Ispitivanje mleka na deterdzente u kucnim uslovima

[izuzetan]

U kucnim uslovima vrlo jednostavno se moze ispitati da li mleko sadrzi deterdzente, vodu i jos neke stvari koje ne bi smelo da sadrzi. A sapune i deterdzente falsifikatori stavljaju u mleko da bi mleko bilo gusto. Deterdzenti ako se konzumiraju dovode do ozbiljnih zdravstvenih problema sa zelucem i bubrezima

 

[izuzetan]

Evo izvoda iz jednog medicinskog casopisa o falsifikovanim mlekima sa linka:

https://journals.lww.com/jome/fullt...erants__serious_impact_on_human_health.7.aspx


"

Утицаји​

Меламин​

То је хемијско једињење богато азотом које се добија разградњом урее и садржи 66% азота (по маси). Меламин повећава ниво азота и привидни садржај протеина у млеку.

Кинеско Министарство здравља је 2008. године открило повећану учесталост бубрежних каменаца код одојчади. 12.892 деце је примљено у болницу након конзумирања млека обогаћеног меламином, а 104 је имало озбиљне симптоме. Накнадном анализом је утврђено да је меламин додат млеку које је разблажено водом, у покушају да се повећа садржај азота, чиме је избегнуто владине регулаторне тестове квалитета који су тестирали само садржај протеина (азота).

У присуству његовог аналога и уобичајеног ко-контаминанта, цијанурне киселине, токсичност је много већа. Обе се излучују преко бубрега без метаболизма, а полуживот се процењује на неколико сати. Свака може формирати кристале у урину. Када су обе присутне у урину, могу се комбиновати као комплекси меламин цијанурата. То резултира високо нерастворљивим, већим и бројнијим каменчићима него било која од ове две хемикалије појединачно.Ови каменчићи иритирају слузокожу уринарног тракта и могу довести до опструкције, болова у стомаку и уремије.

Уреа​

Додавање воде млеку доводи до смањења белине и густине, а да би се одржала ова својства, уреа се генерално користи као адулерант. Уреа повећава рок трајања и садржај непротеинског азота и одржава количину SNF-а.

Гутање урее изазива иритацију гастроинтестиналног тракта. Симптоми могу укључивати мучнину, повраћање, дијареју, главобољу, конфузију и смањење електролита.

Формалдехид​

Да би се продужио рок трајања млека, формалин се илегално користи као конзерванс у малим количинама. Према Светској здравственој организацији, процењени дневни унос формалдехида код одраслих требало би да буде у распону од 1,5–14 мг/дан. Међутим, ако се конзумира у прекомерним количинама, формалдехид негативно утиче на гастроинтестинални тракт, бубреге, јетру и плућа и може довести до рака. Уношење формалдехида иритира слузокожу и изазива запаљенске промене у јетри и бубрезима.

Поред тога, постоје докази који повезују формалдехид са раком назофаринкса. Међународна агенција за истраживање рака класификовала је формалдехид (као и формалин) као канцероген Групе 1.

Када се прогута, формалдехид може изазвати јак бол са упалом, улцерацијом и некрозом слузокоже која облаже скоро сваки унутрашњи орган, мучнину, повраћање крви, дијареју са крвавом столицом, крв из урина, гастроинтестиналне лезије, ацидозу, вртоглавицу и отказивање циркулације. Системски ефекти укључују метаболичку ацидозу, депресију централног нервног система и кому, респираторне тегобе, бубрежну инсуфицијенцију, инсуфицијенцију јетре, развој рака и тумора и иреверзибилну неуротоксичност.

Неутрализатори​

При стајању, прекомерни раст бактерија производи млечну киселину из лактозе која згрушава млеко. Упркос законским прописима о храни, неутрализатори попут натријум бикарбоната, натријум карбоната, натријум хидроксида и калцијум хидроксида се често злоупотребљавају за маскирање pH и вредности киселости поквареног млека. Карбонати и бикарбонати могу изазвати поремећаје у хормонској сигнализацији која регулише развој и репродукцију. Карбонати у млеку изазивају гастроинтестиналне проблеме, укључујући чир на желуцу, дијареју, чир на дебелом цреву и електролитске поремећаје.

Натријум хидроксид повећава унос натријума, што је штетно за пацијенте са хипертензијом. Спречава тело да користи лизин, есенцијалну аминокиселину у млеку, која је потребна бебама у развоју.

Бензоева киселина​

Често се користи као конзерванс у напицима. Изазива метаболичку ацидозу, астму, уртикарију, хиперпнеју и конвулзије. Многе земље су забраниле његову употребу у млечним производима. Да би остварили већи профит, многи добављачи млечних производа га и даље користе за продужење рока трајања млека.

Борна киселина​

Због своје ефикасности против квасца, плесни, бактерија и других микроба, чува млеко дуже време. Није канцерогено, али може изазвати мучнину, повраћање, болове у стомаку, дијареју и осип.

Салицилна киселина​

То је конзерванс. У ниским концентрацијама, штетни ефекти по здравље могу бити благи, али продужена злоупотреба доводи до упале синуса и носног пролаза, повраћања, хиперпнеје, летаргије, церебралног и плућног едема, нападаја и отказивања више органа.

Амонијум сулфат​

Намерно се додаје да би се манипулисало очитавањем лактометра. Његово присуство лажно повећава густину млека.

Чак и у малим количинама, може иритирати гастроинтестинални тракт са симптомима мучнине, повраћања и дијареје. Будући да је неуротоксин, може изазвати конфузију и промене у понашању.

Хлорат​

Изазива гоитрогенски ефекат и повезан је са инхибицијом апсорпције јода. Хлор улази у млеко додавањем хлорисане воде или дезинфекционим средством на бази хлора које се користи за чишћење у млечној индустрији.

Такође је одговоран за производњу метхемоглобина, посебно код новорођенчади и код особа са недостатком Г6ПД.

Пестициди​

Најчешћи откривени пестициди су органохлор, органофосфат, синтетички пиретроид и триазин. Храна и вода коју конзумирају говеда су главна тачка уласка ових штетних хемикалија у млеко. Они су канцерогени и озбиљно утичу на имуни систем, нервни систем и репродуктивни систем. Повећавају ризик од Паркинсонове болести, урођених мана и ендокриних поремећаја.

Детерџент​

Изазива озбиљне здравствене проблеме, укључујући рак. Главна сврха додавања детерџента је да се сакрије фалсификовање страних масти у млеку. Након уклањања скупе млечне масти, додаје се Ванаспати уље или друге масти ниског квалитета како би се подесила концентрација масти, а за њихову емулгацију додају се детерџенти. Диоксан присутан у детерџенту изазива рак, а његове друге компоненте изазивају мучнину, иритацију коже, гастроинтестиналне компликације, неуротоксичност, ендокрини поремећај и срчане проблеме.

Скроб​

Његово фалсификовање у млеку изазива дијареју и иритацију дебелог црева. Веома је штетно за дијабетичаре. Вода се додаје млеку да би се повећала запремина, али разблажено млеко није економски пожељно; стога се скроб додаје да би се одржала густина и чврсти састојци. Несварени скроб иритира црева и изазива дијареју.

Водоник-пероксид​

Х₂О₂ , као бактерицидно средство, користи се као конзерванс за млеко широм света, али може иритирати слузокожу црева и изазвати гастритис. Може изазвати тахикардију, срчану аритмију и желудачне поремећаје. То је снажан слободни радикал који узрокује оштећења на ћелијском нивоу и узрокује старење

Биљно уље​

Додаје се да би се повећао садржај масти у млеку. Пошто млечна маст има високу економску вредност, она се уклања и продаје одвојено ради већег профита. Уља ниског квалитета која садрже више транс масних киселина повезана су са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести. Такође узрокују гојазност, рак дебелог црева, рак дојке, прееклампсију, оштећење вида и дијабетес.

Боја/фарба​

Боје су пуне тешких метала попут олова, што изазива мучнину, повраћање, гастритис, главобољу, вртоглавицу и конфузију. Боја се додаје да би се повећала густина разблаженог млека. Може изазвати депресију и несвестицу након дужег конзумирања.

Неке примесе , заједно са техникама њиховог откривања, приказане су у табелама 1 и 2...................
"

 

[soko stark]

Rakija ako ne peni znači da je veštak .

 

[izuzetan]

Rakija ako ne peni znači da je veštak .

Znas sta mene najvise nervira pored naseg mleka domaceg da li uvozimo iz indonezije kako rece covek dole u videu da li je to istina??? Gde je nase mleko onda? Da li ga izvozimo? Ako ga izvozimo a uvozimo onda se namece pitanje logicno da li je to uvezeno losijeg kvaliteta, jer da bi imalo smisla i logike uvezeno mora biti losijeg kvaliteta od domaceg da bi se stvorio profi? A kako mleko moze biti losijeg kvaliteta?? Krava je i u Srbiji krava je i u indoneziji i da bi nesto bilo jeftinije mora biti losijeg kvaliteta jer ako je istog onda zasto ti koji uvoze od nas ne uvoze i oni iz indonezije jer je jeftinije a istog kvaliteta kao i nase? Kapiras? I da li se to radi i sa drugim poljoprivrednim proizvodima na primer medom neznam lupam?

I ako postoje te malverzacije zato sluzi drzava normalna da to spreci a to sprecava tako sto postoji carina i onda recimo ako se uvozi domace dobro a uvozi strano lose onda se stavi carina onoliko procenata da se anulira profitabilnost tog uvoza izvoza i onda ako je skuplje da se uveze onda se nece uvoziti potencijalno loseg kvaliteta.

I na kraju krajeva na deklaraciji na tetrapaku mleka mora da pise ALI MORA da ako je mleko od mleka u prahu da pise da je mleko od mleka u prahu i ako je mleko iz uvoza da MORA DA PISE DA JE MLEKO UVEZENO IZ TE I TE DRZAVE. Znaci i po sadasnjem zakonu mora da pise na svakom proizvodu poreklo sirovine. Neko ce reci pa eto u nekim proizvodima recimo ima 5% tog i tog aditiva ili sastojka pa ne pise odakle je. Ok za 5% nekog sastojka neka ne pise ali za mleko koje je 100% sirovina mora da pise odakle je to mleko poreklom.

I onda molim lepo ako ima na deklaraciji mleko iz indonezije neka kosta i 50 dinara ili 100 a neka ima i domace koje kosta 300 recimo i sad neka kupuje ko sta zeli. I drzava nesme da ogranicava uredbama cenu mleka jer onda podstice se ivoz i da gradjani jedu i piju potencijalno losije proizvode. Mora trziste da bude slobodno i ako neko prodaje mleko domace od krave domace i tako je napisao na deklaraciji i napisao je da nema nikakve aditive niti bilo sta da je dodato u melko neka ga prodaje i za 1000 din litar to je njegovo pravo. Niko nema prava da nikome ogranici cenu po kojoj ce prodavati legalno svoj proizvod.I onda ce mo imati na rafove da biramo ocemo indonezijsko mleko u prahu ili hocemo domace mleko koje nije od mleka u prahu a cene odredjuje trziste i proizvodnja i potraznja i molim lepo. I onda ce postojati i kvalitet i izbor pa ko sta hoce neka izvoli

Evo gde covek kaze da uvozimo mleko iz indonezije i nekih drugih azijskih drzava

https://www.facebook.com/reel/2017165212409176