Ispušteno vreme

Zašto su želje od zbilje veće,
zahtevi od snage i vremena?
Misli od ostvarenja, brže
se isplanira i san odsanja.
Trenutak zamisli, vreme proguta
reč koja uglavnom okasni.
Iskustvo s godinama u pokušaju
da prevaziđe, guta okasnela kajanja.
Opustele ulice, poznatih lica
sve manje, u prolazu se zastaje
za odpozdrav, da li ja ovo grad
porekla ili tek stanica na putu?
Okrenem stranicu, davno ispisanu
čitam kao prvi put, svaka je reč
nova i stara rana nezarasla,
otvara vrata bolu, iza osmeha skrivenom.
Novo pitanje, zapravo, staro
kao život jednog imena osvaja
prostor u vremenu svih postojanih,
reči koje su ostale u zakletvi,
ne prećuti i misao prvu izgovori.

 

[zxy]

Panta rei,vremena se menjaju i mi se menjamo u njima...a opet neki kažu da vreme i ne postoji i da je "Bog stvorio vreme da se sve ne bi desilu u jednom trenutku " kako sam čuo od jedne stare kaludjerice na Tv. U tom slučaju sve se i dešava samo u našoj svesti a sad gde se šta tu zbilo i smestilo ko će ga znati,ali jednog dana će nam se samo kazati..Ko traži naći će..

 

[Tamišarka]

Panta rei,vremena se menjaju i mi se menjamo u njima...a opet neki kažu da vreme i ne postoji i da je "Bog stvorio vreme da se sve ne bi desilu u jednom trenutku " kako sam čuo od jedne stare kaludjerice na Tv. U tom slučaju sve se i dešava samo u našoj svesti a sad gde se šta tu zbilo i smestilo ko će ga znati,ali jednog dana će nam se samo kazati..Ko traži naći će..

Meni se cini da je sve zapravo baš u tom traženju... dok postoji želja postoji i vreme...

 

[*pustinjakinja]

 

[Tamišarka]