Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.624
Исповест бившег исламисте који се вратио на Балкан: Тамо нема ничега, све је напуштено
Шеснаест месеци након што је отишао у ИСИЛ-ов калифат у Сирији, верујући у идеалан живот у потпуном верском окружењу - Хилми, Бошњак, побегао је на Балкан.
Био је разочаран оним што је тамо видео.
"Тамо није било ничега, нема струје, немаш књигу, немаш интернет, ништа", испричао је Хилми.
"Имао сам код себе 400 евра који су брзо потрошени на храну и основне потрепштине. Пријавио сам се у канцеларију за болесне где сам добијао 50 долара месечно. Моја супруга је помагала старијим женама па су јој оне понекад давале скромну накнаду. А ја сам лудео цело време и гледао како да спасим породицу и побегнем оданде", присећа се Хилми.
"Ту нема природе, нема траве, све је увенуло, напуштено. Погледај ове наводне овце како су мршаве. Све што смо могли да радимо је да прошетамо мало около", наводи Хилми за Балкан Инсигхт, а онда показује и фотографије своје поридице и пријатеља.
Неки од њих нису никада успели да побегну из Сирије. С друге стране тврди да неки који су пропагирали и строго имплементирали ригидна верска правила, сами нису пратили та правила, него су уживали у свим дозвољеним, али и недозвољеним овоземаљским благодатима.
Хилми, који има и босанско и црногорско држављанство, само је један од 250 људи који су се вратили на Балкан након што су неко време провели у ратним зонама Сирије и Ирака.
Попут Хилмија, многи су одлучили да напусте Блиски исток јер су се разочарали ИСИЛ-ом.
Иако многи повратници тврде да у Сирију нису отишли како би ратовали, државе на Балкану их третирају као терористе и то на основу низа закона који су усвојени 2015. године и који кажњавају учеснике у страним сукобима.
Неки од повратника су чак и завршили на суду након повратка на Балкан. Након свега што су прошли, почели су уверавати остале муслимане да не понављају њихове грешке и не одлазе на ратишта на истоку.
Живот у калифату Када је Хилми, који је верник цео свој живот, чуо да је Исламска држава прогласила калифат, био је одлучан у идеји да тамо оде и увери се је ли живот тамо заиста у складу са шеријатским принципима идеалног исламског друштва.
Хилмијева дестинација је била провинција Алепо где се већ налазио његов пријатељ из Подгорице. Он га је уверио да у калифату ништа не недостаје, да су борбе далеко од места где они живе и да Хилми и његова породица тамо могу остати као његови гости. Такође га је уверио да се од њега не тражи да приступи муџахединима, што како тврди, никако није ни желео ни могао због својих уверења и лошег здравственог стања.
"Мој план је био да прво одем тамо и проверим каква је стварно ситуација и ако је заиста онако како су ми описали да се након неколико недеља вратим кући, продам кућу и стално се преселим у Сирију", каже Хилми.
Али кад је стигао у Сирију у фебруару 2015. године, дочекале су га лоше вести: његов пријатељ је погинуо у борбама код Кобанија. Како су се борбе око Кобанија појачавале и ИСИЛ-ове снаге почеле губити битку, Исламска држава је увела ванредно стање, одузела путовнице свим странцима који су тек дошли и обавестила их да не могу напустити калифат јер су "већ стигли у савршено друштво". Један Бошњак који је такође живео у калифату је јамчио за Хилмија и његову породицу, па су пребачени у кућу заједно с још неким арапским избеглицама из Кобанија.
Неколико месеци касније Хилми је добио девастирано имање на периферији града на турској граници, где су он и његова породица живели више од годину дана. Хилми каже да је у Сирији срео пуно људи са Балкана.
"Дошло је пуно наших људи, Босанаца највише, било их је из Србије, из Црне Горе. Али било је свакаквих. Било је правих верника и добрих људи, али и криминалаца који су бежали од закона. Гледао сам неке како снимају видео клипове, позирају с оружјем, причају свашта, а нису били у рату ни једне секунде", каже Хилми.
Како су се напади режима Башара ал-Асада и његових руских пријатеља интензивирали, тако се и ситуација у граду брзо променила. Место је постало непрепознатљиво - улице су биле празне, зграде уништене, а пуно људи је погинуло.
"Једноставно си беспомоћан, одеш у подрум или испод стубишта, загрлиш дете и молиш Бога да те спаси", каже Хилми. Одмах по доласку је схватио да калифат Исламске државе није то што је мислио и почео је тражити начине за бег како би спасио породицу. Једном је успео ноћу стићи до границе с Турском, али су их турски гранични полицајци вратили назад и то пуцајући им изнад глава. Касније је успео пронаћи Сиријца који му је понудио своју помоћ да побегне у Турску, а за то је тражио 1500 долара.
"Успео сам да се чујем с мојима код куће и рекао им да продају све што имам у стану, тепих, бојлер, сто и да ми шаљу новац", присећа се Хилми. Како би побегао с територија које је контролисао ИСИС, Хилми је морао да се искраде и пређе преко минског поља и ограде с бодљикавом жицом.
Успео је да преживи захваљујући локалном водичу. Међутим, када је ушао у Турску, био је ухапшен и провео је два и по месеца у притвору за изблеглице из Сирије и Ирака.
"Из једнога затвора сам прешао у други и само ми је једна мисао тада била у глави - "шта сам урадио свом детету", признаје Хилми.
Турске власти су понудиле или да га пошаљу у његову земљу или да оде у неку од држава која га жели примити. Хилми је одлучио да ће се вратити кући где је убрзо био ухапшен због оптужби за тероризам.
За разлику од Хилмија, који тврди да је у Сирију отишао како би живео своју веру и живео у праведном друштву за све, многи људи са Балкана су на Блиски исток отишли због новца.
С богатим искуством које су стекли у ратовима у бившим државам Југославије деведесетих година, постали су вредан део у редовима исламистичких снага.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=24&nav_category=167&nav_id=1581881
Шеснаест месеци након што је отишао у ИСИЛ-ов калифат у Сирији, верујући у идеалан живот у потпуном верском окружењу - Хилми, Бошњак, побегао је на Балкан.
Био је разочаран оним што је тамо видео.
"Тамо није било ничега, нема струје, немаш књигу, немаш интернет, ништа", испричао је Хилми.
"Имао сам код себе 400 евра који су брзо потрошени на храну и основне потрепштине. Пријавио сам се у канцеларију за болесне где сам добијао 50 долара месечно. Моја супруга је помагала старијим женама па су јој оне понекад давале скромну накнаду. А ја сам лудео цело време и гледао како да спасим породицу и побегнем оданде", присећа се Хилми.
"Ту нема природе, нема траве, све је увенуло, напуштено. Погледај ове наводне овце како су мршаве. Све што смо могли да радимо је да прошетамо мало около", наводи Хилми за Балкан Инсигхт, а онда показује и фотографије своје поридице и пријатеља.
Неки од њих нису никада успели да побегну из Сирије. С друге стране тврди да неки који су пропагирали и строго имплементирали ригидна верска правила, сами нису пратили та правила, него су уживали у свим дозвољеним, али и недозвољеним овоземаљским благодатима.
Хилми, који има и босанско и црногорско држављанство, само је један од 250 људи који су се вратили на Балкан након што су неко време провели у ратним зонама Сирије и Ирака.
Попут Хилмија, многи су одлучили да напусте Блиски исток јер су се разочарали ИСИЛ-ом.
Иако многи повратници тврде да у Сирију нису отишли како би ратовали, државе на Балкану их третирају као терористе и то на основу низа закона који су усвојени 2015. године и који кажњавају учеснике у страним сукобима.
Неки од повратника су чак и завршили на суду након повратка на Балкан. Након свега што су прошли, почели су уверавати остале муслимане да не понављају њихове грешке и не одлазе на ратишта на истоку.
Живот у калифату Када је Хилми, који је верник цео свој живот, чуо да је Исламска држава прогласила калифат, био је одлучан у идеји да тамо оде и увери се је ли живот тамо заиста у складу са шеријатским принципима идеалног исламског друштва.
Хилмијева дестинација је била провинција Алепо где се већ налазио његов пријатељ из Подгорице. Он га је уверио да у калифату ништа не недостаје, да су борбе далеко од места где они живе и да Хилми и његова породица тамо могу остати као његови гости. Такође га је уверио да се од њега не тражи да приступи муџахединима, што како тврди, никако није ни желео ни могао због својих уверења и лошег здравственог стања.
"Мој план је био да прво одем тамо и проверим каква је стварно ситуација и ако је заиста онако како су ми описали да се након неколико недеља вратим кући, продам кућу и стално се преселим у Сирију", каже Хилми.
Али кад је стигао у Сирију у фебруару 2015. године, дочекале су га лоше вести: његов пријатељ је погинуо у борбама код Кобанија. Како су се борбе око Кобанија појачавале и ИСИЛ-ове снаге почеле губити битку, Исламска држава је увела ванредно стање, одузела путовнице свим странцима који су тек дошли и обавестила их да не могу напустити калифат јер су "већ стигли у савршено друштво". Један Бошњак који је такође живео у калифату је јамчио за Хилмија и његову породицу, па су пребачени у кућу заједно с још неким арапским избеглицама из Кобанија.
Неколико месеци касније Хилми је добио девастирано имање на периферији града на турској граници, где су он и његова породица живели више од годину дана. Хилми каже да је у Сирији срео пуно људи са Балкана.
"Дошло је пуно наших људи, Босанаца највише, било их је из Србије, из Црне Горе. Али било је свакаквих. Било је правих верника и добрих људи, али и криминалаца који су бежали од закона. Гледао сам неке како снимају видео клипове, позирају с оружјем, причају свашта, а нису били у рату ни једне секунде", каже Хилми.
Како су се напади режима Башара ал-Асада и његових руских пријатеља интензивирали, тако се и ситуација у граду брзо променила. Место је постало непрепознатљиво - улице су биле празне, зграде уништене, а пуно људи је погинуло.
"Једноставно си беспомоћан, одеш у подрум или испод стубишта, загрлиш дете и молиш Бога да те спаси", каже Хилми. Одмах по доласку је схватио да калифат Исламске државе није то што је мислио и почео је тражити начине за бег како би спасио породицу. Једном је успео ноћу стићи до границе с Турском, али су их турски гранични полицајци вратили назад и то пуцајући им изнад глава. Касније је успео пронаћи Сиријца који му је понудио своју помоћ да побегне у Турску, а за то је тражио 1500 долара.
"Успео сам да се чујем с мојима код куће и рекао им да продају све што имам у стану, тепих, бојлер, сто и да ми шаљу новац", присећа се Хилми. Како би побегао с територија које је контролисао ИСИС, Хилми је морао да се искраде и пређе преко минског поља и ограде с бодљикавом жицом.
Успео је да преживи захваљујући локалном водичу. Међутим, када је ушао у Турску, био је ухапшен и провео је два и по месеца у притвору за изблеглице из Сирије и Ирака.
"Из једнога затвора сам прешао у други и само ми је једна мисао тада била у глави - "шта сам урадио свом детету", признаје Хилми.
Турске власти су понудиле или да га пошаљу у његову земљу или да оде у неку од држава која га жели примити. Хилми је одлучио да ће се вратити кући где је убрзо био ухапшен због оптужби за тероризам.
За разлику од Хилмија, који тврди да је у Сирију отишао како би живео своју веру и живео у праведном друштву за све, многи људи са Балкана су на Блиски исток отишли због новца.
С богатим искуством које су стекли у ратовима у бившим државам Југославије деведесетих година, постали су вредан део у редовима исламистичких снага.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=24&nav_category=167&nav_id=1581881
