(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Dan.....ponedeljak.....težak sam po sebi jer znači da je nedelja gotovo...mada ovu sam provela u kancelariji najveći deo dana....ipak je i kad dodjem kući lepo, uigrano, mirno....moji momci oprali tepihe iz prizemlja, Maki je okupao Meša, Maca skuvao ručak.....ebiga, dodje i takva nedelja. Ručah i pravo u krevet....tri sata sna....nakon toga akcija po kući, večera....ali prvo spavanje. Šta ćeš, takav mi je posao...ne zna za praznike, vikende a i Macin je sličan pa.....navatavamo se u letu hahaahah......nauči čovek da ceni trenutke kada tako živi. Ima to i svojih dobrih strana....ne zasiti se čovek, nije u šablonu....manje oseća tu uniformu na sebi....a vala ima i kad me nervira...kad nas sve nervira......e, onda se izbegavamo ili počnemo da se smejemo svi onako porodično. Smeh leči i olakšava da se prodje tren krize, besa ili jednostavno da se prodje dan.
I tako.....danas, ponedeljak...umorna sam od rada celog vikenda. Ovi moji sastavili praznike jer su ih i kupci i dobavljači sastavili, pa sad kao da su jeli bunike. Ne sastavi ih niko. Sve je to bilo normalno dok nisu postali privatnici. Odatle pa na dalje....hahahahh
Dočeka me šest gomila papira. Svaka firma posebno.....sve je uradjeno dokle se moglo ali preko svake gomile stoji A4 papir sa zapisanim nedostacima....dakle, ništa nije gotovo jer čeka. E, to čeka me izludjuje više nego kamara neuradjenih papira. Sama sam u kancelariji jer je Cic odvela onu njenu razmazotinu od psa na veterinarski fakultet kod oftamologa...ko zna kad će doći. Zvoni mobilni.....pitanje.....zvoni drugi....traži podatak. Uspela sam do sledećeg poziva da se javim na odeljenje. Fiksni zazvrči
„Liljo....šta radiš?"
„Radim......"
„koje mi je stanje?"
„218.000.uplata ta i ta....“
„Ćao, zvaću da ti javim šta da platiš“
„U redu, čujemo se“
Tri minuta je prošlo.....zakuvah kafu....
„Ljiljano mori.....vidim jurila si me juče, imam pet poziva na mobilnom...aman ženo, pa nedelja je“ hrapav muški glas pokušava da eskivira moju ljutnju šalom....
„Naravno da sam te jurila...znam da je nedelja koju bih i ja volela da provedem kući a ne zivkajući tebe i ostale....koji vam je moj bre za ovaj rok? ..šta si platio Merdaru 18.350 i Naviri 34.732...fale fakture?"
„Pa.....zar nisu tu?"
„Pa zar bi te ja zvala da su tu?"
„Dobro.....stižu mejlom, samo da ih nadjem“
Deset minuta mira.....čekam vreme da ove što kasnije počinju da rade zovem opet i budim.....pet para ne dajem što je za njih rano...i oni to znaju hahaha.
Pogledah blog......nema ništa novo...poslah sličice....dolazi klijenkinja, brzo završavamo.
Spremam plaćanja za danas.....uuuuuf........bem ti pare...
Vreme je......za zvanje.....jedan...drugi....treći broj....pa opet prvi ali drugi broj....ne javljaju se....lele.....uuuuuf....polako Ljiljka
„Aloooo........Ljiljan....kako je stanje? 832.000....Jel mi neko uplatio? ....nije niko Aco.....Jel si sebi pustila pare.....nisam........pa da li si ti bre ženo normalna? .....pustiću, ćao Aco"
Proveravam mejl......stigle fakture za jednu firmu i uzimam da radim....
Opet telefon.....prekida me....
„nema faktura.....nestale....“
„Zovi dobavljače i traži da mi pošalju mejlom....čekaj imam drugu vezu...."
„ alo Milojka, jes u gužvi?
„jesam....kaži Milojka“
„vidi...znaš da te volim.....svi te volimo....knjigovodja si mi od prvog dana....ne govorimo još nikome ali moram tebi.....TRUDNIIII SMOOOOO i salva divnog"...prelepog smeha....sretnog i živog......tako prija....
„Leeeeeleeeeeeee.".....vičem oduševljeno....."o hvala Bogu ...."
„Čekaju me na prvoj vezi...čekaj"
„alo....i spremi pare za sutra“
„koliko“
„gruba cifra 312.000“
“ebote.......kolko imam sad?
„168.....namakni još .....pitam moju drugaricu računsku mašinu 144“
„ ima se ubijem“
„nemoj se ubivaš no nalazi pare i fakture....imam drugu vezu....čujemo se“
„Evo me Milojka.....pa to je divno.....e, vala i red je bio....itd...malo čavrljanja onog finog ženskog što puni duše, naravno ženske.
„ako bi ja mog budućeg muža prijavila da radi kod mene, jel to nije problem?“
“Milojka, meni nije problem ako tebi nije....kako si?“
„Dobro sam, ne brini.....na sedmom nebu....Ljiljo, ne smem da ti kažem koliko sam sretna......sve ove godine što sam čekala su se isplatile....eto....ti znaš“....drhti joj glas.....uuuf....znam je ...kamen a unutra pamuk
“Milojka....znam sve (tako se nas dve godinama dozivamo iz milošte) i treba da si sretna....složile se kockice napokon....uživajte i ne propuštaj ni sekund iako je on daleko.....biće sve u redu, videćeš....ljubac... a PDV ti je gotov....50.300 da platiš
„Znam draga....zato sam te i zvala na sabajle....ti uvek.....ljubim i ja tebe...diktiraj virman.
Ostajem par minuta sa ovim divnim saznanjem....napokon lepa vest. Zamišljeno gledam kroz izlog....osećam kako mi se vraća snaga.....zapravo vera u neko....malo bolje sutra.
Pogledah papire ispred sebe....nemam pojma gde sam stala......a da vidim šta ima na blogu .....