Nisam. Nekada sam puno više bila tu, jer sam baš, baš uživala biti tu. Zbog ljudi koji su tu pisali, bitisali...i vremenom se ta energija promenila. Ti ljudi su prestali da dolaze, da pišu. Na jedno vreme sam se i ja bila izgubila i nije me bilo poduže. Tada je s početka mog bitisanja tu, nekako odmah nakon učlanjenja..je bilo toliko pametnih, duhovitih ljudi, da se ja i dan danas sećam, kako kada se izlogujem, u mislima crkavam na neke od šala, da sam svaki dan nešto mogla za naučiti, da kaže čovek, da sam kvalitetno nešto pročitala bila..Zaista je tako, bilo.
Nakon 2011. se energija ljudi, onoga šta se piše, ko dolazi i ko se učlanjuje drastično, ali drastično..ne pala, nego srozala, toliko srozavala, da sma u jednom moemntu, pomislila, šta ja radim tu? Da učestvujem u tako nekim glupostima, niti sam za to, niti nikada bila, pa me jedno vreme, nije bilo. I tako sada znam da uvek biće..kada primetim, da se namnožila određena vrsta ljudi, koja meni ne prija ili gde ja ne mogu da se snađem (jer ne diram nikoga), pa što po istom principu, i ja ne mogu da pišem, šta ja hoću da pišem, ada mi se na svakoj temi, ne prilepi neki umobolnik, koji će da izvrne ono što je rečeno..i da se preganjam s takvima? Fala lepo, ni u ludilu.
Druga stvar, sve je manje dobronamernog sveta. primetih to, ljudi su skloni samo kriticizmu, osujećivanju, pljuvačini, etiketiranju. Šta god da pitaš, kažeš, ma za sve oni imaju odgovor...a oni su svi najsrećniji, najlepši, najpametniji, sve naj domaćice, sve sami frajeri..ma, šta reći.
Sada više nego ikad, sam manje tu...a ponekad nisam ni načisto na kom pdf- u pisati. Vidim ja, da je moj matični pdf - čić, Romantika, bio i ostao zakon za mene, na svim drugima manje više ne manjka, ovih, od kojih ja onako uvek zdušno, pa ne begam...ali im se galantno sklanjam..mislim, što da im raspršavam iluzije.
Tu sam, jer volim da pišem. Monologe, romane, kako god zvali to.... Da. To.
Da pročitam pametne ljude, da naučim nešto, da se nasmejem ljudima, koje godinama volim tu da čitam. Valjda sam zato još samo tu.
Žao mi je, što nisam otišla, avgusta 2010. kada sam nameravala. Trebala sam. To mi je životna greška. Mada ni sada nije kasno. Kad mi padne žuta minuta...
