Ispovest

[Broken Man]

Dugo sam razmišljao da li da napišem ovo, ali ću svejedno napisati pa šta bude.
Imam 34 godine i često imam osećaj da sam promašio život. Živim s roditeljima,nikad nisam imao devojku a nemam ni prijatelje.Već godinama se borim sa psihičkim problemima, uz povremene epizode koje me vuku unazad. Bio sam žrtva i fizičkog i emotivnog nasilja, što je ostavilo trajne posledice.
Ponekad mi je teško da verujem da može biti bolje.
Pokušavao sam da se lečim,ali nisam imao ni dovoljno novca ni prave uslove.
Osećam se nevidljivo za društvo. Znam da zvuči teško, ali sam i razmišljao o samoubistvu. Ne zbog hira, već iz osećaja bespomoćnosti.

Ipak, pišem ovo jer mi je stalo. Jer duboko u sebi i dalje želim da pronađem smisao. Ako je neko bio u sličnoj situaciji ili zna kako je to — voleo bih da čujem vaše mišljenje ili iskustva. Ne tražim sažaljenje. Samo malo razumevanja.

 

[Plant]

Imaš ovde već sličnih tema, pa pogledaj odgovore,.. samo će te zezati ovde,..
Ili se obrati u https://www.centarsrce.org/

 

[Elle]

Imaš ovde već sličnih tema, pa pogledaj odgovore,.. swamo će te zezati ovde,..
Ili se obrati u https://www.centarsrce.org/

Neće ga zezati jer će to biti sankcionisano, neka piše čovek i ovde

 

[bird again]

Da li ste nekad pomislili da je nekome neki post istinit i iskren?
Dosta je ovde gluposti I trolovanja
ali treba da se pomogne ako se moze kada neko ima problem !
I ko ume covek da bude.

 

[TuSamNaKratko]

Morao sam da kreiram novi nalog,jer sam stari zaboravio,kako bih odgovorio na ovo.

Ne znam uopste sta pozitivno ili ohrabrujuce da ti kazem ali opet sam htjeo ipak nesto da napisem.Moja situacija je da sa 30 godina sam nevin(ne bih da govorim razloge),uopste nisam optimistican sto se tice buducnosti i borim se sa suicidalnim mislima i depresijom vec preko 10 godina. Promjenio sam razlicite psihologe,upoznao sam nove ljude,krenuo sam neke nove aktivnosti,i takođe pijem redovno terapiju. Ali sta god radio i gdje god isao,ja sebe i svoju licnost nosim sa sobom. A od sebe se pobjeci ne moze!
Zao mi je sto i ti to prozivljavas.I ja cesto pitam,zasto se boriti u zivotu kada cemo svi ionako umrijeti? Zasto se boriti ako vise nemas ni snage,ni volje za borbom? Zasto se boriti i koji je smisao toga?

Koliko puta sam rekao sebi da bih volio da budem neko drugi i da imam licnost kao neko drugi. Na neki nacin se sramim samog sebe iako nisam radio nista lose. Ali mislim za sebe da sam osoba sa puno mana koje se ne mogu popraviti. A sto vise mana imas,manje vrijedis.Volio bih da se nikada nisam rodio i zalim sto zbog ljudi oko sebe moram da nastavim sa zivotom.Osjecaj neispunjenosti i neadekvatnosti me proganjaju citav zivot.

Samo sam zelio da kazem da nisi sam.Ima i drugih ljudi koji su u slicnoj situaciji kao ti.Preporucio bih ti da se natjeras da ides i uclanis se negdje i da upoznas nove ljude. Među 4 zida neces naci nista novo i neces napredovati jer ces se vratiti svojim mislima i problemima.Takođe bi preporucio anti depresive i psihijatra,ako ne pomaze taj lijek ili taj psihijatar,da promjenis.Sretno ti.

 

[Džudi S]

Dugo sam razmišljao da li da napišem ovo, ali ću svejedno napisati pa šta bude.
Imam 34 godine i često imam osećaj da sam promašio život. Živim s roditeljima,nikad nisam imao devojku a nemam ni prijatelje.Već godinama se borim sa psihičkim problemima, uz povremene epizode koje me vuku unazad. Bio sam žrtva i fizičkog i emotivnog nasilja, što je ostavilo trajne posledice.
Ponekad mi je teško da verujem da može biti bolje.
Pokušavao sam da se lečim,ali nisam imao ni dovoljno novca ni prave uslove.
Osećam se nevidljivo za društvo. Znam da zvuči teško, ali sam i razmišljao o samoubistvu. Ne zbog hira, već iz osećaja bespomoćnosti.

Ipak, pišem ovo jer mi je stalo. Jer duboko u sebi i dalje želim da pronađem smisao. Ako je neko bio u sličnoj situaciji ili zna kako je to — voleo bih da čujem vaše mišljenje ili iskustva. Ne tražim sažaljenje. Samo malo razumevanja.

Na prvom mestu želim da znaš da nisi jedini koji se tako oseća. I nije sramota osećati se psihički loše i nije sramota biti iskren.

Ne znam odakle si, da li u tvom mestu ili gradu postoji Dom zdravlja koji ima psihologa i psihijatra.

Ja sam, nekih davnih godina, išla kod psihijatra koji mi je bio dobar poznanik. Ali, posle dva susreta sa njim, zaključila sam da on ne može da pomogne.

I otišla sam u državnu ustanovu, kod psihijatrice sa kojom sam imala odličnu saradnju i koja mi je pogodila pravu terapiju..i bila sam dosta dugo u remisiji.

Sa 34 godine nisi promašio život. Samoubistvo nije i ne može da bude rešenje problema.

Otvorio si ovde temu, to je prvi znak da ti je stalo da budeš bolje.

Moj najdobronamerniji savet je da ideš kod lekara opšte prakse i da kažeš kako se osećaš. Dobićeš uput za psihijatra.

Želim ti mnogo, mnogo sreće i javljaj nam kako si.


PS. Ukoliko imaš jaku želju za samoubistvom, molim te, hitno pozovi neki od ovih brojeva:

Kontakti vezani za prevenciju samoubistava:

• Nacionalni servis za zaštitu mentalnog zdravlja Republike Srbije – telefon 0800/309309, svakog dana od 0-24h (Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“), svi pozivi su anonimni i besplatni
• Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva – telefon: 011/7777000, svakog dana od 0-24h, svi pozivi su anonimnii besplatni, kao i prethodno navedeni broj 0800/309309, opcija 1
• SOS linija Centar Srce – telefon: 0800-300-303, vanja@centarsrce.org, svakog dana od 14-23h, svi pozivi su anonimni i besplatni

Ovo su kontakti važnih ustanova u kojima možete dobiti pomoć ukoliko se par nedelja osećate bezvoljno, tužno, depresivno:

• Centar za mentalno zdravlje (besplatno, bez uputa i knjižice) – Beograđanka (20.sprat), Masarikova 5, Beograd; telefon: 011/ 3612-467; 064/8652520 (svakog radnog dana od 9-18h)
• Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ – Višegradska 26, Beograd; telefon: 011/3636400
• Institut za mentalno zdravlje, Beograd, Milana Kašanina 3 (Palmotićeva 37); telefon: 011/3307 500, radno vreme od 8-14h za prve preglede.
• Napomena: bez prethodnog zakazivanja (moguće elektronsko zakazivanje kod izabranog lekara u Domu zdravlja), uz obavezni uput izabranog lekara ili lekara specijaliste psihijatrije drugih regiona Srbije, overen u nadležnom fondu)
• Klinika za psihijatriju UKCS – Pasterova 2, Beograd; telefon: 011/3662090
• Klinika za bolesti zavisnosti – Teodora Drajzera 44, Beograd; 011/3671429
• KBC „Dragiša Mišović-Dedinje“ – Heroja Milana Tepića 1, Beograd; telefon: 011/3630600 /za mlade od 15- 24 godina i za odrasle/;
• KBC Zvezdara – Preševska 31, Beograd; radnim danima od 7-14 h; telefon: 011/3810656
• Besplatno psihološko savetovalište u Domu omladine Beograda – Makedonska 22/IV, Beograd; Dežurni psiholog: 064/3925300

 

[TuSamNaKratko]

. Samoubistvo nije i ne može da bude rešenje problema.

A da li mislis da u nekim situacijama jeste? Ne govorim za ovog momka koji je ovo pisao,nego govorim generalno.
Neko ko zivi u teskom siromastvu,nema sta da jede,teski je invalid,onesposobljen je da brine o sebi i druga osoba mu mora mjenjati pelene?Teska depresija koja se nikako ne moze izlijeciti?
Zasto bi neko izabrao da zivi godinama i decenijama u muci i patnji a ne skratio sebi muke? Za mene je samoubistvo rjesenje onda kada zivot prestane da bude zivot i postane samo patnja,kada samo postojis a ne zivis.Ne govorim opet za ovog momka koji je napisao.

 

[Cro_čvarak]

Ne znam ni ja šta pametnog napišem, ja sam isto dočekao 30- etu da nisam umočio, živio s majkom, i imao slabo placeni posao, ili čak mislim da tada nisam ni radio ( s točno 30). Ipak mnogo se toga promijenilo, mislim da trebaš naći nešto u čemu si dobar, bilo šta i uživati u tome.

 

[hm337]

meni se čini da ste vas dvojica @Broken Man i @TuSamNaKratko postavili nemanje seksualnih odnosa na pijedestal glavnog kriterijuma za određivanje nečije vrednosti i pošto ih niste imali onda mislite da ne vredite i to uverenje vas gura u depresiju pa izbegavate kontakte sa drugima naročito sa suprotnim polom što dalje onemogućava seksualne odnose i postaje začarani krug koji vas drži u depresiji...

prvo svako ko živi vredi kao biće jednako kao bilo ko drugi...vrednost postoji samo u nekom kontekstu u kojem se porede dostignuća ali ne može se izvući iz jednog ili više konteksta i generalizovati na vrednost nekog kao bića....niste manje vredni i tačka..nema rasprave po tom pitanju...

drugo, ako nemate potrebu za seksom nema razloga da žudite za njim kao sredstvom za dostizanje odnosno poništavanje vrednosti...ako imate potrebu za seksom osmislite plan kako da dođete do njega...

treće...depresija je sistem ukorenjenih negativnih uverenja o sebi...znači potrebno je čišćenje podsvesti od takvih uverenja...papir i olovku u ruke i zapisujte misli i uverenja koja čine da se osećate loše a kad zapišete uverenje onda ga pomno analizirajte i tražite racionalno dokaze da to nije baš tačno ili uopšte nije tačno ili ne mora da bude tačno...

toliko za sad...nadam se da sam bio od pomoći...

 

[Džudi S]

A da li mislis da u nekim situacijama jeste? Ne govorim za ovog momka koji je ovo pisao,nego govorim generalno.
Neko ko zivi u teskom siromastvu,nema sta da jede,teski je invalid,onesposobljen je da brine o sebi i druga osoba mu mora mjenjati pelene?Teska depresija koja se nikako ne moze izlijeciti?
Zasto bi neko izabrao da zivi godinama i decenijama u muci i patnji a ne skratio sebi muke? Za mene je samoubistvo rjesenje onda kada zivot prestane da bude zivot i postane samo patnja,kada samo postojis a ne zivis.Ne govorim opet za ovog momka koji je napisao.

1. Samoubistvo nije rešenje. Za svaki problem postoji rešenje.

Bold 1: Kada je neko invalid koji ne može da brine o sebi, može da dobije novac od PIO Fonda, novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć. Ta pomoć postoji u svim državama.

Teška, umerena, blaga depresija se ne može izlečiti, ali može da se olakša. Lekovi koje prepiše psihijatar treba da se piju redovno, nekad uz njih ( kada nastane poboljšanje ) ide istovremeno i psihoterapija.

Bold 2:

Lekovi i psihoterapija mogu da pomognu, i to mnogo. Pišem iz iskustva.

 

[Cro_čvarak]

Morao sam da kreiram novi nalog,jer sam stari zaboravio,kako bih odgovorio na ovo.

Ne znam uopste sta pozitivno ili ohrabrujuce da ti kazem ali opet sam htjeo ipak nesto da napisem.Moja situacija je da sa 30 godina sam nevin(ne bih da govorim razloge),uopste nisam optimistican sto se tice buducnosti i borim se sa suicidalnim mislima i depresijom vec preko 10 godina. Promjenio sam razlicite psihologe,upoznao sam nove ljude,krenuo sam neke nove aktivnosti,i takođe pijem redovno terapiju. Ali sta god radio i gdje god isao,ja sebe i svoju licnost nosim sa sobom. A od sebe se pobjeci ne moze!
Zao mi je sto i ti to prozivljavas.I ja cesto pitam,zasto se boriti u zivotu kada cemo svi ionako umrijeti? Zasto se boriti ako vise nemas ni snage,ni volje za borbom? Zasto se boriti i koji je smisao toga?

Koliko puta sam rekao sebi da bih volio da budem neko drugi i da imam licnost kao neko drugi. Na neki nacin se sramim samog sebe iako nisam radio nista lose. Ali mislim za sebe da sam osoba sa puno mana koje se ne mogu popraviti. A sto vise mana imas,manje vrijedis.Volio bih da se nikada nisam rodio i zalim sto zbog ljudi oko sebe moram da nastavim sa zivotom.Osjecaj neispunjenosti i neadekvatnosti me proganjaju citav zivot.

Samo sam zelio da kazem da nisi sam.Ima i drugih ljudi koji su u slicnoj situaciji kao ti.Preporucio bih ti da se natjeras da ides i uclanis se negdje i da upoznas nove ljude. Među 4 zida neces naci nista novo i neces napredovati jer ces se vratiti svojim mislima i problemima.Takođe bi preporucio anti depresive i psihijatra,ako ne pomaze taj lijek ili taj psihijatar,da promjenis.Sretno ti.

Ako ništa drugo, iskreno vrlo...

 

[Cro_čvarak]

meni se čini da ste vas dvojica @Broken Man i @TuSamNaKratko postavili nemanje seksualnih odnosa na pijedestal glavnog kriterijuma za određivanje nečije vrednosti i pošto ih niste imali onda mislite da ne vredite i to uverenje vas gura u depresiju pa izbegavate kontakte sa drugima naročito sa suprotnim polom što dalje onemogućava seksualne odnose i postaje začarani krug koji vas drži u depresiji...

prvo svako ko živi vredi kao biće jednako kao bilo ko drugi...vrednost postoji samo u nekom kontekstu u kojem se porede dostignuća ali ne može se izvući iz jednog ili više konteksta i generalizovati na vrednost nekog kao bića....niste manje vredni i tačka..nema rasprave po tom pitanju...

drugo, ako nemate potrebu za seksom nema razloga da žudite za njim kao sredstvom za dostizanje odnosno poništavanje vrednosti...ako imate potrebu za seksom osmislite plan kako da dođete do njega...

treće...depresija je sistem ukorenjenih negativnih uverenja o sebi...znači potrebno je čišćenje podsvesti od takvih uverenja...papir i olovku u ruke i zapisujte misli i uverenja koja čine da se osećate loše a kad zapišete uverenje onda ga pomno analizirajte i tražite racionalno dokaze da to nije baš tačno ili uopšte nije tačno ili ne mora da bude tačno...

toliko za sad...nadam se da sam bio od pomoći...

Načelno ovo je sve točno, ali...

Kad imaš 34 godine i nikada nisi imao sex ili nikad se ni poljubio, teško je nekako ne staviti to neimanje nikakvog iskustva na pijedestal. Hormoni divljaju, testeron pritišće, nikada normalno ispražnjena muda stvaraju nelagodu. Ne pomaže svakako ni nevjetovatna sexualiziranost današnjice, a tu kreće nevidjeni paradoks, u današnjem sexualiziranom svijetu sve više odraslih ljudi koji nisu imali sexa.

 

[TuSamNaKratko]

1. Samoubistvo nije rešenje. Za svaki problem postoji rešenje.

Bold 1: Kada je neko invalid koji ne može da brine o sebi, može da dobije novac od PIO Fonda, novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć. Ta pomoć postoji u svim državama.

Teška, umerena, blaga depresija se ne može izlečiti, ali može da se olakša. Lekovi koje prepiše psihijatar treba da se piju redovno, nekad uz njih ( kada nastane poboljšanje ) ide istovremeno i psihoterapija.

Bold 2:

Lekovi i psihoterapija mogu da pomognu, i to mnogo. Pišem iz iskustva.

Hvala ti na odgovoru,tvoj odgovor zaista puno znaci. I trudicu se da to imam na umu.

 

[Broken Man]

1. Samoubistvo nije rešenje. Za svaki problem postoji rešenje.

Bold 1: Kada je neko invalid koji ne može da brine o sebi, može da dobije novac od PIO Fonda, novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć. Ta pomoć postoji u svim državama.

Teška, umerena, blaga depresija se ne može izlečiti, ali može da se olakša. Lekovi koje prepiše psihijatar treba da se piju redovno, nekad uz njih ( kada nastane poboljšanje ) ide istovremeno i psihoterapija.

Bold 2:

Lekovi i psihoterapija mogu da pomognu, i to mnogo. Pišem iz iskustva.

Hvala na odgovoru.
Imaću to na umu.

 

[TuSamNaKratko]

meni se čini da ste vas dvojica @Broken Man i @TuSamNaKratko postavili nemanje seksualnih odnosa na pijedestal glavnog kriterijuma za određivanje nečije vrednosti i pošto ih niste imali onda mislite da ne vredite i to uverenje vas gura u depresiju pa izbegavate kontakte sa drugima naročito sa suprotnim polom što dalje onemogućava seksualne odnose i postaje začarani krug koji vas drži u depresiji...

prvo svako ko živi vredi kao biće jednako kao bilo ko drugi...vrednost postoji samo u nekom kontekstu u kojem se porede dostignuća ali ne može se izvući iz jednog ili više konteksta i generalizovati na vrednost nekog kao bića....niste manje vredni i tačka..nema rasprave po tom pitanju...

drugo, ako nemate potrebu za seksom nema razloga da žudite za njim kao sredstvom za dostizanje odnosno poništavanje vrednosti...ako imate potrebu za seksom osmislite plan kako da dođete do njega...

treće...depresija je sistem ukorenjenih negativnih uverenja o sebi...znači potrebno je čišćenje podsvesti od takvih uverenja...papir i olovku u ruke i zapisujte misli i uverenja koja čine da se osećate loše a kad zapišete uverenje onda ga pomno analizirajte i tražite racionalno dokaze da to nije baš tačno ili uopšte nije tačno ili ne mora da bude tačno...

toliko za sad...nadam se da sam bio od pomoći...

Mislim da to nema veze,barem u mom slucaju sa seksom,koliko ima taj neki strah od samoce/usamljenosti u starosti,jer ipak covjek je drustveno bice.
Kazes da svako bice vredi kao i bilo ko drugi?
Da li serijski silovatelj i ubica vrijedi vise od nekog covjeka koji to nije? Da li dijetetov zivot jednako vrijedi kao i zivot osobe od 80 godina,kada su oboje zivotno ugrozeni?Da li zivot jednako vrijedi nekome ko je clan tvoje porodice i neko ko nije??

Pokusavao sam nekoliko puta i idalje pokusavam da izbacim negativnu sliku o sebi. Cak sam i sa psihologom o tome pricao.Zapisivao sam svoje vrline i mane.Pokusavam da sebe ne etiketiram negativno i da imam taj neki koliko toliko pozitvan stav o sebi. Za sada sam stigao do toga da zasluzujem i zaista tako mislim,da mi se ljudi obracaju sa postovanjem i da bih izasao iz odnosa koji mi ne odgovara.
Ali jos nisam udoban u vlastitoj kozi,u smislu da mislim da vrijedim i mislim da imam mnogo mana koje ne mogu popraviti.Stalno nekako zelim da sam neko drugi.Ali,doce valjda jednog dana i kod mene pozitivni trenutak kada cu konacno u potpunosti prihvatiti sebe.

 

[hm337]

Mislim da to nema veze,barem u mom slucaju sa seksom,koliko ima taj neki strah od samoce/usamljenosti u starosti,jer ipak covjek je drustveno bice.

ti si ok...samo te depresija drži u samoći...možda misliš da nisi interesantan drugima da nemaš o čemu da pričaš sa njima pa odbijaš da stvarno probaš da se socijalizuješ, ali neinteresantnim te čini upravo tvoj stav i tvoja depresija....zainteresuj se za nešto, čitaj knjige o tome i imaćeš o čemu da pričaš sa drugima...piši za početak ovde na forumu...i to je socijalizacija..i tera te da razmišljaš o mnogim temama i pomaže da uvidiš da ipak imaš šta da kažeš.

Kazes da svako bice vredi kao i bilo ko drugi?
Da li serijski silovatelj i ubica vrijedi vise od nekog covjeka koji to nije? Da li dijetetov zivot jednako vrijedi kao i zivot osobe od 80 godina,kada su oboje zivotno ugrozeni?Da li zivot jednako vrijedi nekome ko je clan tvoje porodice i neko ko nije??

ubica i silovatelj je vredeo jednako kao svako drugi dok nije počinio dela kojima je povredio druge...od onda za druge on ne vredi ali za sebe mora da vredi da bi imao šansu da se stvarno pokaje i popravi

Pokusavao sam nekoliko puta i idalje pokusavam da izbacim negativnu sliku o sebi. Cak sam i sa psihologom o tome pricao.Zapisivao sam svoje vrline i mane.Pokusavam da sebe ne etiketiram negativno i da imam taj neki koliko toliko pozitvan stav o sebi. Za sada sam stigao do toga da zasluzujem i zaista tako mislim,da mi se ljudi obracaju sa postovanjem i da bih izasao iz odnosa koji mi ne odgovara.
Ali jos nisam udoban u vlastitoj kozi,u smislu da mislim da vrijedim i mislim da imam mnogo mana koje ne mogu popraviti.Stalno nekako zelim da sam neko drugi.Ali,doce valjda jednog dana i kod mene pozitivni trenutak kada cu konacno u potpunosti prihvatiti sebe.

vrline i mane nisu fiksirane...možeš raditi na promeni sebe...u stvari sve što radiš ili ne radiš sad menja tvoju putanju u budućnosti i tvoj karakter...probaj da ćitaš više ali ne radi čitanja nego tražeći kako da popraviš sebe, svoj život i svoje stanje....možda ti pomogne neka filozofija od stoika ili neka self help knjiga...malo po malo knjiga po knjiga naći ćeš rešrenje za svoje probleme...tvoja misija u životu je da rešiš svoje probleme a ne da se predaš bez stvarne borbe...

 

[TuSamNaKratko]

ti si ok...samo te depresija drži u samoći...možda misliš da nisi interesantan drugima da nemaš o čemu da pričaš sa njima pa odbijaš da stvarno probaš da se socijalizuješ, ali neinteresantnim te čini upravo tvoj stav i tvoja depresija....zainteresuj se za nešto, čitaj knjige o tome i imaćeš o čemu da pričaš sa drugima...piši za početak ovde na forumu...i to je socijalizacija..i tera te da razmišljaš o mnogim temama i pomaže da uvidiš da ipak imaš šta da kažeš.

ubica i silovatelj je vredeo jednako kao svako drugi dok nije počinio dela kojima je povredio druge...od onda za druge on ne vredi ali za sebe mora da vredi da bi imao šansu da se stvarno pokaje i popravi

vrline i mane nisu fiksirane...možeš raditi na promeni sebe...u stvari sve što radiš ili ne radiš sad menja tvoju putanju u budućnosti i tvoj karakter...probaj da ćitaš više ali ne radi čitanja nego tražeći kako da popraviš sebe, svoj život i svoje stanje....možda ti pomogne neka filozofija od stoika ili neka self help knjiga...malo po malo knjiga po knjiga naći ćeš rešrenje za svoje probleme...tvoja misija u životu je da rešiš svoje probleme a ne da se predaš bez stvarne borbe...

Hvala ti puno Natjerao si me da razmislim o sebi i o svojim odlukama i da preispitam ponovo sebe...Slazem se da se covjek ne treba predavati,ali nekad se umori,zato sam ono napisao. Svakako cijenim od tebe sto si me ohrabrio.

 

[Џорџи]

Smisao zivota nije u drugima i sta oni misle, sve vise takvih osoba realno nikakav problem nemate i to nazalost, jer nemate sta da cenite dok nesto ne izgubite

 

[ChristopherWalken]

Dugo sam razmišljao da li da napišem ovo, ali ću svejedno napisati pa šta bude.
Imam 34 godine i često imam osećaj da sam promašio život. Živim s roditeljima,nikad nisam imao devojku a nemam ni prijatelje.Već godinama se borim sa psihičkim problemima, uz povremene epizode koje me vuku unazad. Bio sam žrtva i fizičkog i emotivnog nasilja, što je ostavilo trajne posledice.
Ponekad mi je teško da verujem da može biti bolje.
Pokušavao sam da se lečim,ali nisam imao ni dovoljno novca ni prave uslove.
Osećam se nevidljivo za društvo. Znam da zvuči teško, ali sam i razmišljao o samoubistvu. Ne zbog hira, već iz osećaja bespomoćnosti.

Ipak, pišem ovo jer mi je stalo. Jer duboko u sebi i dalje želim da pronađem smisao. Ako je neko bio u sličnoj situaciji ili zna kako je to — voleo bih da čujem vaše mišljenje ili iskustva. Ne tražim sažaljenje. Samo malo razumevanja.

Ja imam 40 godina i živim sa roditeljima. Nisam bio žrtva fizičkog i emotivnog nasilja ali sam prošao kroz ozbiljne stresove i tragedije. I ja sam vrlo upitnog zdravlja. Nisam nevin ali mi to ne znači ništa u životu. Veze koje sam imao mi ne pretstavljaju ništa. Posao koji radim je loš, težak, odgovoran i slabo plaćen. Kada pogledaš, veoma malo pozitivnih stvari bi mogao da kažem o sebi i svom životu. Znači mnogo nas je koji svašta nešto nosimo sa sobom, nisi jedini.

Elem, ti ako si zdrav i ako misliš da možeš i zaslužuješ bolje, ti budi bolji. Imaš još vremena da promeniš neke stvari u životu ali si na granici. Budi pametan i jak, budi muško jbga. To ti je što ti je od života i daj sve od sebe da napraviš što bolje od njega. Vredi.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

pksalji mi orivatnu poruku da vidi i sta da radimo

 

[FDDD]

Ja apsolutno ne razumem ljude koji su nesnadjeni u ovom svetu što se tiče emotivne/seksualne veze. Svaka rupa ima zakrpu tj. samo pronadji sebi srodnu osobu i na drugoj strani ima osoba sličnih tebi, samo je treba pronaći.

 

[Džudi S]

Ja apsolutno ne razumem ljude koji su nesnadjeni u ovom svetu što se tiče emotivne/seksualne veze. Svaka rupa ima zakrpu tj. samo pronadji sebi srodnu osobu i na drugoj strani ima osoba sličnih tebi, samo je treba pronaći.

Nismo svi isti. Neki mogu i znaju da se snađu u životu u celini, pa i kada su emotivni odnosi u pitanju, a neke druge osobe ne mogu.

Na to nesnalaženje uticaj imaju i karakter i vaspitanje i odnosi u primarnoj porodici, i odnosi u društvu...

 

[Belgradeboy]

Dugo sam razmišljao da li da napišem ovo, ali ću svejedno napisati pa šta bude.
Imam 34 godine i često imam osećaj da sam promašio život. Živim s roditeljima,nikad nisam imao devojku a nemam ni prijatelje.Već godinama se borim sa psihičkim problemima, uz povremene epizode koje me vuku unazad. Bio sam žrtva i fizičkog i emotivnog nasilja, što je ostavilo trajne posledice.
Ponekad mi je teško da verujem da može biti bolje.
Pokušavao sam da se lečim,ali nisam imao ni dovoljno novca ni prave uslove.
Osećam se nevidljivo za društvo. Znam da zvuči teško, ali sam i razmišljao o samoubistvu. Ne zbog hira, već iz osećaja bespomoćnosti.

Ipak, pišem ovo jer mi je stalo. Jer duboko u sebi i dalje želim da pronađem smisao. Ako je neko bio u sličnoj situaciji ili zna kako je to — voleo bih da čujem vaše mišljenje ili iskustva. Ne tražim sažaljenje. Samo malo razumevanja.

Jel radiš nesto?

 

[Broken Man]

Hvala svima koji su odvojili vreme da mi pišu i pruže podršku, stvarno mi znači. Samo da kažem da imam posao i da radim, nisam skroz bez aktivnosti, ali mi treba još malo motivacije da krenem sa promenama. Nadam se da ću uskoro uspeti da pomerim stvari na bolje. Još jednom, hvala svima na razumevanju i podršci.

 

[Džudi S]

Hvala svima koji su odvojili vreme da mi pišu i pruže podršku, stvarno mi znači. Samo da kažem da imam posao i da radim, nisam skroz bez aktivnosti, ali mi treba još malo motivacije da krenem sa promenama. Nadam se da ću uskoro uspeti da pomerim stvari na bolje. Još jednom, hvala svima na razumevanju i podršci.

Piši kad god poželiš. Sve najbolje ti želim.