Ispoljavanje depresije

Rekla sam ili ću da se osećam dobro, ili ću da izvršim samoubistvo. Ja ovako ne mogu da živim. I onda sam ozbiljno pokušavala da vizualizujem samoubistvo i priželjkivala da se ubijem, gurala sam se do krajnjih granica i shvatila da ja ipak nisam neko ko bi se ubio, te da izbacim tu ideju iz glave. Onda sam gledala šta ću i kako ću. I meditirala sam, išla u prirodu, družila se s ljudima, sve nekako bez obaveza, počela sam da uživam u životu. (Da ne slušam nikog) Bila sam mlada i moglo mi se jer su me roditelji "čuvali". Hrana, piće, struja, voda. Ništa posebno. Čak nisam ni trošadžija bila. Tako da niko nije ni primetio da razmišljam da se ubijem. :lol:
 
AugustusTerzić:
Da zavisi od doze
Kliknite za proširenje...
to prvi put čujem da antidepresivi to rade...Inače sam ih dobre tri godine koristio.
Znam da je malo nezgodno ako se naglo prestane s njima,poče naglo da spada raspoloženje...ali zato se postepeno smanjuje doza kad se neko sa njih skida.

A za antipsihotike sam čuo da mogu da rade tako nešto.Jedan moj rođak koji mora da ih uzima se žali da ga nekako uspore i da ne može dobro da se koncentriše...
Ali to je skroz druga vrsta lekova koji se daju za skroz druge probleme.
 
LokiMacak:
to prvi put čujem da antidepresivi to rade...Inače sam ih dobre tri godine koristio.
Znam da je malo nezgodno ako se naglo prestane s njima,poče naglo da spada raspoloženje...ali zato se postepeno smanjuje doza kad se neko sa njih skida.

A za antipsihotike sam čuo da mogu da rade tako nešto.Jedan moj rođak koji mora da ih uzima se žali da ga nekako uspore i da ne može dobro da se koncentriše...
Ali to je skroz druga vrsta lekova koji se daju za skroz druge probleme.
Kliknite za proširenje...

Ja pijem i anti psihotike i anti depresivne i anti manične lekove. Možda neki od njih ili kombinacija sva tri čine emocijalni deficit. Nzm
 
LokiMacak:
to prvi put čujem da antidepresivi to rade...Inače sam ih dobre tri godine koristio.
Znam da je malo nezgodno ako se naglo prestane s njima,poče naglo da spada raspoloženje...ali zato se postepeno smanjuje doza kad se neko sa njih skida.

A za antipsihotike sam čuo da mogu da rade tako nešto.Jedan moj rođak koji mora da ih uzima se žali da ga nekako uspore i da ne može dobro da se koncentriše...
Ali to je skroz druga vrsta lekova koji se daju za skroz druge probleme.
Kliknite za proširenje...
da, potpuno otupiš, ne osećaš tugu ali ni sreću, samo se koriste kao privremeno rešenje...
 
Redmond:
Na koje sve načine se kod vas manifestuje depresija? Imate li neke specifične aktivnosti kojima se prepuštate kad vam život postane previše mračan i nepodnošljiv? Koliko to dugo traje i kako se nosite s tim? Ja npr kad me uhvati depresija jedva mogu da zinem, u stanju sam danima svega par zalogaja u usta da stavim, sve preko toga me navodi na povraćanje, isto mi se ne ustaje iz kreveta, kad bih mogao prespavao bih većinu dana... Vi?
Kliknite za proširenje...
Neverovatno mi je teško ujutro se pomeriti. Mislim, ustanem ja uvek, stavim džezvu i odem u kupatilo na tuširanje, i onda se vratim i zakuvam kafu. Međutim, nakon toga, sve što želim, to je da se više ne pomeram mnogo. Traćim jako mnogo vremena na opskurne dokumentarce na yt, naprimer, u stanju sam da ih gledam po ceo dan - štaviše, ŽELIM da ih gledam. Sama ideja o odlasku u prodavnicu tera me na povraćanje, kamoli šta drugo. U principu jedem dva tri parčeta sira u listićima za ceo dan - ako se okolnosti potrefe, ne jedem apsolutno ništa. Ne trpim ljude pored sebe, ni njihovo fizičko prisustvo, kamoli da me zapitkuju nešto. Pušim ko Turčin.

To je onda kad mi stvarno nije dobro. U većini slučajeva, funkcionišem. Ali, kad me uhvati - onda sam grozna i sebi i drugima.
Inače, čak i kad mi je "dobro", ne umem zaspati bez nekog drndanja u pozadini, makar na pet minuta. Otići u mračnu sobu u kojoj je sve pogašeno, ma koliko umorna bila, to će me samo razbuditi i naterati me da počnem da razmišljam o stoijednoj budalaštini.
Internet, glupavi dokumentarci itd mi pomažu da NE mislim, i da se uspavam ili smanjim nervozu.
 
Redmond:
da, potpuno otupiš, ne osećaš tugu ali ni sreću, samo se koriste kao privremeno rešenje...
Kliknite za proširenje...
ahaa,sad kapiram...pa oni i nis napravljeni da popravljaju raspoloženje nego da ga sprečavaju da previše pada...raspoloženje i pored njih moraš sam da se trudiš koliko toliko da poigneš tako što ćeš da se posvetiš nekim sitnicama koje ti čine zadovoljstvo...sad to može da bude muzika,neka šetnja ili neki sport,društvo koje ti prija...u principu može da bude bilo šta...ali nesmeš da se obezhrabljuješ ako ne uspe baš uvek.
Isto moraš i da nalaziš sebi motivacuju i da ne daš sebi da odustaješ i da se predaješ tom osećaju
Antidepresivi su samo pola rešenja
 
Susan Sto Helit:
Neverovatno mi je teško ujutro se pomeriti. Mislim, ustanem ja uvek, stavim džezvu i odem u kupatilo na tuširanje, i onda se vratim i zakuvam kafu. Međutim, nakon toga, sve što želim, to je da se više ne pomeram mnogo. Traćim jako mnogo vremena na opskurne dokumentarce na yt, naprimer, u stanju sam da ih gledam po ceo dan - štaviše, ŽELIM da ih gledam. Sama ideja o odlasku u prodavnicu tera me na povraćanje, kamoli šta drugo. U principu jedem dva tri parčeta sira u listićima za ceo dan - ako se okolnosti potrefe, ne jedem apsolutno ništa. Ne trpim ljude pored sebe, ni njihovo fizičko prisustvo, kamoli da me zapitkuju nešto. Pušim ko Turčin.

To je onda kad mi stvarno nije dobro. U većini slučajeva, funkcionišem. Ali, kad me uhvati - onda sam grozna i sebi i drugima.
Inače, čak i kad mi je "dobro", ne umem zaspati bez nekog drndanja u pozadini, makar na pet minuta. Otići u mračnu sobu u kojoj je sve pogašeno, ma koliko umorna bila, to će me samo razbuditi i naterati me da počnem da razmišljam o stoijednoj budalaštini.
Internet, glupavi dokumentarci itd mi pomažu da NE mislim, i da se uspavam ili smanjim nervozu.
Kliknite za proširenje...
Ovako isto i ja, imam gomilu naucnih i zabavnih kanala koji me smiruju i oni su nekad jedino za šta imam volju...
Sitcomi su mi isto nekakva veštačka injekcija humora u mračno raspoloženje...
 
Redmond:
Ovako isto i ja, imam gomilu naucnih i zabavnih kanala koji me smiruju i oni su nekad jedino za šta imam volju...
Sitcomi su mi isto nekakva veštačka injekcija humora u mračno raspoloženje...
Kliknite za proširenje...
Bilo je perioda kad sam sezone nekih serija gledala u danu, dešavalo se i po dve tri sezone, bez spavanja, po dva dana bez prekida.
Takve mi stvari zavaraju mozak, teraju me da se koncentrišem na nešto drugo, BILO šta drugo.
To mi je omiljena (?) i najefektivnija stvar kad me uhvati. Ništa drugo nema takav doprinos, ubedljivo.
p.s. ako hoćeš da diskutujemo o kineskim carevima, javi se. Pročitala sam bukvalno sve o njima na glupavoj Vikipediji :zcepanje:
 
Susan Sto Helit:
Bilo je perioda kad sam sezone nekih serija gledala u danu, dešavalo se i po dve tri sezone, bez spavanja, po dva dana bez prekida.
Takve mi stvari zavaraju mozak, teraju me da se koncentrišem na nešto drugo, BILO šta drugo.
To mi je omiljena (?) i najefektivnija stvar kad me uhvati. Ništa drugo nema takav doprinos, ubedljivo.
p.s. ako hoćeš da diskutujemo o kineskim carevima, javi se. Pročitala sam bukvalno sve o njima na glupavoj Vikipediji :zcepanje:
Kliknite za proširenje...
Važi se, mada sam ja trenutno u fazi rimskih careva i republike :lol:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top