Često, sve ideje koje imamo o nekoj ženi dolaze samo od dobrog ili lošeg iskustva sa nekom sasvim drugom i drugačijom ženom. Najgore govore o ženi oni koji su bili najsrećniji u ljubavima, nesrećnici su uvek kratki u svojim refleksijama o ženi.
Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne vole, i zato se često predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili.
Žena ide više za ljubavlju čovekovom, nego za svojom prirodom. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drugačijem čoveku nego kakvog je zamišljala i želela.
Jedna velika i nesrećna ljubav jedne žene od srca može da joj društveni i intimni život učini nemogućim za ceo vek. Žena to instiktivno oseća. Zato se žena često lako daje, ali se lako ne zaljubljuje. Žena veruje da se sačuvala od čoveka samo kad zna da se nije zaljubila. Zato je i mnogo manje zaljubljenih žena na svetu nego što iko misli. Braneći se od ljubavi žena misli da se odbranila i od čoveka. Žena dobro zna da je slaba samo kad voli.
Čovek nikad ne zna kad ga žena voli. On uvek traži da to sazna po spoljnim znacima, koje, međutim, žena namerno izvrće, jer je intriga njenog spola uvek glavni deo njene ljubavi. Naprasitost i nasilje čovekovo je njegova ogromna beda, naročito prema finoći i mirnoći žene koja sve saznaje intuicijom i urođenom gipkošću.
Žena brzo prozre čoveka, naročito dobro uoči njegove slabe i zle strane, čak je i ne interesuju vrline kojima on zrači među drugim ljudima. Žena gleda u čoveku protivnika i tirana, i onda kad ga najvećma voli, zato nikad ne gubi iz vida njegove slabosti, kojima se u toj borbi ona služi većma nego svojom snagom.
Žene, stvarno, nikada nisu indiferentne prema čoveku. Već s prvim pogledom, ona jednog čoveka ili mrzi ili voli, ali nikad nije prema njemu ravnodušna.
Prvi znak ljubavi jedne žene, to je kad želi da se osami i zdvoji iz sveta. Žena koja odmah ne napusti svoje dotadašnje navike, vara i sebe i čoveka o svojoj ljubavi.
U ljubavi je žena uvek dete ili divljak, a kao dete i divljak, ni ona nema pamćenje za svoje emocije. Ona je u stanju da bude najravnodušnija prema čoveku kojeg je nekad bezumno volela, i čak da se s njim dalje ophodi bez ikakve veze s njenom prošlošću. I da mirno sve poreče, i da hladno sve unizi. Prošlost za ženu ne postoji. Pazite dobro kako žena ponekad govori pred novim čovekom o svojoj prošlosti s ponižavanjem, i kako o svom bivšem ljubavniku iz prošlosti govori bez srdžbe i bez žaljenja, i bez potrebe da se ičeg seća. O nečem što je pre nazivala svetinjom, i ključem svoje sudbine, ona može da govori i u sasvim profanom momentu. Žena ne priznaje prošlost, a još je manje žali, ali ona grabi od svakog momenta sve što može ugrabiti. Ali ako ne misli na prošlost, ne misli ni na budućnost: žena živi samo i potpuno u sadašnjici.
Žene imaju stalnu potrebu da budu voljene, i kad one same ne vole, i zato se često predaju i ljudima koji su im inače fizički nemili.
Žena ide više za ljubavlju čovekovom, nego za svojom prirodom. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za ceo život, sasvim drugačijem čoveku nego kakvog je zamišljala i želela.
Jedna velika i nesrećna ljubav jedne žene od srca može da joj društveni i intimni život učini nemogućim za ceo vek. Žena to instiktivno oseća. Zato se žena često lako daje, ali se lako ne zaljubljuje. Žena veruje da se sačuvala od čoveka samo kad zna da se nije zaljubila. Zato je i mnogo manje zaljubljenih žena na svetu nego što iko misli. Braneći se od ljubavi žena misli da se odbranila i od čoveka. Žena dobro zna da je slaba samo kad voli.
Čovek nikad ne zna kad ga žena voli. On uvek traži da to sazna po spoljnim znacima, koje, međutim, žena namerno izvrće, jer je intriga njenog spola uvek glavni deo njene ljubavi. Naprasitost i nasilje čovekovo je njegova ogromna beda, naročito prema finoći i mirnoći žene koja sve saznaje intuicijom i urođenom gipkošću.
Žena brzo prozre čoveka, naročito dobro uoči njegove slabe i zle strane, čak je i ne interesuju vrline kojima on zrači među drugim ljudima. Žena gleda u čoveku protivnika i tirana, i onda kad ga najvećma voli, zato nikad ne gubi iz vida njegove slabosti, kojima se u toj borbi ona služi većma nego svojom snagom.
Žene, stvarno, nikada nisu indiferentne prema čoveku. Već s prvim pogledom, ona jednog čoveka ili mrzi ili voli, ali nikad nije prema njemu ravnodušna.
Prvi znak ljubavi jedne žene, to je kad želi da se osami i zdvoji iz sveta. Žena koja odmah ne napusti svoje dotadašnje navike, vara i sebe i čoveka o svojoj ljubavi.
U ljubavi je žena uvek dete ili divljak, a kao dete i divljak, ni ona nema pamćenje za svoje emocije. Ona je u stanju da bude najravnodušnija prema čoveku kojeg je nekad bezumno volela, i čak da se s njim dalje ophodi bez ikakve veze s njenom prošlošću. I da mirno sve poreče, i da hladno sve unizi. Prošlost za ženu ne postoji. Pazite dobro kako žena ponekad govori pred novim čovekom o svojoj prošlosti s ponižavanjem, i kako o svom bivšem ljubavniku iz prošlosti govori bez srdžbe i bez žaljenja, i bez potrebe da se ičeg seća. O nečem što je pre nazivala svetinjom, i ključem svoje sudbine, ona može da govori i u sasvim profanom momentu. Žena ne priznaje prošlost, a još je manje žali, ali ona grabi od svakog momenta sve što može ugrabiti. Ali ako ne misli na prošlost, ne misli ni na budućnost: žena živi samo i potpuno u sadašnjici.
nadam se da camac nece nijedan val prevrnuti.Pozdrav 