(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
You tube.....tražim muziku...nemam pojma zašto to radim ali radim i naravno ne pokrećem klip
„Ljiljkiiiiceeeee.....glas mi zveči u glavi....na ovaj prenapregnuti nervni sistem deluje kao bomba
„eeeebote...samo si mi ti trebala....naravno, mislim se u sebi jer je ona osoba koja potpuno nepotrebno otima energiju ...da je koristi za sebe, u redu, ali je ona baca .....zdravo Marija.....kaži"
„Znam da si mi rekla već 100 puta.....ali da pitam opet...koliko su doprinosi u odnosu na neto...koliko posto?
„pa zavisi....ali u tvom slučaju 61%“
„jaooooo jeste.....ćao“
Doručak.....jedem ga već......odavno. Ponovo počinjem da jedem...telefon....mrzim tu spravu...ali nekada je zaista izistinski najdublje moguće mrzim.
„Hej......kakve si volje?"
„Ne želiš da znaš“ govorim smejući se.....šta li su sad zbrljali ebote.....već počinje pritisak da mi raste.
„Znaš, ne slaže mi se lager......a nemam pojma šta sam uradio.....ma sigurno je neka glupost.....da ti pošaljem mejlom podatke pa vidi ti.....ti ćeš to časkom naći?“
„Pošalji.....naći ću, ispraviti i vratiti ....nemam snage za tebe danas...mnogo vas je bre čak i za mene hahahahah“
„E, ti kad se ne bi zajebavala.....hahahah
„A ti kad ne bi pravio gluposti svima bi bilo lakše....posebno meni....šalji“
Našla sam grešku, ispravila, vratila.....naravno da će se ponoviti......digla sam ruke hahahaah
Pet minuta.....blog......odeljenje......telefon
„Ovo više ne može da se izdrži....zatvoriću firmu...svi na biro....nema svrhe.....nema para, samo obaveze koje nemam od čega da platim, posla ima malo i sve za džabe....da me čovek pita šta sam radio svih ovih godina ne bih znao da mu kažem.....u stvari znao bih....jeo sam govna....i sad sam sit.....Ljiljo bre....jel i kod drugih ovako?“ glas nije ni besan, ni nervozan....samo tihi očaj....glas beznadja koji nemo vrišti u svima.
„Čekaj Mare....polako čoveče. Znam sve i kod drugih je tako. Pogledaj iza sebe čoveče....pogledaj šta si stvorio, ti i tvoja porodica.....znam da je teško, najteže do sada ali idemo dalje prijatelju...moramo, ovo je sve što imamo. Koliko smo zajedno? 15 godina.....ebote, ko da sam venčana sa tobom hahahahaah Pa zar da me ostaviš posle 15 godina braka bre? A ima i jedna tužna vest.....mali ti je....PDV hahahaah
„Hahahahaah.....ti si još ludja nego ja....maše ti Vera...(to mu je supruga) zato i volimo da te zovnemo.....nekako....koliki je PDV?
„Pada promet generalno ali se ovog meseca poklapaju obračunati i preneti pa imaš malo za doplatu....svega 18.754
„Ebote......tako malo?“
„Jesi zapisao.....ponovim cifru.....nije vreme za analize...možda neki drugi dan kada bude pozitivniji ili se desi nešto lepo.....ili grane sunce.....ili odemo u pizdu materinu svi.
Sklapam oči......gde sam.....krećem u potragu.....samo pet minuta mira mi treba....
Odobreno mi je pet minuta.....ok, Ljiljka....idemo dalje.
Gledam da li mogu još nešto da uradim.....nema ničega osim čekanja.
Blog....smeh....skupilo se društvo.....hahahaah tako prija
Mali crno-beli metak uleće u kancelariju....Nera za kojom idu Cic i zet. Kreće
Priča, smeh...skakutavo malo traži vodu....svi pričaju u glas....Nera trčkara i nepogrešivo oseća moj doručak. Stavlja prednje šape na moju butinu.....Nera, sedi.....seda bez pogovora. Vadim komadić jabuke iz jogurta i dajem joj. Kulturno uzima....pravo damski....to što kad vidi kontejner ni malo ne liči na damu je druga stvar hahahaha.
Cic zove klijenta dok izmedju ramena i uha drži telefonsku slušalicu i muti sebi kafu....Nera i ja doručkujemo....gotovo. Zet odvodi garavušu kući a klijent dolazi. .....onaj bez kartica...s vrata govori da će promeniti banku..... opet odem na banku.....legle kartice.....laknu mi.....neće on ništa...duša je to od čoveka, samo nemam svakog dana snage za njega.....
Cic ode u banku....blog, smeh...šala....napokon....hrana za dušu
Tek popodne je sve utihnulo....Cic odlazi kući jer mi više nema šta pomoći.
Ostajem sama....puštam muziku.....lagano....neki valcer.....sklapam oči i pokušavam da odem...ne negde....nego nigde a do tamo nije uvek lako stići.
Sedam da radim u komadu. Sve je stiglo od podataka....
PS Nestade struje u toku postavljanja bloga.....
Ovaj mali deo jučerašnjeg dana posvećujem njegovim učesnicima
....danas lagano i van Krstarice veći deo dana
