...Postojala je negde jedna zena sa dva srca...I jos postoji...Samo, jedno je srce izgubila pre nekoliko godina i...ne moze da ga pronadje...
...Da, prica je istinita...ne verujete? Verujte, ja je poznajem odavno...i to dobro.
Ta zena se zaljubila vrlo mlada...jako...i jos ga voli nekom pravom, istinskom ljubavlju koja ne zna za bol. I tako, godinama, voleci ga, upoznala je sebe i svoje mogucnosti, zelje i pozelela da dozivi nesto novo...Nesto, sto bi joj otvorilo vrata, nesto sto niko nije nikad doziveo...
...I dozivela je da joj se zelja i ostvari...samo...nije bila spremna za nju do kraja. Nije ni bila svesna sta je pozelela...sta je to novo, nedozivljeno...i gde ce je to odvesti.U pocetku je mislila da nema nista lose steci nove prijatelje, provoditi sa njima dane pa cak i noci, do zore...
...A onda je jednog dana shvatila svu magiju ovog cudnog susreta, magiju njegovih bistrih ociju, dugih cutanja i bezrezervne ljubavi...Priznao joj je da je voli, kao nikog do tada i da ce je voleti bez obzira na vecnost...Ona mu nije odmah poverovala...Svakim danom je dokazivao svoju odanost, vernost i ljubav...a onda je tako iznenada, ostao sam...napusten od svih...i vracao se samo njoj...jedinoj koju je voleo...zauvek. Ona ga je tesila, mirila sa zenom, pokusavala da mu objasni koliko je vazno imati nekog pored sebe, trazila u njemu samo prijatelja koji ce je zasmejavati u vrelim letnjim nocima, razumeti i savetovati ako zatreba. I tako godinama...osetila je i ona da joj on nedostaje kad je odsutan,da zeli sa njim da podeli radost svakog trenutka i tugu, ako se desi...
...Osetila je da i ona njega voli! I uplasila se kad je sama sebi to priznala, jedne noci...Sve je priznala, obojici...nije htela da laze...Da, priznala je i...pokajala se!
...Koliko bol moze da promeni coveka, to do tada nije ni znala...Ali, ni jedan je nije ostavio...i tako je bilo mnogo teze...Znala je da voli, verovala u ljubav, iskrenost i zivot! A onda se zamaglilo pred njenim ocima...nije znala da li je moguce, voleti toliko strasno i voleti drugog lagano, tiho...poput povetarca na obali njihove obliznje reke...Nista joj nije bilo jasno...Tumarala je u mraku svojih osecanja sve dok joj se jednog dana nije pojavila lampa sa dva svetlosna snopa...
...Shvatila je...Jednim putem mora da krene...I izabrala je...onaj kojim je vec hodila, poznatim i sigurnim koracima...hrabro napred...ne zaboravljajuci sta je sve propustila, koga je usrecila a koga rastuzila...
...Verujte mi, danas je srecna zena, voljena i ispunjena. Zena, koja je imala dva srca, zena kojoj se mnogo toga moze zameriti ali ne i laz, koju mrzi najvise na ovom svetu...Jedno srce u njoj je na putu...a drugo u svom domu...pored coveka koji je imao razumevanja za njenu radoznalost i koji je zeleo bas takvu, iskrenu i slobodnu...
-drugom srcu-
...Da, prica je istinita...ne verujete? Verujte, ja je poznajem odavno...i to dobro.
Ta zena se zaljubila vrlo mlada...jako...i jos ga voli nekom pravom, istinskom ljubavlju koja ne zna za bol. I tako, godinama, voleci ga, upoznala je sebe i svoje mogucnosti, zelje i pozelela da dozivi nesto novo...Nesto, sto bi joj otvorilo vrata, nesto sto niko nije nikad doziveo...
...I dozivela je da joj se zelja i ostvari...samo...nije bila spremna za nju do kraja. Nije ni bila svesna sta je pozelela...sta je to novo, nedozivljeno...i gde ce je to odvesti.U pocetku je mislila da nema nista lose steci nove prijatelje, provoditi sa njima dane pa cak i noci, do zore...
...A onda je jednog dana shvatila svu magiju ovog cudnog susreta, magiju njegovih bistrih ociju, dugih cutanja i bezrezervne ljubavi...Priznao joj je da je voli, kao nikog do tada i da ce je voleti bez obzira na vecnost...Ona mu nije odmah poverovala...Svakim danom je dokazivao svoju odanost, vernost i ljubav...a onda je tako iznenada, ostao sam...napusten od svih...i vracao se samo njoj...jedinoj koju je voleo...zauvek. Ona ga je tesila, mirila sa zenom, pokusavala da mu objasni koliko je vazno imati nekog pored sebe, trazila u njemu samo prijatelja koji ce je zasmejavati u vrelim letnjim nocima, razumeti i savetovati ako zatreba. I tako godinama...osetila je i ona da joj on nedostaje kad je odsutan,da zeli sa njim da podeli radost svakog trenutka i tugu, ako se desi...
...Osetila je da i ona njega voli! I uplasila se kad je sama sebi to priznala, jedne noci...Sve je priznala, obojici...nije htela da laze...Da, priznala je i...pokajala se!
...Koliko bol moze da promeni coveka, to do tada nije ni znala...Ali, ni jedan je nije ostavio...i tako je bilo mnogo teze...Znala je da voli, verovala u ljubav, iskrenost i zivot! A onda se zamaglilo pred njenim ocima...nije znala da li je moguce, voleti toliko strasno i voleti drugog lagano, tiho...poput povetarca na obali njihove obliznje reke...Nista joj nije bilo jasno...Tumarala je u mraku svojih osecanja sve dok joj se jednog dana nije pojavila lampa sa dva svetlosna snopa...
...Shvatila je...Jednim putem mora da krene...I izabrala je...onaj kojim je vec hodila, poznatim i sigurnim koracima...hrabro napred...ne zaboravljajuci sta je sve propustila, koga je usrecila a koga rastuzila...
...Verujte mi, danas je srecna zena, voljena i ispunjena. Zena, koja je imala dva srca, zena kojoj se mnogo toga moze zameriti ali ne i laz, koju mrzi najvise na ovom svetu...Jedno srce u njoj je na putu...a drugo u svom domu...pored coveka koji je imao razumevanja za njenu radoznalost i koji je zeleo bas takvu, iskrenu i slobodnu...
-drugom srcu-
...neko uvek naplati vise