Iskrena pesma-Milan Rakic

.O,sklopi usne,ne govori,cuti
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti , i pusti da sad zile moje
Zabreknu novim , zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom

Kad prodje sve , i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu chamu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno , tiho potone u tamu,

Ja cu ti ,draga , opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi , kako
Ceznem i stradam i ljubim te , mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces , bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne ,
I zahvalices Bogu sto te sazda ,
I oci ce ti biti suzom vlazne .


I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama ,
Ti neces znati sta u meni biva ,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe , kad me
Obuzme celog silom koju ima ,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale kao plima!

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga ,
Neka te srce moje blagosilja ,
Al ne volim te , ne volim te draga!

I zato cu ti uvek reci:cuti
Ostavi dusu nek spokojno sniva ,
Dok kraj nas lisce na drvecu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.