Postavite intervju sa piscem koga volite ili koji vam je interesantan (navesti i link ka tekstu) 
Mario Vargas Ljosa ne živi samo u književnosti. Autor poznatih naslova kakvi su „Jarčeva fešta“ ili „Panteleon i posetiteljke“ uvek se odlikovao iznošenjem sopstvenih političkih stavova na otvoren način, kao što čini svakog vikenda u El Paisu u kolumni pod naslovom „Kamen kušnje“. Peruanski pisac – koji se čak kandidovao za predsednika države – sada objavljuje „Sablje i utopije“, knjigu izabranih članaka u kojima brani svoje ideale i napada diktature, nacionalizam i populizam. Vargas Ljosa je u ovom intervjuu ćaskao sa čitaocima o svim ovim temama.
Na jednom susretu o temi slobode održanom u Meksiku sa Oktavijem Pasom i drugim intelektualcima iz devedesetih godina, rekli ste da vlada „savršena diktatura“. Danas u mojoj državi vlada Stranka nacionalne akcije, čiji su se narodni poslanici i funkcioneri istakli po neefikasnosti i produbljivanju političkih klasnih razlika. Šta mislite o situaciji u Meksiku? – Norberto Masa
Mislim da je predsednik Kalderon pokušao da se hrabro bori protiv preprodaje narkotika, hidre što proždire države poput Kolumbije i Meksika i koja bi mogla da ih uništi. Nažalost, uprkos nastojanjima meksičke vlade, izgleda da u ovoj borbi nimalo nije lako pobediti i da je ona poslužila da pre svega pokaže ogromnu noć preprodavaca narkotika. U svakom slučaju, a bez obzira na kritike koje se mogu uputiti tom sazivu vlade, nema sumnja da je iz političke tačke gledišta, posebno što se tiče slobode govora i kritika, došlo do primetnog progresa u odnosu na godine kada je vladala Stranka institucionalne revolucije.
Po svemu sudeći, klimatske promene vode ekološkoj katastrofi planetarnih razmera. Međutim, čini se da se vi radikalno zalažete za tržišnu ekonomiju. Smatrate li da se može boriti protiv ove teške budućnosti unutar sistema zasnovanog na potrošačkom mentalitetu i eksponencijalnom stvaranju novih tržišnih potreba? – Nikolas Garsa Santiljan
Smatram da su, suprotno onom što pitanje implicira, u najmodernijim i najnaprednijim demokratijama, naime u državama gde postoji sloboda tržišta, preduzete najbolje inicijative za odbranu ekološkog okruženja. Naravno da treba preduzeti još vrlo mnogo toga i da je rizik od istinskog ekološkog holokausta više nego moguć. Ali je takođe neopoziva činjenica da je ekološko okruženje najviše uništeno u totalitarnim diktaturama kakav je bio Sovjetski savez.
Cenjeni Mario, mislite li da je Peru, prošavši različita iskustva sa vladama (Fudžimorijeve, Toledove, Garsijine…) uspeo da krene putem unutrašnjeg mira, ekonomske konsolidacije i poboljšanja životnog kvaliteta svojih građana? – Riki iz Argentine
Možda je odveć optimistički reći da je to bilo baš tako. Ali mora se priznati da su Toledova i vlada Alana Garsije ponovo uspostavile one demokratske prakse koje su diktature Fudžimorija i Montesinosa izbrisale iz života u Peruu. Uopšte, ekonomska politika prve dve pomenute vlade imala je dobru orijentaciju i donela dobrobiti državi, čiji je bruto proizvod vidno porastao. Problem je u tome što je ta ekonomska dobrobit veoma nejednaka s obzirom na celokupnu populaciju i što od nje koristi imaju pre svega visoki i srednji sektori, tako da do najranjivijih sektora peruanskog društva dopiru samo njeni ostaci. Tako je najpre zbog nedostatka infrastrukture u najsiromašnijim oblastima države. Ali ukoliko se takva situacija ne popravi, ne može se odbaciti mogućnost povratka populizmu u nesrećnom istorijskom sećanju Perua.
Po tvojim merilima, kakva je neposredna budućnost Bolivarijanske alijanse naroda Amerike u Iberoamerici? Zbog čega se Peru nije pridružio rečenoj inicijativi? – Hosep
Zato što, na sreću Peruanaca, i dalje imamo demokratsku vladu, dok Bolivarijanska alijansa nije baš demokratska. Predstavlja vid populističkog autoritarizma u duhu stare tradicije našeg kontinenta koji je narodima što su joj podlegli donela samo siromaštvo, diktaturu i korupciju.
Posle „Jarčeve fešte“, izgledalo je da se čeka na nikad nenapisan roman o večitom predsedniku Dominikanske republike, Jarčevom nasledniku Hoakinu Balageru. Hoćete li jednog dana imati volje da ga napišete? – Migel Ordonjes
Istina je da mislim da bi taj lik i njegov fascinantni životni put morali da stimulišu nekog od mnogih dominikanskih romansijera.
Zbog čega mislite da je populizam toliko ukorenjen u Latinskoj Americi? – Huan Hose
Zato što je populizam vrlo zavodljiv za nedovoljno iskusnu publiku jer slavi najgore instinkte i pospešuje snove o brzim i jednostavnim rešenjima ekonomskih i društvenih problema u jednoj državi. Populizam je negiranje stvarnosti ideološkim fantaziranjem i uništio je sva društva koja nisu odolela njegovom zovu. Ali uprkos svom iskustvu koje mu ne ide u prilog, i dalje fascinira neoprezne, pre svega u Latinskoj Americi.
Cenjeni Mario, recite mi, molim Vas, kako je došlo do toga da čitate „Trilogiju Milenijum“ Stiga Lašona? Da li je to bilo spontano? Neko Vam je preporučio? – S. Fo
Do „Milenijuma“ sam došao zahvaljujući filmu. Gledao sam „Muškarce koji nisu voleli žene“ ne znajući čak ni o čemu je reč. Film me je vrlo zabavio i zainteresovao za knjigu koja ga je inspirisala. Kupio sam prvi tom trilogije i morao sam da ga pročitam, praktično, izjedna. Isto mi se desilo sa dva preostala toma. Odavno me neki roman nije toliko zabavio i zapremio moju pažnju. Ne čudi me što se isto to desilo milionima čitalaca na celom svetu.
Znam da je teško izabrati samo jedno od Vaših dela, ali koje Vam je ostalo u najboljem sećanju? – Panteleona Savalica
Blagonaklon sam prema svim delima koja sam napisao jer je svako doprinelo da proživim jednu pustolovinu provodeći mesece a s vremena na vreme i godine u pokušaju da se srodim sa određenim likovima i pričom sve dok je ne bih video kako se otelotvoruje i počinje da živi za svoj račun. E sada, čovek je uvek sklon da najviše voli ono u šta je uložio najviše rada i vremena. U mom slučaju, to su bili „Razgovor u katedrali“, „Rat za smak sveta“, „Jarčeva fešta“ i roman na kojem trenutno radim i čiji će naslov verovatno da bude „Keltov san“.
Pozdravi, gospodine Mario. Sa ove strane je Vaš verni obožavalac. Veliko hvala za ovaj intervju. Moje pitanje jeste: s obzirom na pravac u kojem ide svet (zaleđivanje konflikata i njihova proliferacija, međunarodne nejednakosti, atavističke mržnje, korumpirana vlast, pokornost masa i tako dalje), zar niste razvili sklonost pesimizmu? Imate li poverenja u nove generacije? – Pablo
Mislim da ne smemo očajavati pošto se moramo sučeliti sa lucidnošću jednog složenog sveta prepunog pretnji po opstanak ljudske vrste. U svakom slučaju, važno je da se kada god osetimo sopstvenu bliskost pesimizmu, prisetimo šta je rekao Karl Poper pre nego što će preminuti: „Može biti mnogo loših događaja u našem okruženju, ali nikada pre u istoriji nismo imali toliko intelektualnih, naučnih i kulturoloških uspeha koji nam mogu pomoći da se efikasno obračunamo sa večitim lošim stranama čovečanstva: neznanjem, bolešću, siromaštvom i nedostatkom slobode.“ (Citiram ga napamet pa je moguće da sam pogrešno koristio reči, ali ne i smisao rečenice.)
Šta mislite o Čavesovim nuklearnim aspiracijama Venecuele? – Hose Manuel
Nadam se da se neće razviti. Ako je nuklearno oružje opasno i u rukama demokratskih vlada, to je neuporedivo više u rukama jednog populiste i demagoga autoritarnog poziva, kakav je Ugo Čaves. Nadajmo se da će međunarodna zajednica jednom zasvagda okončati ovu trku oružjem koja može biti katastrofalna za planetu.
Gospodine Vargas Ljosa, mi Evropljani na Čavesa načelno gledamo kao na populistu i demagoga sa autoritarnim ispoljavanjima, koji, međutim, nije ofanzivan. Otpisujete li mogućnost da geopolitičke okolnosti u Latinskoj Americi metastaziraju u rat? – Pantica
Na nesreću, ta se mogućnost ne može otpisati. Čaves je glavešina koji umišlja da je vlasnik posvemašnjeg znanja i prava da nameće sopstvene ideje podmićivanjem i na silu. Iz svega toga može proizići oružani sukob, najpre s Kolumbijom, u kojoj Čaves prepoznaje glavnu prepreku za svoj ekspanzionistički poziv unutar vlastitih bolivarijanskih snova.
Zbog čega mislite da Peron i njegov pokret i dalje dominiraju političkom panoramom Argentine? – Indi
To je za mene apsolutna misterija. Ubeđen sam da su Peron i peronizam bili istinska katastrofa za jednu državu koja je pre toga postala jedna od najprogresivnijih na svetu, ne samo po svom bogatstvu, nego i po obrazovanju. Malo je onih koji se danas sećaju da je Argentina bila jedna od prvih država koje su iskorenile nepismenost i izgradile javni obrazovni sistem koji je predstavljao obrazac za celi svet. Sa svojom državotvornom i populističkom politikom, Peron je zaustavio industrijski progres Argentine, uništio demokratske institucije i instalirao klijentelistički, vertikalni i državotvorni sistem koji je tragično osiromašio zemlju i vratio je među nerazvijene. Teško je razumeti zbog čega su toliki Argentinci istrajni u pogrešnom uverenju kako bi u peronizmu, koji nije čak ni ideologija već puki sistem kontrole moći, bilo moguće naći rešenje.
Kakva je krivica Sjedinjenih Američkih Država za osiromašenje Latinske Amerike? – Morato
Nikakva. Glavna odgovornost za siromaštvo Latinske Amerike leži u rđavoj politici latinoameričkih vlada, u njihovoj koruptivnosti u praksi, nesposobnosti da privuku investicije i stvore poverenje kod sopstvenih građana sa ciljem da oni uštede, ulažu, osnivaju firme i rade u dugoročnoj perspektivi. Latinska Amerika neće napredovati dok se ne liši tog nojevskog stava da traži krivce za sopstvene greške. Ono što se dogodilo u azijskim državama čini primer koji mi Latinoamerikanci moramo da sledimo ako želimo da više ne budemo treći svet.
OPROŠTAJNA PORUKA
Zahvaljujem se svima koji su u ovom četovanju učestvovali interesantnim pitanjima i komentarima. Nadam se da vas nisam razočarao. Srdačan zagrljaj svima vama. Mario
Izvor: El Pais, 14. septembar 2009.
Prevod: Igor Marojević
https://www.laguna.rs/laguna-bukmar...som-povodom-objavljivanja-knj-unos-15253.html
Intervju sa Mariom Vargasom Ljosom povodom objavljivanja knjige „Sablje i utopije“
29.05.2020.
Mario Vargas Ljosa ne živi samo u književnosti. Autor poznatih naslova kakvi su „Jarčeva fešta“ ili „Panteleon i posetiteljke“ uvek se odlikovao iznošenjem sopstvenih političkih stavova na otvoren način, kao što čini svakog vikenda u El Paisu u kolumni pod naslovom „Kamen kušnje“. Peruanski pisac – koji se čak kandidovao za predsednika države – sada objavljuje „Sablje i utopije“, knjigu izabranih članaka u kojima brani svoje ideale i napada diktature, nacionalizam i populizam. Vargas Ljosa je u ovom intervjuu ćaskao sa čitaocima o svim ovim temama.
Na jednom susretu o temi slobode održanom u Meksiku sa Oktavijem Pasom i drugim intelektualcima iz devedesetih godina, rekli ste da vlada „savršena diktatura“. Danas u mojoj državi vlada Stranka nacionalne akcije, čiji su se narodni poslanici i funkcioneri istakli po neefikasnosti i produbljivanju političkih klasnih razlika. Šta mislite o situaciji u Meksiku? – Norberto Masa
Mislim da je predsednik Kalderon pokušao da se hrabro bori protiv preprodaje narkotika, hidre što proždire države poput Kolumbije i Meksika i koja bi mogla da ih uništi. Nažalost, uprkos nastojanjima meksičke vlade, izgleda da u ovoj borbi nimalo nije lako pobediti i da je ona poslužila da pre svega pokaže ogromnu noć preprodavaca narkotika. U svakom slučaju, a bez obzira na kritike koje se mogu uputiti tom sazivu vlade, nema sumnja da je iz političke tačke gledišta, posebno što se tiče slobode govora i kritika, došlo do primetnog progresa u odnosu na godine kada je vladala Stranka institucionalne revolucije.
Po svemu sudeći, klimatske promene vode ekološkoj katastrofi planetarnih razmera. Međutim, čini se da se vi radikalno zalažete za tržišnu ekonomiju. Smatrate li da se može boriti protiv ove teške budućnosti unutar sistema zasnovanog na potrošačkom mentalitetu i eksponencijalnom stvaranju novih tržišnih potreba? – Nikolas Garsa Santiljan
Smatram da su, suprotno onom što pitanje implicira, u najmodernijim i najnaprednijim demokratijama, naime u državama gde postoji sloboda tržišta, preduzete najbolje inicijative za odbranu ekološkog okruženja. Naravno da treba preduzeti još vrlo mnogo toga i da je rizik od istinskog ekološkog holokausta više nego moguć. Ali je takođe neopoziva činjenica da je ekološko okruženje najviše uništeno u totalitarnim diktaturama kakav je bio Sovjetski savez.
Cenjeni Mario, mislite li da je Peru, prošavši različita iskustva sa vladama (Fudžimorijeve, Toledove, Garsijine…) uspeo da krene putem unutrašnjeg mira, ekonomske konsolidacije i poboljšanja životnog kvaliteta svojih građana? – Riki iz Argentine
Možda je odveć optimistički reći da je to bilo baš tako. Ali mora se priznati da su Toledova i vlada Alana Garsije ponovo uspostavile one demokratske prakse koje su diktature Fudžimorija i Montesinosa izbrisale iz života u Peruu. Uopšte, ekonomska politika prve dve pomenute vlade imala je dobru orijentaciju i donela dobrobiti državi, čiji je bruto proizvod vidno porastao. Problem je u tome što je ta ekonomska dobrobit veoma nejednaka s obzirom na celokupnu populaciju i što od nje koristi imaju pre svega visoki i srednji sektori, tako da do najranjivijih sektora peruanskog društva dopiru samo njeni ostaci. Tako je najpre zbog nedostatka infrastrukture u najsiromašnijim oblastima države. Ali ukoliko se takva situacija ne popravi, ne može se odbaciti mogućnost povratka populizmu u nesrećnom istorijskom sećanju Perua.
Po tvojim merilima, kakva je neposredna budućnost Bolivarijanske alijanse naroda Amerike u Iberoamerici? Zbog čega se Peru nije pridružio rečenoj inicijativi? – Hosep
Zato što, na sreću Peruanaca, i dalje imamo demokratsku vladu, dok Bolivarijanska alijansa nije baš demokratska. Predstavlja vid populističkog autoritarizma u duhu stare tradicije našeg kontinenta koji je narodima što su joj podlegli donela samo siromaštvo, diktaturu i korupciju.
Posle „Jarčeve fešte“, izgledalo je da se čeka na nikad nenapisan roman o večitom predsedniku Dominikanske republike, Jarčevom nasledniku Hoakinu Balageru. Hoćete li jednog dana imati volje da ga napišete? – Migel Ordonjes
Istina je da mislim da bi taj lik i njegov fascinantni životni put morali da stimulišu nekog od mnogih dominikanskih romansijera.
Zbog čega mislite da je populizam toliko ukorenjen u Latinskoj Americi? – Huan Hose
Zato što je populizam vrlo zavodljiv za nedovoljno iskusnu publiku jer slavi najgore instinkte i pospešuje snove o brzim i jednostavnim rešenjima ekonomskih i društvenih problema u jednoj državi. Populizam je negiranje stvarnosti ideološkim fantaziranjem i uništio je sva društva koja nisu odolela njegovom zovu. Ali uprkos svom iskustvu koje mu ne ide u prilog, i dalje fascinira neoprezne, pre svega u Latinskoj Americi.
Cenjeni Mario, recite mi, molim Vas, kako je došlo do toga da čitate „Trilogiju Milenijum“ Stiga Lašona? Da li je to bilo spontano? Neko Vam je preporučio? – S. Fo
Do „Milenijuma“ sam došao zahvaljujući filmu. Gledao sam „Muškarce koji nisu voleli žene“ ne znajući čak ni o čemu je reč. Film me je vrlo zabavio i zainteresovao za knjigu koja ga je inspirisala. Kupio sam prvi tom trilogije i morao sam da ga pročitam, praktično, izjedna. Isto mi se desilo sa dva preostala toma. Odavno me neki roman nije toliko zabavio i zapremio moju pažnju. Ne čudi me što se isto to desilo milionima čitalaca na celom svetu.
Znam da je teško izabrati samo jedno od Vaših dela, ali koje Vam je ostalo u najboljem sećanju? – Panteleona Savalica
Blagonaklon sam prema svim delima koja sam napisao jer je svako doprinelo da proživim jednu pustolovinu provodeći mesece a s vremena na vreme i godine u pokušaju da se srodim sa određenim likovima i pričom sve dok je ne bih video kako se otelotvoruje i počinje da živi za svoj račun. E sada, čovek je uvek sklon da najviše voli ono u šta je uložio najviše rada i vremena. U mom slučaju, to su bili „Razgovor u katedrali“, „Rat za smak sveta“, „Jarčeva fešta“ i roman na kojem trenutno radim i čiji će naslov verovatno da bude „Keltov san“.
Pozdravi, gospodine Mario. Sa ove strane je Vaš verni obožavalac. Veliko hvala za ovaj intervju. Moje pitanje jeste: s obzirom na pravac u kojem ide svet (zaleđivanje konflikata i njihova proliferacija, međunarodne nejednakosti, atavističke mržnje, korumpirana vlast, pokornost masa i tako dalje), zar niste razvili sklonost pesimizmu? Imate li poverenja u nove generacije? – Pablo
Mislim da ne smemo očajavati pošto se moramo sučeliti sa lucidnošću jednog složenog sveta prepunog pretnji po opstanak ljudske vrste. U svakom slučaju, važno je da se kada god osetimo sopstvenu bliskost pesimizmu, prisetimo šta je rekao Karl Poper pre nego što će preminuti: „Može biti mnogo loših događaja u našem okruženju, ali nikada pre u istoriji nismo imali toliko intelektualnih, naučnih i kulturoloških uspeha koji nam mogu pomoći da se efikasno obračunamo sa večitim lošim stranama čovečanstva: neznanjem, bolešću, siromaštvom i nedostatkom slobode.“ (Citiram ga napamet pa je moguće da sam pogrešno koristio reči, ali ne i smisao rečenice.)
Šta mislite o Čavesovim nuklearnim aspiracijama Venecuele? – Hose Manuel
Nadam se da se neće razviti. Ako je nuklearno oružje opasno i u rukama demokratskih vlada, to je neuporedivo više u rukama jednog populiste i demagoga autoritarnog poziva, kakav je Ugo Čaves. Nadajmo se da će međunarodna zajednica jednom zasvagda okončati ovu trku oružjem koja može biti katastrofalna za planetu.
Gospodine Vargas Ljosa, mi Evropljani na Čavesa načelno gledamo kao na populistu i demagoga sa autoritarnim ispoljavanjima, koji, međutim, nije ofanzivan. Otpisujete li mogućnost da geopolitičke okolnosti u Latinskoj Americi metastaziraju u rat? – Pantica
Na nesreću, ta se mogućnost ne može otpisati. Čaves je glavešina koji umišlja da je vlasnik posvemašnjeg znanja i prava da nameće sopstvene ideje podmićivanjem i na silu. Iz svega toga može proizići oružani sukob, najpre s Kolumbijom, u kojoj Čaves prepoznaje glavnu prepreku za svoj ekspanzionistički poziv unutar vlastitih bolivarijanskih snova.
Zbog čega mislite da Peron i njegov pokret i dalje dominiraju političkom panoramom Argentine? – Indi
To je za mene apsolutna misterija. Ubeđen sam da su Peron i peronizam bili istinska katastrofa za jednu državu koja je pre toga postala jedna od najprogresivnijih na svetu, ne samo po svom bogatstvu, nego i po obrazovanju. Malo je onih koji se danas sećaju da je Argentina bila jedna od prvih država koje su iskorenile nepismenost i izgradile javni obrazovni sistem koji je predstavljao obrazac za celi svet. Sa svojom državotvornom i populističkom politikom, Peron je zaustavio industrijski progres Argentine, uništio demokratske institucije i instalirao klijentelistički, vertikalni i državotvorni sistem koji je tragično osiromašio zemlju i vratio je među nerazvijene. Teško je razumeti zbog čega su toliki Argentinci istrajni u pogrešnom uverenju kako bi u peronizmu, koji nije čak ni ideologija već puki sistem kontrole moći, bilo moguće naći rešenje.
Kakva je krivica Sjedinjenih Američkih Država za osiromašenje Latinske Amerike? – Morato
Nikakva. Glavna odgovornost za siromaštvo Latinske Amerike leži u rđavoj politici latinoameričkih vlada, u njihovoj koruptivnosti u praksi, nesposobnosti da privuku investicije i stvore poverenje kod sopstvenih građana sa ciljem da oni uštede, ulažu, osnivaju firme i rade u dugoročnoj perspektivi. Latinska Amerika neće napredovati dok se ne liši tog nojevskog stava da traži krivce za sopstvene greške. Ono što se dogodilo u azijskim državama čini primer koji mi Latinoamerikanci moramo da sledimo ako želimo da više ne budemo treći svet.
OPROŠTAJNA PORUKA
Zahvaljujem se svima koji su u ovom četovanju učestvovali interesantnim pitanjima i komentarima. Nadam se da vas nisam razočarao. Srdačan zagrljaj svima vama. Mario
Izvor: El Pais, 14. septembar 2009.
Prevod: Igor Marojević
https://www.laguna.rs/laguna-bukmar...som-povodom-objavljivanja-knj-unos-15253.html
