Sustina Islama je uredjenje zivota na zemlji i sirenje ideologije-dzihada celom zemljom.
A u Hriscanstvu smisao ovog ogrehovljenog zivota jeste spasavanje dusa za vecnost,
ali malo ih vode brigu o tome dok ostali jedu piju i vesele se.
U Svetom Pismu se ne spominje ikakav prorok po imenu Muhamed.
Evo nesto o dzihadu:
Dzihad oznacava sveti rat kod muslimana. Dzihad znaci napor koji je usmeren protiv zlih namera i strasti.
Poslanik Muhammed s.a.v.s je rekao:
"Najbolji dzihad je da se covek bori protiv svojih strasti"
Borba na Allahovom Putu nije propisana radi uspostavljanja dominacije nad ljudima, njihovog ponizavanja, osvajanja teritorija, uzimanja tudjeg imetka ili prisiljavanja na prihvatanje islama. Cilj borbe na Allahovom Putu jeste spriječiti nasilnika da ne čini nepravdu muslimanima i ukloniti sve prepreke sa puta sirenja islama kako bi ljudi mogli osjetiti njegovu ljepotu i slast, te vlastitim izborom prihvatiti islam.
Primjecujemo da islam u svom dzihadu nikada ne odstupa od zacrtanog programa. Naprotiv, Allah dz.s. ne zeli da dodje do borbe ako postoji bilo kakvo drugo resenje koje ce nam omogućiti dostavljanje istine svim ljudima.
Ovu konstataciju pojasnjava cinjenica da je islam propisao upozoravanje neprijetelja, a zabranio borbu na prepad bez obzira kako velik ili mali bio broj neprijatelja. Islam je zatim vjernicima propisao da prije borbe pozovu nevjernike u islam. Ako odbiju onda će traziti od njih da im placaju dzizju. U slucaju da ni jedna mirovna metoda ne urodi plodom, dolazimo do zadnje etape, a to je borba. Ovakav vid ophodjenja sa svojim neprijateljima predstavlja vrhunac tolerancije, blagosti i dobrote.
U slucaju da dodje do rata, muslimanima je naredjeno da ne odstupaju od svog uzvisenog cilja. Allah dz.s. je zabranio ubijanje onih koji nisu sposobni za borbu i onih koji nisu odvracali od Allahovog Puta. Uzviseni je zabranio ubijanje zena, djece, nemocnih staraca i svestenika. Zabranio nam je zluradost, zlobu i rusenja. Zabranio je masakriranje i pustosenje, ubijanje zivotinja osim ako ih zelimo jesti, sjecenje drveca ili paljenje, ako za to ne postoji potreba. Kaže Allah dz.s.: ''I borite se na Allahovom Putu protiv onih koji se bore protiv vas, ali vi ne otpočinjite borbu! – Allah, doista, ne voli one koji zapovijedaju kavgu.'' (El-Bekare, 190.)
Naredba „Vodite dzihad na Allahovom putu“ znaci „Radite i trudite se na Allahovom putu“.
A ima hiljadu i jedan nacin rada i zalaganja na Allahovom putu.
Svako covekovo zivotno doba, svaki pojedinac, svaki vremenski period, svaki njegov deo, svaki polozaj i svaka funkcija, svako zvanje i znanje imaju svoj dzihad.
Dzihad deteta
Detetov dzihad je da place kad je to potrebno. Dijete tako ukazuje da mu treba mlijeko da bi se prehranilo. A to je njegov dzihad.
Dzihad ucenika
Dzihad učenika nije u tome da prodje razred na bilo koji nacin, da tako stepen po stepen zavrsi skolu i uzme diplomu, nego je njegov dzihad da stvarno nauci sve ono sto mu se nudi u obrazovanju, da dostigne sustinu znanja.
Dzihad ucitelja
Uciteljev dzihad nije da ucenicima prijeti ocenom i da im tako zatvori put napredovanja. Njegov je dzihad da ucenike nauci dobrim delima, da ih nauci pravome znanju i da im na taj način proširi vidike, pa da na horizontima svoje buducnosti sami nađu svoju buducnost.
Dzihad ucenjaka i dobrih ljudi
Džihad učenjaka je nauka i znanje. Za jedan narod, za jednu zemlju su nauka i znanje veoma znacajni. Narod koji ne posvecuje paznju nauci i znanju, narod koji u ovom pogledu ostane siromasan, daleko je od nauke, tehnike i civilizacije, i zbog toga mu prijeti opasnost da se istopi i izgubi.
U jednom ajetu Allah kaze:
Ako te neki od mnogobozaca zamoli za zastitu, ti ga zastiti da bi saslusao Allahove rijeci, a potom ga otpremi na mesto pouzdano za njega. TO zasto sto oni pripadaju narodu koji ne zna. (Et-Tevna, 6)
Casni Kur'an ne samo da naredjuje zastitu neprijatelja koji traze azil vec i da se odvedu na sigurno mesto. Na danasnjoj militarno-politickoj sceni, moze se desiti da neki miroljubivi general postedi zivote neprijateljima. Ali, koji ce general narediti vojnicima da svakog od njih isprate do sigurnog mesta? Allah upravo to naredjuje u Kur'anu kako bi promovisao mir u svetu.Evo sta Allah jos porucuje:
"Allah vam ne zabranjuje da činite dobro i da budete pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg ne izgone - Allah, zaista, voli one koji su pravični - 8 ajet, sura Al-Mumtehina
a u 9 ajetu kaze:
ali vam zabranjuje da prijateljujete sa onima koji ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavičaja vašeg izgone i koji pomažu da budete prognani. Oni koji s njima prijateljuju sami sebi čine nepravdu."
Evo sta kaze Biblija o Muhammedu.
Prorocanstva o dolasku Muhammeda u Starom Zavetu
U Starom Zavetu, u ponovljenom Zakonu poglavlje 18, stih 18, stoji:"Poslat cu poslanika, od njihove brace, tebi slicna, Svoje rijeci cu stavljati u njegova usta, a on ce govoriti ono sto mu Ja naredim..."
Kada upitate kriscane na koga se odnosi ovo prorocanstvo, reci ce:"Odnosi se na Isusa!" A da bi ukazali na slicnost, kazu:"Vidite, kao sto je Mojsije bio Boziji poslanik, tako je i Isus bio Boziji poslanik. Kao sto je Mojsije bio zidov, i Isus je bio Zidov.Zato se ovo prorocanstvo odnosi bas na Isusa, jer se u njemu kaze da taj poslanik mora biti slican Mojsiju."
Ako su samo ovo uslovi da bi neko bio poslanik koji je najavljen, onda svi poslanici spomenuti u Bibliji, nakon Mojsija (Solomon, Ezekija, Daniel, Joel, Ivan Krstitelj), svi oni spadaju u ovo prorocanstvo, jer svi su bili Zidovi i Boziji poslanici. Naprotiv, kada malo bolje pogledate, ovo prorocanstvo se odnosi jedino na poslanika Muhammeda s.a.w.s. Jer, i Musa (Mojsije) i Muhammed a.s.
obojica su imali i oca i majku. Isus je bio rodjen natprirodno, bez uticaja muskarca -imao je majku ali ne i oca. Zato je Muhammed a.s. slican Musau a.s. a Isa a.s. nije slican Musau a.s. I Musa i Muhammed a.s. bili su ozenjeni i imali su decu. Isa a.s. prema ucenju Biblije nije bio ozenjen niti je imao dece. I Musa i Muhammed a.s. su umrli prirodnom smrcu, a Isa a.s. je bio uzdignut, prema Kur'anu.
Prema pogresnom stavu u Bibliji isa a.s. je umro na krstu. Ipak, ni to nije prirodna smrt. I Musa i Muhammed a.s. su dosli sa novim serijatom, ali Isa a.s. nije dosao sa novim zakonom. U Evandjelju po Mateji, 5:17 stoji:"nemojte misliti da sam ja dosao da ponistim Zakon i poslanike!Ja nisam dosao da unistim vec da potvrdim..." Dakle prema Bibliji Isa a.s. nije dosao sa novim zakonom.
Musa i Muhammed a.s. osim sto su bili boziji poslanici , bili su vladari. To znaci da su imali moc da bilo koga kazne smrtnom kaznom, ako hoce. Ovo nije bio slucaj sa Isaom a.s. I musa i Muhammed a.s. bili su kasnije prihvaceni od citavog naroda. Ali u Evandjelju po Ivanu se kaze:"On je prisao svojim rodjacima, pa su ga se i oni odrekli." to znaci da ga ni rodbina nije prihvatila. Zato je vrlo jasno
da je Muhammed s.a.w.s. slican Musau a.s. a Isa a.s. nije slican Musa a.s.
Ovo prorocanstvo se moze samo odnositi jedino na poslanika Muhammeda s.a.w.s. "Svoje rijeci cu stavljati u njegova usta, a on ce govoriti ono sto mu Ja naredim..." Mi znamo da je Kur'an bio Objava Muhammedu s.a.w.s. koju je donosio melek Dzibril a.s. Sta god mu je objavljeno, on je tako preneo, kao da su mu reci stavljene u usta! Naredni stih iz istog poglavlj, 19. stih, kaze:"A ako neko ne bude htio da slijedi
Moje Rijeci, Ja cu ga kazniti..." To znaci da svako ko sledi Bibliju a ne veruje u ono sta prica ovaj poslanik Muhammed s.a.w.s., Allah Dz. ce takve kazniti.
U Starom Zavjetu, u u Ezaijinoj knjizi, poglavlje 29, stih 12, stoji:"kada se tom poslaniku dadne knjiga i zatrazi od njega da cita, on ce reci:-Ja ne znam citati!" I mi znamo da, kada je dosla Objava Poslaniku s.a.w.s. prvi put, kad mu je Dzibril rekao:-Citaj! Poslanik s.a.w.s. je rekao:"Ma ene bi kari'in!"-Ja ne znam citati! To znaci da se navedeno prorocanstvo odnosi samo na Muhammeda s.a.w.s.
Muhammed a.s. je spomenut cak i po imenu, u Starom Zavetu! U knjizi Solomona, 5:16, pise na hebrejskom jeziku:"Hikku mumetekim vikulli Muhammedim." Na rec "Muhammed" je dat nastavak -im, jer u hebrejskom jeziku, kada hocete nekom da odate postovanje, onda se dodaje nastavak -im. Bog se kaze ELOh, ali cete iz postovanja reci ELOHIM. Na isti nacin je na rec Muhammed dodat nastavak -im MUHAMMEDIM. Znaci, u originalnom
hebrejskom tekstu posalnik Muhammed s.a.w.s. je spomenut po imenu. Medjutim u prevodu pise:"Onje najbolji, on svima ukazuje na ljubav, o jerusalimske kceri, on mi je prijatelj i miljenik." Ali, u originalnom tekstu se nalazi rec Muhammedim.
а онога ко се предомисли па одлучи ''да не вјерује'' кажњавате смрћу.
