Slušam glasove ljudi
Slušam vrisku i ciku dece
Kakofoniju grada
Sve mi to ulazi kroz otvoren prozor
Mala je moja soba za sve zvuke dana
Sam sam na ovoj obali života
Oduzeli su mi poslednji čamac
ili sam ga ja svojom nebrigom potopio
Moja nevidljiva prijateljica
piše tužne stihove
jednu ranu ušiva, drugu otvara
Radost joj klizi kao svila niz prste
Simpatija me gleda u oči, smeje se
govori mi. Ne volim te više, idi
Ja posmatram njene meke usne
Muti mi se u glavi, slabašan sam
Teška si budala, ništa ne znaš
čujem njen glas, reči iz nekih daljina
Nastavlja se
koleginica mi, dok sedimo jedno uz drugo,
tiho zbori: Ne plašim te se
Tebe s pogledom ubice
pitam sebe gde grešim, da li ludim
Zarobljen u svom svetu, tiho plačem
Unutar sebe
Zatvaram se sve više
podižem visoke ograde, sve je manje svetla
Strahujem og života
Strahujem od ljubavi
Strahujem od sreće
Kroz vertikale dana koračam kao pas lutalica
Niz ulice
Niz vreme
Niz mladost
Niz....
Slušam vrisku i ciku dece
Kakofoniju grada
Sve mi to ulazi kroz otvoren prozor
Mala je moja soba za sve zvuke dana
Sam sam na ovoj obali života
Oduzeli su mi poslednji čamac
ili sam ga ja svojom nebrigom potopio
Moja nevidljiva prijateljica
piše tužne stihove
jednu ranu ušiva, drugu otvara
Radost joj klizi kao svila niz prste
Simpatija me gleda u oči, smeje se
govori mi. Ne volim te više, idi
Ja posmatram njene meke usne
Muti mi se u glavi, slabašan sam
Teška si budala, ništa ne znaš
čujem njen glas, reči iz nekih daljina
Nastavlja se
koleginica mi, dok sedimo jedno uz drugo,
tiho zbori: Ne plašim te se
Tebe s pogledom ubice
pitam sebe gde grešim, da li ludim
Zarobljen u svom svetu, tiho plačem
Unutar sebe
Zatvaram se sve više
podižem visoke ograde, sve je manje svetla
Strahujem og života
Strahujem od ljubavi
Strahujem od sreće
Kroz vertikale dana koračam kao pas lutalica
Niz ulice
Niz vreme
Niz mladost
Niz....
