Инвазивне врсте

Leonie Li

Leonie Li

Aktivan član
Poruka
1.380
Дивље свиње су врста која се распростире у већем делу Европе и Азије, али данас живе на свим континентима, осим на Антарктику, што их чини једним од најраспрострањенијих инвазивних сисара на планети. Процењује се да само у Аустралији живи три милиона дивљих свиња.

Процењује се да дивље свиње сваке године у Аустралији униште више од 100 милиона америчких долара (74 милиона америчких долара) усева и пашњака, а више од 270 милиона америчких долара (366 милиона америчких долара) у само 12 америчких држава.

Такође је утврђено да дивље свиње директно угрожавају 672 врсте кичмењака и биљака у 54 различите земље . То укључује угрожене аустралијске жабе, дрвеће и више врста орхидеја, јер свиње уништавају своја станишта.

Извор
https://theconversation.com/one-of-...-emissions-as-1-million-cars-each-year-163250
 
Zanimljiv tekst.I moram priznati da nisam znala da je Bagrem poreklom iz Severne Amerike i da spada u invazivne biljke.Mislila sam da je to naše oduvek.
Invazivne biljne vrste Srbije su one, uglavnom strane vrste, koje na ovom prostoru ugrožavaju biodiverzitet na genetskom, specijskom i ekosistemskom nivou.U Srbiji danas ima preko 100 vrsta biljaka koje su stekle invazivni status.

Na primer

Bagrem

Bagrem, koji je 1601. godine unet iz Severne Amerike kao ukrasno drvo, danas se u Evropi toliko aklimatizovao, da mnogi i ne znaju da nije domaća vrsta. Argumentacija i govor o njegovoj invazivnosti novijeg je porekla, isto kao što su i nauka o čovekovoj sredini i ekologiji relativno nove oblasti. Drugačije razmišlja o bagremu biolog, a drugačije pčelar ili tehničar pejzažne arhitekture. Pčelari argumentuju o koristi bagrema kao medonosne biljke. U Mađarskoj su recimo 2014. bagrem i njegov med proglašeni drvetom i produktom od nacionalnog značaja (hungarikum), u isto vreme kada bagrem ima status invazivne biljke u svim članicama Evropske unije

Što se bagrema tiče, šumari opet imaju svoj argument da je zlata vredan u vezivanju pokretnih peskova- erozija. Postoji obimna šumarska literatura o bagremu, od pošumljavanja Deliblatske peščare u 19. veku pa naovamo. S druge strane, bagrem je takođe otrovna biljka. Za čoveka su opasni fitotoksini fazin i robin koji se nalaze u kori i semenu (jedino je cvet jestiv), a za biljke sastojci aleopatskog karaktera koji nastaju razlaganjem listova u stelji, sprečavajući rast zeljastog bilja. To je jedan od razloga zašto je prizemna vegetacija bagremove šume tako pusta, a i zbog toga što bagrem kao i sve mahunarke na korenu ima bakterije koje vrše sintezu azota iz vazduha (azotofiksacija), a takvu sredinu trpe samo malobrojne nitrofilne biljke, kao kopriva, rusa i zova. Bagrem se na staništima koja mu odgovaraju toliko agresivno širi, da je primer invazivne biljke koja je invazivna čak i u svojoj prapostojbini
 
Ambrozija

Dobar primer biljne vrste koji je invazivan je ambrozija (Ambrosia artemisifolia). Ambrozija je jednogodišnja biljka koja je na našem području prvi put primećena u Sremskim Karlovcima 1953. godine. Ona je u Evropu dospela sa Američkog kontineta. Ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje, jer polen ambrozije izaziva alergijske reakcije. Cvetanje ambrozije traje od kraja jula do kraja jeseni.

Kiselo drvo

Kiselo drvo (Alianthus altisima) vodi poreklo iz istočne Azije. Veoma brzo raste i lako se širi. Ona ne utiče na ljude ali utiče na druge biljne vrste, zato što sadrži toksine u listovima i korenu koji otežavaju rast biljkama prirodnog staništa. Takođe utiče i na životinje – ima veoma retke krošnje i onemogućava gneždenje ptica.

Kalifornijska kornjača

Crvenouhe kalifornijske kornjače (Trachemis scripta) su takođe invazivne vrste u Evropi, pa tako i u Srbiji. One potiču iz Severne Amerike. LJudi su ih često kupovali kao kućne ljubimce, mladunci su veliki 3 do 5 cm, ali pod pogodnim uslovima one dostižu veličinu i preko 25 cm. Iz različitih razloga ljudi su ih puštali u prirodu. One su se veoma brzo prilagodile i postale su velika pretnja za domaće barske kornjače, koje su zbog ugroženosti strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Osim što su barske kornjače zaštićene, zabranjen je i uvoz i prodaja crvenouhih kalifornijskih kornjača.

Kalifornijska pastrmka

I određene vrste riba koje su unete u Srbiju iz komercijalnih interesa danas predstavljaju opasnost po domaće vrste. Neke od njih su kalifornijska pastrmka (Oncorhynchus mykiss), beli amur (Ctenopharyngodon idella), srebrni karaš (Carassius gibelio), itd. One su se na početku gajile u ribnjacima, ali su dospele u reke i jezera i došlo je do potiskivanja domaćih vrsta.

(eko biolog)
 
Nina:
Zanimljiv tekst.I moram priznati da nisam znala da je Bagrem poreklom iz Severne Amerike i da spada u invazivne biljke.Mislila sam da je to naše oduvek.
Invazivne biljne vrste Srbije su one, uglavnom strane vrste, koje na ovom prostoru ugrožavaju biodiverzitet na genetskom, specijskom i ekosistemskom nivou.U Srbiji danas ima preko 100 vrsta biljaka koje su stekle invazivni status.
Kliknite za proširenje...
Stvarno si ( barem meni) "otkrila Ameriku". I ja sam mogla da se
zakunem da je to drvo nesto kao recimo hrast, bukva , tipicno
srdnjeevropsko drvo.
 
Nina:
Zanimljiv tekst.I moram priznati da nisam znala da je Bagrem poreklom iz Severne Amerike i da spada u invazivne biljke.Mislila sam da je to naše oduvek.
Invazivne biljne vrste Srbije su one, uglavnom strane vrste, koje na ovom prostoru ugrožavaju biodiverzitet na genetskom, specijskom i ekosistemskom nivou.U Srbiji danas ima preko 100 vrsta biljaka koje su stekle invazivni status.

Na primer

Bagrem

Bagrem, koji je 1601. godine unet iz Severne Amerike kao ukrasno drvo, danas se u Evropi toliko aklimatizovao, da mnogi i ne znaju da nije domaća vrsta. Argumentacija i govor o njegovoj invazivnosti novijeg je porekla, isto kao što su i nauka o čovekovoj sredini i ekologiji relativno nove oblasti. Drugačije razmišlja o bagremu biolog, a drugačije pčelar ili tehničar pejzažne arhitekture. Pčelari argumentuju o koristi bagrema kao medonosne biljke. U Mađarskoj su recimo 2014. bagrem i njegov med proglašeni drvetom i produktom od nacionalnog značaja (hungarikum), u isto vreme kada bagrem ima status invazivne biljke u svim članicama Evropske unije

Što se bagrema tiče, šumari opet imaju svoj argument da je zlata vredan u vezivanju pokretnih peskova- erozija. Postoji obimna šumarska literatura o bagremu, od pošumljavanja Deliblatske peščare u 19. veku pa naovamo. S druge strane, bagrem je takođe otrovna biljka. Za čoveka su opasni fitotoksini fazin i robin koji se nalaze u kori i semenu (jedino je cvet jestiv), a za biljke sastojci aleopatskog karaktera koji nastaju razlaganjem listova u stelji, sprečavajući rast zeljastog bilja. To je jedan od razloga zašto je prizemna vegetacija bagremove šume tako pusta, a i zbog toga što bagrem kao i sve mahunarke na korenu ima bakterije koje vrše sintezu azota iz vazduha (azotofiksacija), a takvu sredinu trpe samo malobrojne nitrofilne biljke, kao kopriva, rusa i zova. Bagrem se na staništima koja mu odgovaraju toliko agresivno širi, da je primer invazivne biljke koja je invazivna čak i u svojoj prapostojbini
Kliknite za proširenje...
Da, ovo za bagrem sam znala i da je kora otrovna, za seme nisam znala.
Ljudi ga kod nas cene jer relativno brzo raste, a stubovi od bagrema su dosta dugotrajni.
Od cvetova može da se napravi i sok, sličan postupak kao sa zovom.
Još invazivnija vrsta je bagrema. Isto vrlo medonosna biljka, ali širi se ogromnom brzinom. Sigurno ste imali prilike da je vidite. Okačiću slike u narednom postu.
 
images (1).jpeg

https://ekonec.wordpress.com/2020/01/30/bagremac-znacajno-narusava-biodiverzitet-u-srp-obedska-bara/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Ove vrste cveća ne vole previše zalivanja, čak ni tokom tropskih vrućina
Odgovora
3
Pregleda
144
Nina
Nina

Back
Top