- Poruka
- 95.555
https://wannabemagazine.com/istorija-koju-niste-ucili-u-skoli-vestice-iz-salema/
Za ljude koji su živeli u 17. veku, natprirodni svet postojao je kao veoma stvaran, opipljiv i vidljiv.
Danas takođe postoji praznoverje, verovanje u razne budalaštine,
ali zrno sumnje postoji i u onima koji su se sasvim odali ovoj ili onoj čudnovatoj misteriji.
Za ljude onog vremena, Satana je bio stvarni uzrok bolesti, ludila, zle sreće ili prirodne nepogode,
a božanska pravda zaista oličena u čekiću sudije, vešalima dželata.
Zbog snage uverenja da je natprirodno izvesno, mnogi su se odavali sitnim obredima koji su, navodno, štitili useve i pomagali u životu.
To dodatno oslanjanje na više sile bilo je neophodno čoveku koji je živeo u Novom Svetu punom tajni,
u svetu u kome je neprestano pretila glad, smrt, bolest.
No, negde krajem 17. veka, u vreme održavanja progona veštica u Salemu i okolini,
prevladalo je mišljenje da bele magije i nema, već da su sve vrste vračanja, delo Satane. Iz takve klime,
čvrstog uverenja da natprirodno postoji i snage novog verovanja da je natrpirodno nužno i zlo,
izrodila se klima koja je pogodovala salemskoj histeriji.
Postoje, međutim, neki politički i lokalni razlozi koji su potpirili vatru spaljivanja veštica.
Zbog političkih preokreta u Engleskoj, priliv doseljenika u Novi Svet se smanjio,
a došljaci više nisu bili verski fanatici kalvinističkog tipa, kao što je bila izvorna grupa.
Da bi sačuvali svoj način života i svoje imanje, preki puritanci živeli su u nekoj vrsti izolacije,
sumnjičavi prema svemu što je novo i drugačije.
Tako je vremenom nastao dubok jaz između Salemskog Sela (današnji Danvers u Masačusetsu)
i Salemskog Grada (današnji Salem).
Svađali su se oko međe, prava na ispašu, sitnih zađevica dođoša i starosedelaca, crkvenih privilegija.
Vodu je dodatno zamutio Semjuel Peris (Samuel Parris) koji je posle nekoliko sveštenika
koji su pobegli iz Salemskog Sela pristao da bude lokalni sveštenik.
Izbio je sukob jer gradska crkvena vlast nije htela da ga ustoliči, a i on je, izgleda,
bio nekakav čudak koji je potpirivao svađe umesto da ih smiruje.
Kasnije se posvađao sa seljanima, a s obzirom na to da je trač o veštičarenju krenuo iz njegove kuće,
nije sasvim nemoguće da posredi nije bio način osvete stanovnicima Salemskog Sela.
Nekoliko godina pre masovne histerije, u Bostonu je obešena En Glouver (Ann Glover), zbog veštičarenja.
Mučenu En Kromvel (Oliver Cromwell) zarobili su u Irskoj i prodali u roblje.
Muža su joj ubili na Barbadosu, jer nije hteo da se odrekne rimokatoličke vere.
U Bostonu je živela sa ćerkom kao pralja u domu Gudvinovih (The Goodwins).
Jednog leta, Gudvinovi su izgubili četiri ćerke od bolesti, optužili pralju i obesili je nasred gradskog trga.
Sirotica nije mogla ni da se brani, jer nije znala engleski jezik (govorila je maternjim, gelskim).
Krunski dokaz da je veštica bilo je to što je na suđenju očenaš recitovala na latinskom.
Tek 1988. presuda je osuđena kao nepravedna, a 16. novembar proglašen za Dan Gudi Glover (Goody Glover Day).
Ovaj događaj je veoma važan zato što je u potpunosti dokumentovan,
a napis je, verovatno, pročitao i gospodin Peris kojeg su isterali iz Salemskog Sela.
Za ljude koji su živeli u 17. veku, natprirodni svet postojao je kao veoma stvaran, opipljiv i vidljiv.
Danas takođe postoji praznoverje, verovanje u razne budalaštine,
ali zrno sumnje postoji i u onima koji su se sasvim odali ovoj ili onoj čudnovatoj misteriji.
Za ljude onog vremena, Satana je bio stvarni uzrok bolesti, ludila, zle sreće ili prirodne nepogode,
a božanska pravda zaista oličena u čekiću sudije, vešalima dželata.
Zbog snage uverenja da je natprirodno izvesno, mnogi su se odavali sitnim obredima koji su, navodno, štitili useve i pomagali u životu.
To dodatno oslanjanje na više sile bilo je neophodno čoveku koji je živeo u Novom Svetu punom tajni,
u svetu u kome je neprestano pretila glad, smrt, bolest.
No, negde krajem 17. veka, u vreme održavanja progona veštica u Salemu i okolini,
prevladalo je mišljenje da bele magije i nema, već da su sve vrste vračanja, delo Satane. Iz takve klime,
čvrstog uverenja da natprirodno postoji i snage novog verovanja da je natrpirodno nužno i zlo,
izrodila se klima koja je pogodovala salemskoj histeriji.
Postoje, međutim, neki politički i lokalni razlozi koji su potpirili vatru spaljivanja veštica.
Zbog političkih preokreta u Engleskoj, priliv doseljenika u Novi Svet se smanjio,
a došljaci više nisu bili verski fanatici kalvinističkog tipa, kao što je bila izvorna grupa.
Da bi sačuvali svoj način života i svoje imanje, preki puritanci živeli su u nekoj vrsti izolacije,
sumnjičavi prema svemu što je novo i drugačije.
Tako je vremenom nastao dubok jaz između Salemskog Sela (današnji Danvers u Masačusetsu)
i Salemskog Grada (današnji Salem).
Svađali su se oko međe, prava na ispašu, sitnih zađevica dođoša i starosedelaca, crkvenih privilegija.
Vodu je dodatno zamutio Semjuel Peris (Samuel Parris) koji je posle nekoliko sveštenika
koji su pobegli iz Salemskog Sela pristao da bude lokalni sveštenik.
Izbio je sukob jer gradska crkvena vlast nije htela da ga ustoliči, a i on je, izgleda,
bio nekakav čudak koji je potpirivao svađe umesto da ih smiruje.
Kasnije se posvađao sa seljanima, a s obzirom na to da je trač o veštičarenju krenuo iz njegove kuće,
nije sasvim nemoguće da posredi nije bio način osvete stanovnicima Salemskog Sela.
Nekoliko godina pre masovne histerije, u Bostonu je obešena En Glouver (Ann Glover), zbog veštičarenja.
Mučenu En Kromvel (Oliver Cromwell) zarobili su u Irskoj i prodali u roblje.
Muža su joj ubili na Barbadosu, jer nije hteo da se odrekne rimokatoličke vere.
U Bostonu je živela sa ćerkom kao pralja u domu Gudvinovih (The Goodwins).
Jednog leta, Gudvinovi su izgubili četiri ćerke od bolesti, optužili pralju i obesili je nasred gradskog trga.
Sirotica nije mogla ni da se brani, jer nije znala engleski jezik (govorila je maternjim, gelskim).
Krunski dokaz da je veštica bilo je to što je na suđenju očenaš recitovala na latinskom.
Tek 1988. presuda je osuđena kao nepravedna, a 16. novembar proglašen za Dan Gudi Glover (Goody Glover Day).
Ovaj događaj je veoma važan zato što je u potpunosti dokumentovan,
a napis je, verovatno, pročitao i gospodin Peris kojeg su isterali iz Salemskog Sela.
)
