio. Mada, nisam hteo da upetljavam priču o koroni i izolacija jer mi je i od toga više muka.
Svi nešto, pričaš sa nekim i on kao da bi samo da što pre završi razgovor. Ili ako hoće da priča, priča se vrti o nekom jadu i čemeru, prosto da poželiš konopac da okačiš posle razgovora.
Omaših usta i prosuh svo pivo po sebi. Morao sam da se presvučem. Bušna mi usta, što bi rekle bekrije.

Ja se zaista trudim da ignorišem sve oko mene, ali nekad je nemoguće. Virus će nekad proći, to je činjenica, ovako ili onako neće trajati zauvek. Ali nekako me više brine ono što će ostati kao prosledica ovakvog života. Šta sa decom koju prskaju alkoholom na ulazu u školu i koja sede sama u klupama? Ko će njima objasniti da smo nekad pili iz iste čaše sa drugarima, pušili na kraju krajeva jednu cigaretu i ljubili se pri svakom susretu? Ja jednog dana svom prvaku nisam uspevala da objasnim da smo drugarica i ja bile kažnjene stojanjem u ćošku jer smo se držale za ruke i klatile ih na času. On je sve vreme pitao kako sam mogla da je dohvatim. Ja sam tek posle desetak minuta shvatila zašto me ne razume, jer on sedi sam u klupi. On je otišao u školu, ja sam sedela u autu i plakala....

I sad, koji nam konopac valja izabrati, Kris?

P. S. Gre'ota za pivo, pazi malo.

 

[Princess Chaotic]

Zanimljivo je kako posle par pića mnoge stvari postanu jasnije! Onda se dođe do fantastičnih ili manje fantastičnih, ali istinitih zaključaka...

1. Svi smo mi na kraju krajeva sami na svetu. Koliko god se okružili ljudima, na kraju smo sami sa sobom, jer jednom svi odu negde, po nepisanom pravilu baš onda kad su nam potrebni.
2. Svako će nas izdati u nekom trenutku, majka, dete, brat rođeni, ljubav našeg života, mi sami sebe... Samo je pitanje koliko smo spremni da oprostimo, kad stavimo na kantar izdaju i ono što dobijamo, šta će prevagnuti. Ko kad trudnicama daju lekove koji nisu preporučljivi, pa se gleda da korist bude veća od moguće štete.
3. Niko nije dužan da nam uzvrati lepe gestove koje smo mi pružili. Prosto, sve što damo nekom, mora biti poklon. A na poklon se gleda kao na nešto što smo spremni da darujemo zauvek i da nam više ne pripada.
4. Ljudi su čudna bića, koliko god da nas vole, sebe ipak vole više. Tako oni, tako mi, tako svi... Zato nas i zaboli što su sebe stavili ispred nas.
5. Srećni ćemo privući mnogo više ljudi, ali se na kraju broje samo oni koji nam naprave piće sa zaboravimo teskobu koja nam pritiska grudi, oni koji će nas pustiti da provodimo vreme kako želimo jer je najbitnije da se vratimo na vreme za spavanje, oni koji će nam masirati stopalo koje smo povredili jer ne žele da nas boli, oni koji nam neće reći da smo bezobrazna kučka iako pomalo jesmo.
6. Još jedno piće je zaista dobra ideja!

Primeni na sebe samo ovo pod tri i videćeš kako će ti se otvoriti život,...

 

[Red]

Primeni na sebe samo ovo pod tri i videćeš kako će ti se otvoriti život,...

Potrudiću se, hvala.

 

[ChristopherWalken]

He... Baš sam pre sa jednim drugom pričao o tome, kako smo u osnovnoj školi posle časova igrali fudbal dok ne dođe autobus da pokupi ovu decu što putuju. I onda mi ostali, kupimo onu šugavu Frutelu i pijemo nas 6 iz iste flaše i sedimo na betonskom zidiću onako znojavi. Najveća briga nam je bila ko će da pita dežurnog nastavnika da nam da loptu pa svi čekamo da vidimo hoće li. Pa kada vidimo onoga da ide sa loptom, pa kao da ide Isus Hrist lično

Ja pre bio kod nekog drugara, sinu mu bio rođendan, došli još neki njihovi prijatelji sa decom, ja pitam gde su deca, kaže, eno ih u sobi snimaju tiktok. Ne znaju jadni ni da trče. Ako mu zabrane telefon, on fras dobije.

Ponekad se pitam, da li su gori oni ili mi. I na šta će oni izaći kad smo mi ovako nakaradni.

 

[Red]

He... Baš sam pre sa jednim drugom pričao o tome, kako smo u osnovnoj školi posle časova igrali fudbal dok ne dođe autobus da pokupi ovu decu što putuju. I onda mi ostali, kupimo onu šugavu Frutelu i pijemo nas 6 iz iste flaše i sedimo na betonskom zidiću onako znojavi. Najveća briga nam je bila ko će da pita dežurnog nastavnika da nam da loptu pa svi čekamo da vidimo hoće li. Pa kada vidimo onoga da ide sa loptom, pa kao da ide Isus Hrist lično

Ja pre bio kod nekog drugara, sinu mu bio rođendan, došli još neki njihovi prijatelji sa decom, ja pitam gde su deca, kaže, eno ih u sobi snimaju tiktok. Ne znaju jadni ni da trče. Ako mu zabrane telefon, on fras dobije.

Ponekad se pitam, da li su gori oni ili mi. I na šta će oni izaći kad smo mi ovako nakaradni.

Sve je to otišlo predaleko! Gledam na Instagramu profile trinaestogodišnjih drugarica mog velikog deteta, sve do jedne imaju fotke sa napućenim ustima, neke poze 'vake, 'nake, na rođendane dok su išli obavezno telefone, tu selfi, tu live... Gledam moje dete, nema profile na mrežama, jer ne želi, smara ga to, kaže da uglavnom dečaci i nemaju, ali ne trče, ne igraju se odavno, sednu, umreže telefone i igraju zajedno igricu... Nemam ideju kako će se sve to dalje razvijati. Tj. možda i imam, ali mi se ne sviđa da mislim o svetu gde je svako okrenut sebi...

 

[ChristopherWalken]

Sve je to otišlo predaleko! Gledam na Instagramu profile trinaestogodišnjih drugarica mog velikog deteta, sve do jedne imaju fotke sa napućenim ustima, neke poze 'vake, 'nake, na rođendane dok su išli obavezno telefone, tu selfi, tu live... Gledam moje dete, nema profile na mrežama, jer ne želi, smara ga to, kaže da uglavnom dečaci i nemaju, ali ne trče, ne igraju se odavno, sednu, umreže telefone i igraju zajedno igricu... Nemam ideju kako će se sve to dalje razvijati. Tj. možda i imam, ali mi se ne sviđa da mislim o svetu gde je svako okrenut sebi...

Opet ću reći, a rekao sam to bar 100 puta a i pisao ovde, ja se divim vama koji imate malu decu. Divim a malo vas i sažaljevam jer, kako uopšte danas vaspitavati decu? Čemu ih učiti, šta im pričati?
Taj internet i društvene mreže su čist otrov.
Kako detetu to zabraniti, činiš mu dobro a on opet bude nekako izolovan od druge dece.
Stvarno, žao mi je njih, te dece, iskreno. Jer dete je dete, čisto, iskreno, svako je isto, ono bi da se igra, druži, uči a ovamo ga truju sa raznim trendovima, muzikom i društvenim mrežama.

Vidim pre neki video, neka devojčica, ne znam da li ima ni 10 godina, lepa jadna kao lutka, kao video sa tog tiktoka, igra uz neku eksplicitnu pesmu nekog mentola, nosi neki džemperić sa nekom macom i u komentarima ljudi drvlje i kamenje na to dete. Pa nije ono krivo ništa, mi smo krivi... pa iebo nas lebac.

 

[Lorelajn]

Sve je to kako pisete, na zalost.
No ako izuzmemo decu, mislim da nema to veze toliko ni sa koronom.
Danas su ljudi puni teskih misli, raznih muka, neizvesne buducnosti...Nekada je toliko koliko bilo stabilnije u zivotu.
Prosto ljudi nisu vise raspolozeni, nemaju uslove mozda da zive zivotom kakav bi voleli, zivot se svodi uglavnom na posao-kuca...a snovi i zelje se cine imaginarnim...pa se povuku da ne kukaju...ili prosto nije im ni do cega....

 

[Red]

Opet ću reći, a rekao sam to bar 100 puta a i pisao ovde, ja se divim vama koji imate malu decu. Divim a malo vas i sažaljevam jer, kako uopšte danas vaspitavati decu? Čemu ih učiti, šta im pričati?
Taj internet i društvene mreže su čist otrov.
Kako detetu to zabraniti, činiš mu dobro a on opet bude nekako izolovan od druge dece.
Stvarno, žao mi je njih, te dece, iskreno. Jer dete je dete, čisto, iskreno, svako je isto, ono bi da se igra, druži, uči a ovamo ga truju sa raznim trendovima, muzikom i društvenim mrežama.

Vidim pre neki video, neka devojčica, ne znam da li ima ni 10 godina, lepa jadna kao lutka, kao video sa tog tiktoka, igra uz neku eksplicitnu pesmu nekog mentola, nosi neki džemperić sa nekom macom i u komentarima ljudi drvlje i kamenje na to dete. Pa nije ono krivo ništa, mi smo krivi... pa iebo nas lebac.

Mislim da ja nekako imam sreće sa svojom decom po tom pitanju i nadam se da se to neće promeniti. Nisu robovi trendova, imaju svoju ličnost, ali ih svakako ne mogu skloniti sa kompjutera trajno, jer samim tim postaju "čudaci", a to je garancija da će biti izbačeni iz društva. Ali ih učim da znaju sami šta treba, a šta ne i nadam se da ću uspeti do kraja u tome... Ali to se zapravo nikad ne zna.

 

[Red]

Sve je to kako pisete, na zalost.
No ako izuzmemo decu, mislim da nema to veze toliko ni sa koronom.
Danas su ljudi puni teskih misli, raznih muka, neizvesne buducnosti...Nekada je toliko koliko bilo stabilnije u zivotu.
Prosto ljudi nisu vise raspolozeni, nemaju uslove mozda da zive zivotom kakav bi voleli, zivot se svodi uglavnom na posao-kuca...a snovi i zelje se cine imaginarnim...pa se povuku da ne kukaju...ili prosto nije im ni do cega....

Slažem se, korona je samo naglasila otuđenost i dala nam opravdanje da se izolujemo od ljudi i okrenemo sebi i svojim mukama. A problemi na svakom ćošku, što se kaže "dan i komat", samo preživeti do kraja radnog vremena, do vikenda, do kraja meseca... A snovi, nestabilniji nego baloni od sapunice, pre nego što su i odsanjani do kraja, već su popucali...

 

[NickFreakyrgios]

Имао бих шта рећи али бих закомпликовао само ову тему и одвео у неком другом правцу. Пошто не волим да комликујем држите се људи.
Ово је део једног глобалног социјалног и технолошког инжињеринга чувајте се , чувајте животе и универзалне вредности од првих људских заједница до 20. века. Пренесите на децу оно најбоље али их научите да се бране и уклањају од зла.

 

[ChristopherWalken]

Mislim da ja nekako imam sreće sa svojom decom po tom pitanju i nadam se da se to neće promeniti. Nisu robovi trendova, imaju svoju ličnost, ali ih svakako ne mogu skloniti sa kompjutera trajno, jer samim tim postaju "čudaci", a to je garancija da će biti izbačeni iz društva. Ali ih učim da znaju sami šta treba, a šta ne i nadam se da ću uspeti do kraja u tome... Ali to se zapravo nikad ne zna.

To mi je drago da čujem. Želim ti i da istraješ u tome. Ali to njihovo ponašanje je verovatno plod tvog pravilnog vaspitanja od starta.
Neka ti oni budu i motiv. Za sve.

 

[Lorelajn]

Имао бих шта рећи али бих закомпликовао само ову тему и одвео у неком другом правцу. Пошто не волим да комликујем држите се људи.
Ово је део једног глобалног социјалног и технолошког инжињеринга чувајте се , чувајте животе и универзалне вредности од првих људских заједница до 20. века. Пренесите на децу оно најбоље али их научите да се бране и уклањају од зла.

Ja bih volela da zakomlikujes, ne spava mi se No ovo je blog od Little pa necu da forisram...

 

[Red]

Ja bih volela da zakomlikujes, ne spava mi se No ovo je blog od Little pa necu da forisram...

Ja sam za, nemam jasno ucrtane granice dokle priča može da ide, sve je u redu, osećajte se kao na svom blogu. Dakle, @NickFreak , želimo da zakomplikuješ.

 

[Red]

To mi je drago da čujem. Želim ti i da istraješ u tome. Ali to njihovo ponašanje je verovatno plod tvog pravilnog vaspitanja od starta.
Neka ti oni budu i motiv. Za sve.

Takvi su oni, takvi su rođeni, svoji i drugačiji. Nekad nisu dovoljne dobre namere i vaspitanje, mislim da prosto imam sreće. Ali hvala ti!

 

[NickFreakyrgios]

Просто имамо само избор да се вратимо себи и правим вредностима и једни другима или да нестанемо.
Ако дође до такве револуције изнутра која ће се одразизи на колективну свест све лоше ствари ће нестати саме од себе.
Ја не знам да ли имамо снаге као народ да истрајемо у овој бици против времена и против "стварности" али се молим и верујем негде.....

 

[ChristopherWalken]

Sve je to kako pisete, na zalost.
No ako izuzmemo decu, mislim da nema to veze toliko ni sa koronom.
Danas su ljudi puni teskih misli, raznih muka, neizvesne buducnosti...Nekada je toliko koliko bilo stabilnije u zivotu.
Prosto ljudi nisu vise raspolozeni, nemaju uslove mozda da zive zivotom kakav bi voleli, zivot se svodi uglavnom na posao-kuca...a snovi i zelje se cine imaginarnim...pa se povuku da ne kukaju...ili prosto nije im ni do cega....

Evo da se nadovežem, a @Little Redhead će mi oprostiti što joj zatrpavam blog.

Danas na sred ulice sretnem mog druga iz osnovne škole. Nismo se videli baš dugo. 4 godine smo sedeli u klupi. Dobar čovek koliko možeš da zamisliš da neko bude dobar. Seljačko dete dibidus.
Izgrlismo se posle početnih "uvreda" - de si čudovište glavato - de si propalitetu raspali....
I onda, priča mi, pošao roditeljima da kupi punu kesu lekova. Došao do grada još neke stvari da završi. Deformisao se sav jadan od rada, ruke mu kao lopate, ni on se nije oženio, ni on nema sa kim. Drži gomilu stoke, ima brdo krompira koje nemože nipošto da proda, problem mu gde će da baci taj krompir a da ga neko ne tuži. Ima kombi, kola, traktor, gomilu priključaka, nema više para to da registruje i održava. A ni snage više da to sve sam radi.
I kaže mi, razmišljao sam da sve ono kući zapalim ali ne mogu, nisam ono ja ni ozidao ni kupio, najbolje mi da se ubijem i završim ovu muku, šta, ovim matorima će biti teško ali ni oni neće još dugo, ja stvarno ne vidim drugo rešenje.
I onda tako ćutimo, gledamo niz ulicu... Šta da mu kažem kad ni sam ne znam.

 

[Lorelajn]

Mislim o deci iskreno ne razmisljam posto ih nemam. Za odrasle me ne cudi.

Polovina Srbije ziviti tu do 50 hiljada dinara a mnogi i od manje. Ljudi jedva imaju sta da jedu a ne da izlaze. Stede godinu dana za neke osnovne stvari, nemaju sta kvalitetno da jedu, za kola,zubara...
I onda tako gladni svega, i tako vec dugooo bi trebali da idu okolo i ahahah hohohoh...Normalno da im nije do zivota.
Prosvecene individue koje misle da mogu bez imalo para opet su prosvecene dok ih ne lupi da trebaju da placaju bolnice, studiranje, bilo sta...
Ljudi koji zaradjuju vise a imaju empatiju posto su svi oko njih sjebani su i sami sjebani zbog drugih, ako nisu slepi...
A onda dolaze nakaradne osobe, egoisti i paraziti, njih nije briga....
I onda ti idi "gladan" idi veseli se okolo...jedino na nekim tabletama

 

[Lorelajn]

Evo da se nadovežem, a @Little Redhead će mi oprostiti što joj zatrpavam blog.

Danas na sred ulice sretnem mog druga iz osnovne škole. Nismo se videli baš dugo. 4 godine smo sedeli u klupi. Dobar čovek koliko možeš da zamisliš da neko bude dobar. Seljačko dete dibidus.
Izgrlismo se posle početnih "uvreda" - de si čudovište glavato - de si propalitetu raspali....
I onda, priča mi, pošao roditeljima da kupi punu kesu lekova. Došao do grada još neke stvari da završi. Deformisao se sav jadan od rada, ruke mu kao lopate, ni on se nije oženio, ni on nema sa kim. Drži gomilu stoke, ima brdo krompira koje nemože nipošto da proda, problem mu gde će da baci taj krompir a da ga neko ne tuži. Ima kombi, kola, traktor, gomilu priključaka, nema više para to da registruje i održava. A ni snage više da to sve sam radi.
I kaže mi, razmišljao sam da sve ono kući zapalim ali ne mogu, nisam ono ja ni ozidao ni kupio, najbolje mi da se ubijem i završim ovu muku, šta, ovim matorima će biti teško ali ni oni neće još dugo, ja stvarno ne vidim drugo rešenje.
I onda tako ćutimo, gledamo niz ulicu... Šta da mu kažem kad ni sam ne znam.

Napisao si manje vise sto i ja, samo drugim primerom i recima. Tako je na zalost.

 

[Red]

Просто имамо само избор да се вратимо себи и правим вредностима и једни другима или да нестанемо.
Ако дође до такве револуције изнутра која ће се одразизи на колективну свест све лоше ствари ће нестати саме од себе.
Ја не знам да ли имамо снаге као народ да истрајемо у овој бици против времена и против "стварности" али се молим и верујем негде.....

Volela bih da mogu da verujem da ćemo skupiti snagu da se izborimo. Inače sam uglavnom optimista, ali nekako od kad pamtim, sve ide na gore, ništa na bolje, pa valjda teško i mogu da verujem u bolje sutra, ako ga ni ne pamtim. Ali nekih dana zaista verujem, ustanem sa ubeđenjem da ne može sve da bude tako crno. Dok se ne posečem na grubosti života i zapitam po ko zna koji put, kako nas ova planeta već jednom ne otrese sa sebe...