Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.350
Nazivanje nekoga „kukavicom“ (piletom,kokoškom eng. chicken) možda zvuči kao dečja uvreda, ali upravo taj nadimak neki investitori sada daju američkom predsedniku Donaldu Trampu. „Taco“ strategija („Trump Always Chickens Out“ – „Tramp uvek odustane“) postala je popularna među finansijskim stručnjacima, koji primećuju da Tramp često povlači odluke kada tržišta negativno reaguju na njegove poteze.
Ova kritika očigledno ga je pogodila—kada ga je novinar upitao o reputaciji „kukavice“, Tramp je negodovao i odbacio tvrdnje. Povlačenje odluka karakterisalo je oba njegova mandata, posebno tokom trgovinskih ratova 2018–19, kada je često pretnje carinama ublažavao u pregovorima.
Sličan obrazac viđen je ove godine: u aprilu je njegova najava „dana oslobođenja“ izazvala pad S&P 500 indeksa za 12%, ali nakon što je administracija ublažila stav i odložila carine za 90 dana, tržišta su se oporavila.
Dok njegove pristalice vide ove poteze kao pametnu taktiku pregovaranja, mnogi investitori ih tumače kao povlačenje. Iako nadimak „Taco“ zvuči kao šala, za finansijska tržišta on nosi ozbiljne posledice.
Kredibilitet je valuta
Kada investitori nazovu političara ili donosioca odluka „kukavicom“, to nije samo kritika njihove hrabrosti, već ozbiljna optužba koja dovodi u pitanje njihovu kredibilnost. Na finansijskim tržištima, poverenje lidera je jedna od najvažnijih vrednosti.
Političari i donosioci odluka moraju uspešno komunicirati s tržištima, jer investitori raspoređuju kapital na osnovu očekivanja o budućnosti – inflaciji, trgovinskim tokovima, kamatnim stopama i fiskalnoj potrošnji. Ta očekivanja oblikuju ne samo njihove odluke, već i njihove izjave.
Ako lider često preti velikim ekonomskim potezima, ali se povlači na prvi znak problema, njegova kredibilnost počinje da slabi. To dovodi do situacije u kojoj investitori ignorišu upozorenja, politička retorika gubi uticaj, a liderova sposobnost da oblikuje tržišne očekivanja slabi.
Fenomen „Taco“ može biti opasan za tržišta. Ako investitori poveruju da Tramp uvek odustaje, počinju da oblikuju svoje portfelje prema tom očekivanju, ignorišući ozbiljne ekonomske promene i carinske pretnje. Ovo može stvoriti lažan osećaj stabilnosti, koji traje sve dok se Tramp ponaša u skladu s očekivanjima.
Ova kritika je očigledno je naljutila predsednika, i moguće je da traži priliku da promeni mišljenje investitora. Ako Tramp odluči da istraje u sprovođenju tarifa bez kompromisa, čak i suočen sa pravnim izazovima, ili dozvoli eskalaciju sukoba oko američkog limita duga, to bi moglo iznenaditi investitore koji su postali previše sigurni u njegov obrazac ponašanja.
Rezultat bi mogao biti nagla i haotična korekcija tržišta. Volatilnost bi mogla naglo skočiti – ne zato što se Tramp promenio, već zato što su investitori pretpostavili da neće, pa panično reaguju kada to učini. U tom smislu, stvarna opasnost „Taco“ mentaliteta nije uvreda Trampu, već potencijalno tvrdoglava reakcija. Predsednik koji ignoriše upozorenja i odlučno sprovodi rizične politike može imati ozbiljne posledice ne samo po SAD već i po globalnu ekonomiju.
Ova kritika očigledno ga je pogodila—kada ga je novinar upitao o reputaciji „kukavice“, Tramp je negodovao i odbacio tvrdnje. Povlačenje odluka karakterisalo je oba njegova mandata, posebno tokom trgovinskih ratova 2018–19, kada je često pretnje carinama ublažavao u pregovorima.
Sličan obrazac viđen je ove godine: u aprilu je njegova najava „dana oslobođenja“ izazvala pad S&P 500 indeksa za 12%, ali nakon što je administracija ublažila stav i odložila carine za 90 dana, tržišta su se oporavila.
Dok njegove pristalice vide ove poteze kao pametnu taktiku pregovaranja, mnogi investitori ih tumače kao povlačenje. Iako nadimak „Taco“ zvuči kao šala, za finansijska tržišta on nosi ozbiljne posledice.
Kredibilitet je valuta
Kada investitori nazovu političara ili donosioca odluka „kukavicom“, to nije samo kritika njihove hrabrosti, već ozbiljna optužba koja dovodi u pitanje njihovu kredibilnost. Na finansijskim tržištima, poverenje lidera je jedna od najvažnijih vrednosti.
Političari i donosioci odluka moraju uspešno komunicirati s tržištima, jer investitori raspoređuju kapital na osnovu očekivanja o budućnosti – inflaciji, trgovinskim tokovima, kamatnim stopama i fiskalnoj potrošnji. Ta očekivanja oblikuju ne samo njihove odluke, već i njihove izjave.
Ako lider često preti velikim ekonomskim potezima, ali se povlači na prvi znak problema, njegova kredibilnost počinje da slabi. To dovodi do situacije u kojoj investitori ignorišu upozorenja, politička retorika gubi uticaj, a liderova sposobnost da oblikuje tržišne očekivanja slabi.
Fenomen „Taco“ može biti opasan za tržišta. Ako investitori poveruju da Tramp uvek odustaje, počinju da oblikuju svoje portfelje prema tom očekivanju, ignorišući ozbiljne ekonomske promene i carinske pretnje. Ovo može stvoriti lažan osećaj stabilnosti, koji traje sve dok se Tramp ponaša u skladu s očekivanjima.
Ova kritika je očigledno je naljutila predsednika, i moguće je da traži priliku da promeni mišljenje investitora. Ako Tramp odluči da istraje u sprovođenju tarifa bez kompromisa, čak i suočen sa pravnim izazovima, ili dozvoli eskalaciju sukoba oko američkog limita duga, to bi moglo iznenaditi investitore koji su postali previše sigurni u njegov obrazac ponašanja.
Rezultat bi mogao biti nagla i haotična korekcija tržišta. Volatilnost bi mogla naglo skočiti – ne zato što se Tramp promenio, već zato što su investitori pretpostavili da neće, pa panično reaguju kada to učini. U tom smislu, stvarna opasnost „Taco“ mentaliteta nije uvreda Trampu, već potencijalno tvrdoglava reakcija. Predsednik koji ignoriše upozorenja i odlučno sprovodi rizične politike može imati ozbiljne posledice ne samo po SAD već i po globalnu ekonomiju.
