KraNp
Veoma poznat
- Poruka
- 10.755
Ову песму већ годинама нико није могао да нађе на интернету. Ја сам је случајно сачувао на свом хард диску. Данас ми случајно "излете". Ево, поново је објављујем. Настала у емиграцији у Чикагу, 1960. године написана.
ИСПОВИЈЕСТЈЕДНОГ УСТАШЕ
Усташа ја сам!
Име:Кобац Јуре.
Рођен у нашем пријестолномграду.
Вјерни сам чувар хрватскекултуре
И земље,да је Власи не украду.
Јунак из славног похода у Глини,
Гдје моја рука закла дјеце триста,
Пет пута рањен на крвавој Дрини,
Херојсам Крижа и Храстовог Листа!
Памтимјош логор Јасеновац,Људе
И жене тусам тупим ножем драо;
Сипао соли подкожу да луде,
Сваком за јаук нож самуврат дао!
Још свакомјесто,бездан,понор,јама,
У свијестигори и сјећа ме живо
Безброја Срба,којемоја кама
Цјелива врхом...У крви самплив'о...!
Сјекао уши,носеве, Дјевојке
Силов'о и још забад'о игле
Плетећесвакој у бијеле дојке;
Тјер'о да љубеусијане цигле!
Сваку сам знао ипробао муку:
Распињ'о,живе палио укући,
Чупао нокте из ногу и руку,
Ушкољке ушне сип'о зејтин врући!
Пиокрв људску као жедан воду,
Доконе часеу мучењу сладих,
Замахом једним наоштроме боду,
Дијете мајци из утробевадих!
Очију ђердан и језика ниску,
У лијепи Загреб донио о врату,
Невидјех сузу,н'јесам чуо вриску пука
већ гордост у сваком Хрвату!
Клаосам, славно! Силовао - ако!
Палио Црквеогњем вјере праве,
Ја данас живимбезбрижно и лако...
Али...
У часукада ми се јаве
Мртви...
Каджртва ту... преда ме крочи,
И пружикрвљу обојене руке,
Тражећи давноископане очи,
Ја свијест губим и тонему муке!
У страшно болне,раздирућемуке...
Лазар Бркић
Усташа ја сам!
Име:Кобац Јуре.
Рођен у нашем пријестолномграду.
Вјерни сам чувар хрватскекултуре
И земље,да је Власи не украду.
Јунак из славног похода у Глини,
Гдје моја рука закла дјеце триста,
Пет пута рањен на крвавој Дрини,
Херојсам Крижа и Храстовог Листа!
Памтимјош логор Јасеновац,Људе
И жене тусам тупим ножем драо;
Сипао соли подкожу да луде,
Сваком за јаук нож самуврат дао!
Још свакомјесто,бездан,понор,јама,
У свијестигори и сјећа ме живо
Безброја Срба,којемоја кама
Цјелива врхом...У крви самплив'о...!
Сјекао уши,носеве, Дјевојке
Силов'о и још забад'о игле
Плетећесвакој у бијеле дојке;
Тјер'о да љубеусијане цигле!
Сваку сам знао ипробао муку:
Распињ'о,живе палио укући,
Чупао нокте из ногу и руку,
Ушкољке ушне сип'о зејтин врући!
Пиокрв људску као жедан воду,
Доконе часеу мучењу сладих,
Замахом једним наоштроме боду,
Дијете мајци из утробевадих!
Очију ђердан и језика ниску,
У лијепи Загреб донио о врату,
Невидјех сузу,н'јесам чуо вриску пука
већ гордост у сваком Хрвату!
Клаосам, славно! Силовао - ако!
Палио Црквеогњем вјере праве,
Ја данас живимбезбрижно и лако...
Али...
У часукада ми се јаве
Мртви...
Каджртва ту... преда ме крочи,
И пружикрвљу обојене руке,
Тражећи давноископане очи,
Ја свијест губим и тонему муке!
У страшно болне,раздирућемуке...
Лазар Бркић
Poslednja izmena od moderatora:
