Ista pilula koja košta 1.000 dolara u SAD prodaje se za 4 dolara u Indiji.

[Sensei]

Evo nekoliko primera popularnih lekova na recept (i jednog uređaja) koji koštaju znatno više u SAD nego u drugim zemljama:

• Sovaldi (revolucionarni tretman za hepatitis C) koštao je 84.000 dolara za 12-nedeljni kurs kada je prvobitno lansiran u SAD. Nasuprot tome, isti tretman je dostupan u drugim zemljama, poput Indije, za manje od 1.000 dolara.
• Humira (koristi se za lečenje autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa i Kronove bolesti) jedan je od lekova sa najvećom zaradom na svetu. U SAD, prosečna godišnja cena Humire može preći 77.000 dolara, dok je u zemljama poput Kanade i Velike Britanije isti lek obično dostupan za 25.000-30.000 dolara godišnje.
• Epipen (sredstvo za spasavanje života za lečenje teških alergijskih reakcija) može koštati i do 600 dolara za pakovanje od dva leka u SAD, dok je isti proizvod često dostupan za manje od 100 dolara u drugim zemljama.
• Insulin (neophodan za lečenje dijabetesa) može koštati i više od 400 dolara za mesečnu zalihu u SAD, dok mesečne zalihe u drugim zemljama obično koštaju 30-50 dolara. Mesečna cena je nedavno ograničena na 35 dolara za korisnike Medikera (kroz Zakon o smanjenju inflacije), ali ovo ograničenje se ne odnosi na osobe sa privatnim osiguranjem ili bez osiguranja, a troškovi insulina nisu uvek smanjeni za korisnike Medikejda.
• Cimbalta (antidepresiv i lek za bol u nervima) može koštati više od 300 dolara mesečno u SAD, dok je isti lek dostupan za oko 30 dolara u Nemačkoj i drugim razvijenim zemljama.
• Ozempik / Vegovi (i drugi GLP-I lekovi koji su prvenstveno indikovani za dijabetes i gubitak težine) generalno koštaju 900-1.200 dolara mesečno u SAD, dok koštaju 200-400 dolara mesečno u zemljama poput Kanade i Velike Britanije.

izvor Forbes Business

 

[Sensei]

Lek za hepatitis C kompanije Gilead Sciences, Sovaldi, imao je rekordno lansiranje nakon što je dobio odobrenje FDA u decembru 2013. godine.

Prodaja Sovaldija je 2014. godine dostigla 10,3 milijarde dolara.Prodaja Sovaldija i srodnih terapija je 2015. godine dostigla vrhunac od 19 milijardi dolara.

Između 2013. i 2022. godine, Gilead je generisao 68 milijardi dolara od terapija zasnovanih na sofosbuviru (Sovaldiju).

 

[Sensei]

Kompanija Fajzer je zaradila desetine milijardi dolara od svoje vakcine protiv COVID-19, Komirnati, tokom poslednjih nekoliko godina.

Prihod je dostigao vrhunac 2022. godine pre nego što je potražnja usporila, a prodaja značajno pala 2023. godine.

Prihod Komirnatija po godinama

2021: 36,8 milijardi dolara.
2022: 37,8 milijardi dolara.
2023: 11,2 milijarde dolara, što je smanjenje od 70% u odnosu na prethodnu godinu.

 

[Sensei]

Fajzerov lek za snižavanje holesterola, Lipitor, generisao je značajne prihode tokom svog životnog veka, postajući najprodavaniji farmaceutski lek u istoriji.

Prodaja tokom životnog veka

Do kraja trećeg kvartala 2017. godine, Lipitor je generisao 150,1 milijardu dolara prodaje tokom životnog veka.
Do kraja 2022. godine, kumulativna prodaja tokom životnog veka dostigla je 172 milijarde dolara.
Projektovano je da će lek do kraja 2028. godine dostići 178 milijardi dolara prodaje, što ga rangira na treće mesto među svim lekovima.

 

[Sensei]

Najprodavaniji lekovi na svetu

Od 2024. godine, najprodavaniji lek na svetu po prihodima bio je lek za imunoterapiju raka Kejtruda (pembrolizumab). Ostvario je prodaju od 29,48 milijardi dolara, zahvaljujući upotrebi u lečenju brojnih vrsta raka.

Lista najprodavanijih lekova se često menja zbog odobrenja novih lekova, isteka patenata i promena u potražnji. Ostali najprodavaniji u 2024. godini uključuju:

Elikvis (apiksaban): Razređivač krvi koji se koristi za sprečavanje moždanog udara i lečenje krvnih ugrušaka, koji su razvili Bristol Majers Skvib i Fajzer (prodaja od 20,7 milijardi dolara u 2024. godini).

Ozempik (semaglutid): GLP-1 terapija za dijabetes tipa 2 i ključni igrač na rastućem tržištu lekova za mršavljenje, od Novo Nordiska (prodaja od 17,45 milijardi dolara u 2024. godini).

Humira (adalimumab): Godinama najprodavaniji lek na svetu, ovaj lek za reumatoidni artritis kompanije AbbVie beleži pad prodaje zbog konkurencije biosimilara (9 milijardi dolara prodaje u 2024. godini).

Biktarvi (biktegravir/emtricitabin/tenofovir alafenamid): Popularni lek za HIV kompanije Gilead Sciences generisao je 13,4 milijarde dolara prodaje u 2024. godini.

 

[Umri_muski]

Zar toliko ima hepatitisa C u USA?

 

[Sensei]

Zar toliko ima hepatitisa C u USA?

U 2023. godini, SAD su imale približno 69.000 procenjenih akutnih infekcija hepatitisom C i 101.525 novoprijavljenih hroničnih slučajeva.

Pored toga, procenjuje se da je otprilike 2,4 miliona Amerikanaca živelo sa hroničnim hepatitisom C u godinama koje su prethodile 2023. godini, a milioni nisu bili svesni svoje infekcije.

Da bi napravili proidaju od 10,3 milijarde, trebalo im je nešto jače od 122 hiljade pacijenata

 

[Perperius]

Presmešne cene lekova u SAD i pored lošeg zdravstva. Tako izgleda nekontrolisani kapitalizam koji samo još dodatno inspiriše pohlepnike.

Nešto je trulo u državi američkoj

 

[Sensei]

Presmešne cene lekova u SAD i pored lošeg zdravstva. Tako izgleda nekontrolisani kapitalizam koji samo još dodatno inspiriše pohlepnike.

Nešto je trulo u državi američkoj

Zdravstvo im nije loše nego preskupo a nabijeno mitom i korupcijom

 

[Masno-TkivoInViVo]

Koja to pilula košta 1000 u sad a u indiji 4? Reci da se oparim šta nas ložiš tu sa klik bejtovima

 

[Sensei]

Koja to pilula košta 1000 u sad a u indiji 4? Reci da se oparim šta nas ložiš tu sa klik bejtovima

Sovaldi (tretman za hepatitis C)

 

[Frederick_]

Sovaldi (tretman za hepatitis C)

"In India, because of patent challenges and Gilead’s voluntary licensing agreements local generic manufacturers, generic sofosbuvir has been available since 2015 at a fraction of the U.S. price. The cost per pill in India is often quoted around $4–10, depending on the manufacturer and distribution."

Zvuci kao filantropski potez vlasnika licence.
Ili im je Indija dala nesto ispod žita, neku drugu vrstu kompenzacije za koju se ne zna.

 

[fortes]

"In India, because of patent challenges and Gilead’s voluntary licensing agreements local generic manufacturers, generic sofosbuvir has been available since 2015 at a fraction of the U.S. price. The cost per pill in India is often quoted around $4–10, depending on the manufacturer and distribution."

Zvuci kao filantropski potez vlasnika licence.
Ili im je Indija dala nesto ispod žita, neku drugu vrstu kompenzacije za koju se ne zna.

Radnu snagu za par rupija, 0 potrebe za prečišćivačima, neograničeno bacanje i izlivanje otrova i hemikalija, subvencije, zakon o radu koji ne važi u stvari ze tebe, iznošenje para bez pitanja,možda i potrošne test "kuniće" nije da ih manjka....

Pa isto kao ovde recimo kad bi gume koštale "tlista dinala, oce kupi? ",....jedino što ovde ne koštaju tlista dinala

 

[Sensei]

Radnu snagu za par rupija, 0 potrebe za prečišćivačima, neograničeno bacanje i izlivanje otrova i hemikalija, subvencije, zakon o radu koji ne važi u stvari ze tebe, iznošenje para bez pitanja,možda i potrošne test "kuniće" nije da ih manjka....

Pa isto kao ovde recimo kad bi gume koštale "tlista dinala, oce kupi? ",....jedino što ovde ne koštaju tlista dinala

To neznatno podiže cenu, recimo duplo u odnosu na $4 komad.

 

[Frederick_]

To neznatno podiže cenu, recimo duplo u odnosu na $4 komad.

Nisi ukapirao.
Naveo je spisak stvari koje je kompanija, najverovatnije, mogla da dobije ispod žita, kao kontrauslugu sto su se odrekli profita od tog leka.

Sami lekovi su, uglavnon, jeftini da se proizvedu, i njihova realna, proizvodna cena, jako je mala.

Ono sto je skupo je istrazivanje i dolazak do tog leka. Skupo jer em kosta mnoogoo para, em traje jako dugo. Dakle neko mora decenijama da samo daje pare za nesto sto ce mozda da uspe i donese profit jednog dana. I kad konacno lek krene u prodaju, mora cena da odplati ulozeno.

 

[Urwald]

Što se visokih cena lekova u USA tiče, čini mi se da ima neka fora i oko lobiranja za neke lekove/proizvođače pa ko ponudi više prođe njegov skuplji lek i sl.
Što se cena tiče USA je postala prilično sluđeno mesto, nekoliko rođaka mi tamo živi u Filadelfiji i Detroitu, a neki njihov doživljaj je ili tamo jesi bogat ili nisi i onda jbg.. ili si se orobio u kredite.

 

[SajaBg]

Cene lekova u SAD su fakat veće nego svuda u svetu jer su tamo troškovi razvoja najviši, plus lekovi su na slobodnom tržištu pa kompanije mogu da zarežu cene koje im odgovaraju. Tako da je tamo sistem "ako ti nećeš da kupiš, ima ko hoće". Surovi kapitalizam.

Sa druge strane, većina ostalih država kontroliše cene lekova pa kompanije ne mogu da rade šta žele. I to je ona čuvena, šta je bolje, kapitalizam ili socijalizam. Za obične ljude, socijalizam je bolji, dok kapitalizam donosi bolji razvoj pa je ta država naprednija. Na kraju nema jasnog pobednika.

I pored većih cena, treba imati u vidu da je životni vek u SAD duži od indijskog (i ruskog) za cirka 10 godina.

 

[Sensei]

Nisi ukapirao.
Naveo je spisak stvari koje je kompanija, najverovatnije, mogla da dobije ispod žita, kao kontrauslugu sto su se odrekli profita od tog leka.

Sami lekovi su, uglavnon, jeftini da se proizvedu, i njihova realna, proizvodna cena, jako je mala.

Ono sto je skupo je istrazivanje i dolazak do tog leka. Skupo jer em kosta mnoogoo para, em traje jako dugo. Dakle neko mora decenijama da samo daje pare za nesto sto ce mozda da uspe i donese profit jednog dana. I kad konacno lek krene u prodaju, mora cena da odplati ulozeno.

Da, to je izgovor farmaceutske industrije, ali poenta je da farmaceutska industrija nije regulisana u USA pa onda mogu da rade to što rade.

 

[Sensei]

Cene lekova u SAD su fakat veće nego svuda u svetu jer su tamo troškovi razvoja najviši, plus lekovi su na slobodnom tržištu pa kompanije mogu da zarežu cene koje im odgovaraju.

Osnovni razlog zašto je sve vezano za medicinu tamo skupo je taj što sve ide preko osiguravajućih kompanija. Narod u suštini i nije svestan koje cene se odvaljuju i na lekove i na sve drugo vezano za zdravlje.

Ali i njihova sveća je otprilike dogorela

 

[Frederick_]

Da, to je izgovor farmaceutske industrije, ali poenta je da farmaceutska industrija nije regulisana u USA pa onda mogu da rade to što rade.

Duplo netačno.
Em nije nikakav izgovor nego razvoj lekova kosta enormno mnogo i traje jako dugo, em je farmaceutska prica u USA mozda i najstrozije regulisana na planeti.

 

[SajaBg]

Ali i njihova sveća je otprilike dogorela

Ne moraš to da naglašavaš, nisam ni sumnjao da je poenta teksta da se ocrni "zli zapad". Ovde na forumu ne može da se pronađe tekst o nečemu pozitivnom na zapadu, isključivo samo negativne stvari. I to je razumljivo jer smo rusofilska država i propaganda mora da radi svoje. Ti svoj deo radiš profi, manje providno u odnosu na recimo Tihomira

 

[Frederick_]

Novartis je ulozio 8.7 milijardi u kupovinu firme koja je razvila Zolgensmu.
Drzali su cenu 2 miliona dok nisu isplatili ulozeno, pa su spustili.

Ljudi krive kompanije koje ulazu pare i snose sav rizik, zasto je nesto skupo, a ne drzavu koja nista ne radi da olaksa kompanijama i smanji R&D troskove.

 

[Sensei]

Ne moraš to da naglašavaš, nisam ni sumnjao da je poenta teksta da se ocrni "zli zapad". Ovde na forumu ne može da se pronađe tekst o nečemu pozitivnom na zapadu, isključivo samo negativne stvari. I to je razumljivo jer smo rusofilska država i propaganda mora da radi svoje. Ti svoj deo radiš profi, manje providno u odnosu na recimo Tihomira

Ne, nije ceo zapad. Ovo je specifično za USA. I većina amerikanaca to zna i mrzi iz dna duše, tako da to sa rusofilima ...

 

[Sensei]

Duplo netačno.
Em nije nikakav izgovor nego razvoj lekova kosta enormno mnogo i traje jako dugo, em je farmaceutska prica u USA mozda i najstrozije regulisana na planeti.

Nisam se dobro izrazio. Za razliku od mnogih drugih zemalja, vlada SAD ne reguliše niti kontroliše cene lekova.Ovo omogućava farmaceutskim kompanijama da određuju cene na osnovu tržišne potražnje i profitnih marži.

 

[Frederick_]

Nisam se dobro izrazio. Za razliku od mnogih drugih zemalja, vlada SAD ne reguliše niti kontroliše cene lekova.Ovo omogućava farmaceutskim kompanijama da određuju cene na osnovu tržišne potražnje i profitnih marži.

Sto je sasvim okej.
Kada drzava bude pomagala razvoj i istrazivanje, onda neka i kontrolise cene.

Zamisli, ja proveo 15 godina razvijajuci moj softver (i jos se razvija) i sad dodje drzava da mi kaze "e, ne mozes da prodajes po toj ceni", a ni dinara nije pomogla.