Ај секнд дет
Не бројим калорије, али пазим шта једем, тако да ни не морам. Не једем слатко, хљеб (осим хељдин) ни тјестенину ни уопште производе од рафинисаног брашна, грозим се рафинисаних масноћа биљног поријекла, првенствено уља и маргарина. Не једем индустријско суво месо, и уопште месне прерађевине. Избјегавам све што има појачиваче укуса и остале адитиве, те што је инстант.
Једем поврће, воће, јаја, месо, млијечне производе (најчешће купујем оно конзумно млијеко па направим кефир и сир), сланину, рижу, просо, хељду, мед, ораљшасте плодове, волим пуру и цицвару, грах бих могао јести сваки дан да ми стомак може толико поднијети. Обожавам супе од поврћа, оне полусирове које се кувају 5-6 минута. Једино бих рибу могао чешће имати на јеловнику, ту навику никад нисам успио стећи. Храну углавном кувам, динстам и печем, пржим једино јаја. Иако се на први поглед чини да превише бринем о храни, то није случај, током година сам научио шта хоћу а шта нећу, тако да доста тога радим аутоматски. Такође, нисам од оних који по читаве дане само смишљају шта ће да једу, трудим се да све буде једноставно, не волим ни превише губити вријеме на припрему, срећа је што кување или печење у рерни то ни не захтијевају, а радно вријеме ми омогућује да не будем приморан да једем "успут".
Такође, сматрам да је суплементација скоро па непотребна већини која се спортом бави аматерски, па чак и полупрофесионално, и да је у суштини бацање пара, јер је исхраном могуће унијети сасвим довољно и протеина и минерала потребних тијелу. Друга је ствар што је већина необавијештена, а индустрија људе убјеђује да им је потребно много више него што у ствари јесте.