Ondak dobro.
Praktikanti ove tehnike tvrde da im nakon izvesnog vremena (u kojem često osećaju teskobu, nelagodnost i odbojnost što po njima svedoči o đavoljoj raboti) stižu u stanje u kojem izgovaranje molitve dovodi do "prijatne topline u srcu", a prestanak izgovaranja do nelagodnosti.
Ne znam koji je mehanizam. Pretpostavljam da je reč o modifikovanju lučenja adrenalina.
možda bih ja mogao objasniti iz iskustva sa meditacijom.
naime, prilikom meditacije na dah cilj je da se um umiri, a ono što um čini stalno aktivnim su misli.
srce je direktno povezano sa našim mislima i ako su misli posebno negativne ili pak posebno pozitivne, one izazivaju reakciju na ritam otkucaja srca. znači svako uzbuđenje pojačava ritam otkucaja našeg srca. to je, naravno, poznato svima.
prilikom meditacije na dah mi pratimo 4 faze našeg disanja.
uzdah, zatim pauza, izdah, pa opet pauza. ako to gledamo vremenski onda je uzdah budućnost, izdah, prošlost, a sadašnjost je u pauzi uzdaha i izdaha. za dostizanje smirenja uma najvažnija je sadašnjost.
to disanje prilikom meditacije pratimo brojeći do 4 i ponovo.
na isti način kako se odvija proces disanja se odvija i proces misli. znači, misao ulazi, zadržava se (pauza), izlazi i ponovo pauza do sledeće misli. i taj proces, kao i proces disanja se odvija konstantno.
kod meditiranja uključeni su nam čulo vida, čulo sluha, čulo govora i čulo mirisa.
ta čula trebamo da ukrotimo jer su oni antena za naš um koji reaguje na svaku reakciju naših čula.
znači treba da ih na neki način zabavimo. čulo vida ja isključim tako što usredsredim pozornost vida na jednu tačku - najčešće poluspuštenim kapcima gledam u vrh nosa. na taj način suzavam obim posmatranja, a zadržavam budnost.
sluh mi je okrenut ka unutra i slušam ritam srca. na taj način kontrolišem i aktivnost misli.
disanje pratim brojeći udisaje, izdisaje i praznine između njih (isihazamom disanje je verovatno usklađeno sa molitvom).
za čulo mirisa koristim mirišljavi štapić i meditaciju vremenski usklađujem sa dužinom gorenja tog štapića.
onog trenutka kada više ne čuješ otkucaje svoga srca, tada ti se um potpuno smirio i tada si u meditativnom stanju. tišina koja tada nastaje je zbog nedostatka buke koju stvaraju misli. naše astralno telo je spremno da primi novu energiju iz kosmosa.
kosmička energija puni naše baterije i svesnost preuzima aktivnosti uma oslobođenih buke koje prouzrokuju misli.
nakon meditacije osećaš se odmorno i pun si energije, pa ja praktikujem meditaciju ujutro, čim se probudim i naveče kada dođem s posla.
nagli prestanak brojenja ili izgovaranja molitve dovodi do ponovnog aktiviranja misli, a samim tim i do srčane aritmije koja kod početnika može izazvati blage poremećaje koje izazivaju tu nelagodnost o kojoj govoriš. bitno je da se ne uplašiš tih promena jer svako uzbuđenje je bespotrebno trošenje energije koju si upravo stekao.
mislim da se i proces tihovanja odvija na sličan način. ta prijatna toplina u srcu dolazi u trenutku kada svesnost preuzima aktivnost uma od misli. to je ta kosmička energija koja puni baterije našeg astralnog tela.
