Ipak se okrece

Ćutanje. Ćutanje i praštanje. Ćutanje, osveta i praštanje. Praštanje. Kraj svih pravih ljubavi- praštanje. Zašto baš praštanje? Prosto. Zato što smo tek tada slobodni da idemo dalje, svojim putem. Zato što tek tada shvatamo da je bilo dobro. Ne praštamo onima koje nismo voleli, njima ne, sve im pamtimo i vraćamo se nazad, vrtimo u krug. Samo kad voliš praštaš. Praštaš i odlaziš.
Kad voliš praštaš, razumeš nerazumljivo, praštaš neoprostivo, činiš nemoguće ostvarljivo, od mane paviš vrlinu, od lošeg dobro, sastavljaš pokidano, popravljaš nepopravljivo.
Ćutanje je priprema za osvetu, ali i za praštanje. Šta će biti? Mržnja ili ljubav, osveta ili praštanje, a uvek je samo pitanje voli ne voli. Nije važna planeta s koje si stigao, ni mesto na koje si pao, samo je pitanje da li voliš i koliko si zbog togao postao bolji, svemirac.
Neko će reći, rastaju se samo kad se ne vole, sledi, mržnja, osveta, greh. Naravno, sve sledi do- praštanja. Naravno, nije ni sve što zovemo ljubav. Naravno, ni svemir nije savršen. Samo je ljubav savršena.
Praštanje.

Prosto vam bilo dragi moji, svemirci.

 

[s.ivancevic]

Коментарисаћу твој текст стиховима

Праштање

Да ли је тајна успеха у праштању
или смо склони неограниченом маштању
у својој имагинацији сано добро гледамо,
док не схватимо да морамо да се предамо.


Да пустимо да све својим током иде,
ма колико се опирали,не желећи да нас други виде
тражећи тренутке блискости,нечији одбачени мир,
путујући кроз време,кроз бесконачни свемир.

 

[gagili48]

Bravo! Potpuno se slazem s tvojim tekstom...

 

[*Purple Baby*]

Ljubav je savrsena,a savrsena je upravo zbog toga jer ne postoji.A samo ono sto ne postoji,savrseno je!
Ljubav je iluzija,pravimo je svojim mislima i pokusavamo osetiti srcem i bas u trenutku kad pomislimo da je tu,ona iscezne ,jer je savrsena,da ostane neukaljana,jer ne postoji...
A oprostaj...kako nekom oprostiti za trenutak savrsenstva...kako oprostiti ?

 

[crossoverprint]

O,da. Postoji, možeš je dodirnuti, prepoznati, osetiti. Problem su ogranićenja u našim glavama, strah da ce nestati, strah da ce nam promeniti teško smisljene ciljeve, da ce nas zarobiti, strah da nije prava, več vidjene zavrsetke servirati. Ogranićenja da se pustimo i poletimo bez straha od pada. Sidro zvano iskustvo i racio cimne i drzi nas na dužini naših nesavršenih realnih života.

 

[*Purple Baby*]

Ma,ona je samo pusta zelja...lako se ubediti u osecanje iste,lako je prepoznajemo jer zelimo da je prepoznamo...a dodirnuti je ne mozemo...ljubav je neuhvatljiva...samo pojam,samo REC...

 

[crossoverprint]

Slozio bih se s tobom lako kada bi se prica zavrsavala u domenu racionalnog i mogla da se opovrgne ili dokaze. Objekat price se nalazi van ovih granica pa je prica uzaludna, bar do novih otkirca. . U svakom slucaju hvala na komentaru.

 

[REVELIN]

U pocetku bese REC...
i Rec bese u Boga...
I Bog bese REC...
I bez nje nista nije postalo sto je postalo
Bog je Rec.....Ljubav.....
A ljubav ne zna za osvetu,mrznju i razaranje
ljubav i jeste i jedino samo,davanje
ali.....ne znaju svi davati...a ono sto uzimaju
ne znaju uzvratiti.....a misle da vole i da znaju
sto je ljubav.....
A ljubav je i prastanje...ako je prava.
Onaj ko zna da voli ,taj daje i prasta,uvek onome ko
uzima i oprosta trazi....da li i on zna da voli?
Mozda.....

 

[*Purple Baby*]

Racionalno,razumno je jedino sto ima smisla,ukoliko trezveno sagledamo celu situaciju u kojoj se nadjemo,pa i tu kada nam se tek na trenutak ucini da smo dospeli na sedmo nebo...da postoji objekat price,videcemo da nam samo od sve te zelje za ljubavlju ostaje samo velika zabluda.I onda opet udaramo glavom u zid,koji se ne mice.Opet padamo i ostaje trag,trag na srcu koji nam govori da ljubav je samo igra nasih misli,zelja nas samih da volimo i patimo...ljubav,ljubavi nema,samo tek zelja za sjedinjenjem,za srodnom dusom,koja u trenu kad se najsrodnijom cini izmakne poput laganog povetarca,koji kao da nikad nije ni ostavio dah na nasem ispruzenom dlanu...