Исповест

Често,
пречесто,
потонем у бол
јер те нема више
на мом длану

Нећу те омаловажавати
и рећи да ми душа
пати за тобом
иако је то истина

Али није цела

Цела истина каже
да Ја, цео човек,
душа и тело,
ум и потреба,
патим за тобом
увек и заувек
то је рана
коју само ти
можеш да залечиш

Али, не молим те
сада да се вратиш
знаш да никада и нећу

О, знам ја
преболећу те као дрво
поломљено стабло
друго ће израсти из корена
знам,
остаће ожиљак и сећање
али све се, па и смрт,
преживи

Ја само хоћу
да ти кажем о мом болу
о томе како
ноћима не спавам

И о томе како
ми се унутрашњост скупи,
а спољашност рашири
и о томе како се појави
бездан међу њима

И о томе како ми срце затрепери
кад остане само у празнини
стегне се и згрчи
и није више срце
но патња само по себи

Само да ти кажем
о томе
како умрем на трен
кад помислим да сам те срео
саму или с Другим

И о томе како
престанем да постојим
кад замисим живот без тебе

О томе како
се из мојих речи не може
да наслути ни део бола
јер су речи ништа у овом случају
али, чак и ако не приђеш близу
видећеш га у мојим очима

И знај да се надам,
заиста се надам,
да си срећна и да живиш своје снове
 
Kliknite za proširenje...
О, знам ја
преболећу те као дрво
поломљено стабло
друго ће израсти из корена
знам,
остаће ожиљак и сећање
али све се, па и смрт,
преживи.........

I da ne komentarisem nista sam citat govori za sebe.Bravo Nik.....
 
О, знам ја
преболећу те као дрво
поломљено стабло
друго ће израсти из корена
знам,
остаће ожиљак и сећање
али све се, па и смрт,
преживи..

Isti citat bih izdvojila,kao i Lela..
Sjajan stih,Dijeneku!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top