Prosecan ljudski vek u srednjem veku je bio 40-45 godina...
Danas je 75-80 godina...
Ne zahvaljujuci medicini vec HIGIJENI I ISHRANI.....
NAPISAO SI 75 A 40 JE ZBOG CRKOVNIH RATOVANJA
Umetnički postupak
U prvoj strofi pesme lirski subjekt najavljuje predmet (temu) pesme i pevanja:
Ko jezdi tako pozno kroz noć i vetar taj?
To otac s čedom svojim kroz pusti jaše kraj;
djok vije vihor besni i strašna seče stud,
on dete svoje grli, o toplu greje grud.
Ovu najavu odlikuje sažetost iskaza i bogatstvo iskazanog - umetničkih slika. Prvi katren sadrži tri elementa:
1. stih: pitanje
2, 4. stih: otac i sin
3. stih: atmosfera.
Postavljeno pitanje: "KO jezdi tako pozno kroz noć i vetar taj?" ima motivacionu funkciju: da pitanjem privuče pažnju i zainteresuje za ono što će slediti kao odgovor na pitanje. Ovaj stih je krcat senzacijama kao podsticajnim agensima da čitalac vizuelno doživi kretnje i atmosferu:
neko JEZDI
POZNO doba NOĆI
VETAR
Tu je kretanje, doba noći, vetar. Gde je kretanje (a ono je predočeno glagolom JEZDI), tu je pretpostavka i sugestija da je reč o ljudskom biću. Atmosferu dočaravaju prilog POZNO i imenice NOĆ i VETAR. Slika atmosfere dopunjava se trećim stihom, odnosno slikama BESNOG VIHORA koji vije i STRAŠNE STUDI koja seče. Na pitanje postavljeno u prvom stihu sledi odgovor drugim i četvrtim stihom:
To otac s čedom svojim kroz pusti jaše kraj;
----
on dete svoje grli, o toplu greje grud.
Ovim stihovima su otkriveni glavni akteri baladične priče i tema pevanja. Njima se pre svega dopunjava slika atmosfere ("kroz PUSTI jaše kraj"), ali se i nagoveštava nešto u vezi sa detetom ("dete svoje grli, o toplu greje grud"). Na taj način motivaciona funkcija proširena je na celu strofu - slika oca i deteta u onakvoj atmosferi sugeriše neko neprijatno događanje i sumoran kraj priče.
Umiranje deteta u očevom naručju predočeno je na posredan način, kroz halucinantna viđenja predmeta i pojava. Bauk je umetničko sredstvo toga predočavanja. U groznici i bunilu detetu se priviđa bauk. Noćne magle vidi kao kretanje bauka; šum lišća pod navalama vetra doživljava kao baukove pozive; povijanje vrba pod udarima vetra vidi kao baukove kćeri koje ga pozivaju sebi. Bauk je ovde simbol smrti: tokom cele priče on uporno priziva bolesno dete "kraju mom" prvo lepim rečima (drago čedo, slatko čedo, čedo) a potom pretnjom (Nećeš li milom, silom odneću tebe ja) u kojoj ODNEĆU TEBE najdirektnije sugeriše pretnju smrti (u govoru se veli: Odnela ga smrt). Bauk (smrt) grabi bolesno dete kome lice biva prekriveno bledilom.
Završna strofa, kao deo okvirnog kazivanja lirskog subjekta, zaokružuje priču balade tragičnom poentom o nemoći pred zlom:
Dubokom prožet jezom otac uskori gred,
u naručju mu sinak od bola bled;
a kad je pred dom stigo s mukom i jadom svim,
mrtvo je čedo bilo na grudma njegovim.
Oca obuzima jeza od strepnje za detinji život posle onog "bauk me grabi sad". Sve muke, fizičke i duševne, nisu donele plod. Našao se pred strašnom istinom o uzaludnosti ljudske borbe i nemoći čoveka da se izbavi od zla (smrti). U ovoj strofi je poenta o pobedi zla i ljudskom porazu u borbi sa zlom. Ovakva poenta sasvim je u skladu sa vremenom u kome je pesma nastala, sa "svetskim bolom" kao dominantnim raspoloženjem epohe.
- - - - - - - - - -
Oblik i izraz
Bauk je balada po motivu (stradanje, smrt), po sumornoj atmosferi i tonu, po razrešenju radnje (smrt), po poenti (uzaludnost borbe sa zlom, poraz).
Iako je pesma prevedena, a zasluga za kvalitet teksta koji čitamo pripada vrsnom pesniku i prevodiocu Aleksi Šantiću, ne možemo a da ne istaknemo ono što smo primetili čitanjem: savršen sklad teme i radnje sa tonom pevanja, ali i savršenu formu pesme. Pesma je ispevana u osam katrena, u trinaestercu (osim jednog jedanaesterca), sa paralelnom rimom AABB.
Izraz (jezik i jezička sredstva) u skladu je sa poetikom vremena u kome je pesma nastala: raskošan jezik sa obiljem epiteta koji doprinose konkretizaciji poetskih slika.
BAUK - Od onomagoieje BAU-BAU, kornšćene za plašenje (smirivanje) nemirnog deteta, nastala je imenica BAUK, koja označava izmišljeno živo strašilo. U narodnom verovanju bauk je zamišljeno zlo biće koje uliva strah - strašilo; onaj koji uliva strah (On je bauk za sve đake); ono što plaši (Matematika je bila bauk).
