INTERNET LUDILO

[.Gogilli.]

Nešto se mislim ima puno osoba koje na društvenim mrežama izigravaju ono što u reali uopšte nisu.
Pa tako npr. imate neku osobu koja je na društvenoj mreži uvek spremna za svadju, lako ulazi u fajt a u reali je u stvari mirna osoba, staložena. Tako lako se prostači, izigrava da tako kažem ludilo a u reali su i te kako normalni o savesni.

Da li im net izigrava izduvni ventil?
Mesto gde se opuste, izlude, ne mareći da li su pri tom svojim slovom povredili nekoga.
Ne vide sagovornika pa je lako tako raditi.
Zašto je to tako?
Kakve su to osobe koje su u reali jedno a na netu drugo?

 

[Soradze]

"Iza digitalne zavese ceo svet je pozorište"...

 

[petunija_love]

Nešto se mislim ima puno osoba koje na društvenim mrežama izigravaju ono što u reali uopšte nisu.
Pa tako npr. imate neku osobu koja je na društvenoj mreži uvek spremna za svadju, lako ulazi u fajt a u reali je u stvari mirna osoba, staložena. Tako lako se prostači, izigrava da tako kažem ludilo a u reali su i te kako normalni o savesni.

Da li im net izigrava izduvni ventil?
Mesto gde se opuste, izlude, ne mareći da li su pri tom svojim slovom povredili nekoga.
Ne vide sagovornika pa je lako tako raditi.
Zašto je to tako?
Kakve su to osobe koje su u reali jedno a na netu drugo?

mene više brinu psihopacijenti koji se u rl ponašaju tako, kako si ti navela da ovde glume ludilo..
ne opterećujem se sa tim stvarima na forumu, kada sam ovde pišemo u datom trenutku na neku temu ili citiramo nekoga ko se potrudio nešto da napiše, ne ulazim u to da li glumi ili to zaista misli, nemam baš želju da se fiksiram na net likove/nikove kao da su sve ono što pišu ili negiraju da jesu.

 

[sousousou18+]

Nešto se mislim ima puno osoba koje na društvenim mrežama izigravaju ono što u reali uopšte nisu.
Pa tako npr. imate neku osobu koja je na društvenoj mreži uvek spremna za svadju, lako ulazi u fajt a u reali je u stvari mirna osoba, staložena. Tako lako se prostači, izigrava da tako kažem ludilo a u reali su i te kako normalni o savesni.

To je problematika društvene uslovljenosti, pa budu mooožda isfrustrirani, ako već nisu poremetili.

Da li im net izigrava izduvni ventil?

Nema svrhe bavljenja sa drugima, no neki problem očigledno imaju...to je već za psihoterapeuta, u najblažem slučaju.
I zašto tebe takvi ljudi dotiču?

Mesto gde se opuste, izlude, ne mareći da li su pri tom svojim slovom povredili nekoga.
Ne vide sagovornika pa je lako tako raditi.
Zašto je to tako?

Svaku od tih osoba na pregled pa da vidimo zašto je to tako..
Šta znači biti zrela ličnost?

Doktor Jerotić polazi od priznate činjenice da nema potpuno zrele ličnosti.
“Nema granica čovekovog sazrevanja u toku njegovog života. Sposobnost da se voli neko drugi, a ne samo sebe. Sposobnost kontrolisanja nagona i impulsa. Podnošenja neprijatnosti, bola i patnje. Posedovanje zrele, a ne infantilne svesti. Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje. Sposobnost da se bude nezavisan. Sve ovo su važni kriterijumi u savremenoj psihologiji.“

Kakve su to osobe koje su u reali jedno a na netu drugo?

U problemima i traumama, a možda imaju i višestruke ličnosti i dobru staru šiizofreniju.
Ukratko mir nemaju.
Da bismo mogli da donosimo i dajemo mir drugima, prvo taj mir moramo da nosimo u sebi. Uostalom, i Hrist je govorio:
„Carstvo je Božije unutra u vama.” Čak i da je nemoguće ostvariti trajni mir, na njemu neprekidno i neumorno treba raditi. To ćemo postići samo i jedino ukoliko pre nego što odlučimo da nekome sudimo, najpre pogledamo u sebe i zapitamo se čega nam je duša puna.

 

[radyu5]

Nešto se mislim ima puno osoba koje na društvenim mrežama izigravaju ono što u reali uopšte nisu.
Pa tako npr. imate neku osobu koja je na društvenoj mreži uvek spremna za svadju, lako ulazi u fajt a u reali je u stvari mirna osoba, staložena. Tako lako se prostači, izigrava da tako kažem ludilo a u reali su i te kako normalni o savesni.

Da li im net izigrava izduvni ventil?
Mesto gde se opuste, izlude, ne mareći da li su pri tom svojim slovom povredili nekoga.
Ne vide sagovornika pa je lako tako raditi.
Zašto je to tako?
Kakve su to osobe koje su u reali jedno a na netu drugo?

Što osoba u reali misli, to osoba na internetu radi. Pijani su od interneta.

 

[skriboman]

za svakog lica po jednog nalicja

 

[hirajgoagain]

Nešto se mislim ima puno osoba koje na društvenim mrežama izigravaju ono što u reali uopšte nisu.
Pa tako npr. imate neku osobu koja je na društvenoj mreži uvek spremna za svadju, lako ulazi u fajt a u reali je u stvari mirna osoba, staložena. Tako lako se prostači, izigrava da tako kažem ludilo a u reali su i te kako normalni o savesni.

Da li im net izigrava izduvni ventil?
Mesto gde se opuste, izlude, ne mareći da li su pri tom svojim slovom povredili nekoga.
Ne vide sagovornika pa je lako tako raditi.
Zašto je to tako?
Kakve su to osobe koje su u reali jedno a na netu drugo?

nije to baš tako, možda u ranjenom orlu ali nije
na anonimnim mrežama kao možda ali tu obično nećeš da te nađu realni ljudi a ni tu nije baš tako lice-naličje
ili hvala bogu tj nisu skroz dosadni ko uživo
više je kao "niko me ne zna" i što ne moraš da govoriš pa nemaš frku izgovaranja npr, ili već koju imaš
ali mogu pre ili kasnije da te otkriju, pričam za anonimne mreže, šta radiš pa možda im se dopadne ili...

 

[Џорџи]

u svakom slucaju nisu svi isti sa svakim,kad sa mnom neko prica ima prema meni strahopostovanje ,kad nam se pridruzi treca osoba osetim tu razliku kako s njom prica,vecina ima trip da mu nisu svi poznanici za svaku priliku,mene u kafice nece zvati jer ne idem,tamo svako ima pozersko ponasanje,tako da pusti te price ja sam uvek isti,cista glupost,posebno neko na netu ne zasluzuje 1% moje fine paznje

 

[hakim bej]

Svaki čovek sagledava svet iz svoje Platonove pećine. Mnogima je to mesto skučeno i prazno, zaprljano i neprijatno.
Zato kreiraju virtuelni prostor i iz njega se obraćaju svetu trudeći se da se predstave kao neko ko zaista nisu. Ali frustracija zbog potisnute svesti o nedostatnoj sopstvenoj pećini uvek isplivava na površinu, nevoljno i snažno.
Prostor na internetu je postao jedino mesto na kome se nevažni ljudi osećaju važnim.

 

[Soradze]

Svaki čovek sagledava svet iz svoje Platonove pećine. Mnogima je to mesto skučeno i prazno, zaprljano i neprijatno.
Zato kreiraju virtuelni prostor i iz njega se obraćaju svetu trudeći se da se predstave kao neko ko zaista nisu. Ali frustracija zbog potisnute svesti o nedostatnoj sopstvenoj pećini uvek isplivava na površinu, nevoljno i snažno.
Prostor na internetu je postao jedino mesto na kome se nevažni ljudi osećaju važnim.

Eto kako je internet lekovit!
Grlim

 

[flaj]

Svaki čovek sagledava svet iz svoje Platonove pećine. Mnogima je to mesto skučeno i prazno, zaprljano i neprijatno.
Zato kreiraju virtuelni prostor i iz njega se obraćaju svetu trudeći se da se predstave kao neko ko zaista nisu. Ali frustracija zbog potisnute svesti o nedostatnoj sopstvenoj pećini uvek isplivava na površinu, nevoljno i snažno.
Prostor na internetu je postao jedino mesto na kome se nevažni ljudi osećaju važnim.

Jeste, oni nevažni bi da postanu važni, ali ima i onih koji bi iznad svega želeli da postanu slobodni od svega,
pa i od važnosti.
Bekstvo iz Platonove pećine u beskrajni virtuelni prostor je spas za dušu.
Lek.

 

[hirajgoagain]

i onda odeš na tviter i dopisuješ se sa šekijem, vučićem, anom brnabić, biljanom srblj itd
tu ne znam jel možeš da muljaš ko si i koliko

 

[Soradze]

Jeste, oni nevažni bi da postanu važni, ali ima i onih koji bi iznad svega želeli da postanu slobodni od svega,
pa i od važnosti.
Bekstvo iz Platonove pećine u beskrajni virtuelni prostor je spas za dušu.
Lek.

Istina je, lepoto moja! Jedina važna stvar sada je spasiti dušu...

 

[Am@deus]

Kad smo kod toga, možda je ovo i način da upoznamo (još) neku osobu koja je možda vredna makar par razmena misli a koju verovatno nikada ne bismo ni mali prilike da sretnemo i razmenimo tih par misli uživo u svakodnevnom životu.

 

[hirajgoagain]

Kad smo kod toga, možda je ovo i način da upoznamo (još) neku osobu koja je možda vredna makar par razmena misli a koju verovatno nikada ne bismo ni mali prilike da sretnemo i razmenimo tih par misli uživo u svakodnevnom životu.

al nije presudan uticaj neki ipak, deluje možda u nekoj fazi al vidiš posle da nije toliko

 

[The Raven Queen]

Ovaj clanak je objavljen u casopisu "gameru" pre nekoliko godina...Realno gledano divno ide uz ovu temu.


U paklu interneta

Stajali smo u parku - Aca, moj drug iz gimnazije, i ja. Prvi put sam izasao napolje posle... pa, najmanje mese dana. Posmatrao sam drvece i razmisljao koliko su savrsene teksture njegove kore i lisca. "Ako je svemir kompjuter, onda ima strasno veliki hard disk", prolete mi kroz glavu. Sve mi je izgledalo cudno: trava, reka, ljudi - sve. Onda smo poceli da hodamo - gotovo da sam u mislima pritisnuo Explorerov taster "Forward" - i kao da smo tim prvim korakom probili nevidljivu komunikacionu barieru, progovorio sam, posle toliko vremena: "Sve je tako drugaije... nego na Internetu. Mislim, brze je... ne koci... sjajna animaija... pa sav taj zvuk..."
"Covece, ti si puk'o, prekide me Aca. Znas Peleta?"
"Peleta iz bloka? Da"
"Odleni ga u ludaru prosle nedelje... Isteklo mu vreme na EUnetu, a nije imao vise para, sve je prodao... i onda je digao slusalicu i imitirao zvuk modema pokusavajui da se prikaci na mrezu... Kazu da su ga zatekli u tom polozaju. I dok su ga vukli, vikao je 'Lakse malo, prekinuce se veza'"
"Stvarno?!?"
"Slusaj, i ja sam bio u istoj frci... ali skinuo sam se. Pogledaj me sada: imam devojku, studiram, izlazim, idem u bioskop... K'o nov. Covece, moras malo da se iskuliras... ili ces da zavrsis k'o Pele"
Znao sam da je u pravu.

Verovatno ste culi za ono "Ko prizna, pola mu se prasta". I tako, odluio sam da priznam. Ali, morao sam biti siguran.

Faza prva
Konstatovanje bolesti

"OK, momce", rekao sam sebi, "cuo si pricu o Peletu. Pele je bio simpatican decko. Bio je dobar u basketu. Sad je gotov. I ti si bio dobar u basketu. Sta zakljucujes iz toga? Moras da se smiris. Tebi to nije potrebno. Moras da se smiris. Sada ces lepo da odes kuci, i neces upaliti kompjuter."
I tako, otisao sam kuci. Vecera, filmici, mozda malo ispadnem napolje. Tako ce biti. Dovoljno sam jak da izdrzim. Mogu ja to. Ali, negde posle treceg zalogaja poceo sam da se znojim. Verovatno zbog bibera. Do kraja obroka, drhtao sam k'o utopljenik sa "Titanika". "Mozes ti to", ponovio sam sebi. "Idi u sobu i pricaj sa majkom. Obavezno pomeni studiranje, tako ce razgovor potrajati barem do ponoci. Dovoljno da te prodje".
Deset minuta kasnije, kada su zidovi oko mene poceli da se pretvaraju u prozore Outlook Expressa, shvatio sam da necu izdrzati. "Must... check... my... email...", roptao sam na putu do sobe, pracen zapanjenim pogledom dragog mi roditelja. Jos samo tri koraka, dva... tu sam. Brzo. Power dugme. Windows. Sporo. Dial up. Kucaj sifru. Brzo. Enter. Bip-bip-bip-bip-bip-bip-bip. Hvala bogu na tonskom. Zauzeto. Ponovo... AH! Uspeo sam... ali, pobedjen sam.

Faza druga
Priprema za borbu

U principu, razmisljao sam, sve se svodi na pitanje volje. Ako nesto zelis dovoljno jako, to ces i dobiti. Zatvorio sam oci i pozeleo milion dolara. Nista. OK, da probamo nesto manje: "Milka" sa jagodom. Opet nista. Ne vredi. Moram da vezbam.

"Dakle, ono sto cete ovde nauciti..."
Osmotrio sam ga od glave do pete. Omanji, celavi lik u kimonu. Na reklamnim posterima nije bio celav.
"...nije samo vestina samoodbrane. Naucicete da kontrolisete svoj duh..."
DA! TO mi treba!
"...i samim tim svoje postupke. Jer, vidite, sve potice iz glave. A sada cu vam pokazati sta sam time mislio".
Tip se skupio u cosak i poceo da bruji. U pocetku, nikome nista nije bilo jasno. Ispravka: ni pet minuta kasnije nikome nista nije bilo jasno, jer je jedna strunjaca visila u vazduhu bez ikakvog narocitog povoda. Sest minuta kasnije, kada je uz tresak pala na parket sale zajedno sa pola krovne konstrukcije koja, onako trosna, nije izdrzala teret, shvatio sam da je celavi ucitelj aikida u stvari samo jako los madjionicar: Tacnije, BIO je jako los madjionicar: od pomenute polovine krovne konstrukcije, dobar deo se survao bas u ugao u kome je sedeo. Zanimljivo.

Posle neslavne avanture sa aikidom, nekoliko dana sam proveo ne znajuci sta da radim, ni kome da se obratim. Kako ojacati volju? Pokusao sam da procitam "Anu Karenjinu" od korica do korica. Bez uspeha. Pokusao sam da prestanem da pijem vodu. Ubrzo sam shvatio da cu umreti, pa sam odustao od te zamisli. A onda mi je sinulo. Kao sto to obicno biva, ideja je bila tako bezobrazno prosta da je morala da radi. Istog trenutka, seo sam za kompjuter i prikacio se na Internet

Faza treca
Overdose

Kada sam otvorio oci, prvo sto sam ugledao bese bledo, bolesno svetlo neonske sijalice. Gde sam? Sve oko mene bilo je belo: krevet, orman, zid... da li je ovo raj? Ako jeste, zasto lezim u krevetu? Zar ne bi trebalo da imam krila ili da skakucem po oblacima ili tako nesto? Ne, nije raj. U raju nema neonske sijalice. Mada...

"Ah, vidim da se nas pacijent ipak probudio"
Molim? Da li se to meni neko obratio?
"Znas, doktori su mislili da si mrtav. U stvari i ja sam mislila da si mrtav, i bas je trebalo da te nosim u hladnjacu"
Hladnjacu? O cemu ova prica? Okrenuo sam se na bok i ugledao nesto sto bi se pod odredjenim uslovima moglo nazvati medicinskom sestrom. Sa ovakvim misiima i pogledom, vise je licila na street fightera.
"Salim se, naravno. Kad su te doneli, imao si 17 kila... Kazu da si proveo za kompjuterom ravno 145 sati bez prestanka"
Ah, da. Kompjuter. Internet. Plan. Da li je uspelo? Da li sam dosegao magicni prag overdosea, prag cijim prelaskom ili umirete, ili prestajete da budete ovisnik...?
"I kako smo razumeli, ti jako volis taj Internet"
Ne samo to ne...
"A doktor je rekao da, ako se kojim slucajem probudis, moras imati sve sto si imao kod kuce, tako ces se brze oporaviti"
Ne...
"Pa smo odlucili... a tu su bila i neka gospoda, provajderi ili kako vec, kazu da si im ti najvernija musterija..."
Oh, boze, zasto nisam umro...
"I dodelili su ti fletrejt, ili kako se to vec zove, do kraja zivota. A mi smo ti nasli kompjuter. Nije nesto, ali..."

Nisam mogao da verujem. Okrenuo sam se na drugu stranu kreveta, pokusavajuci da se ubedim da je sve ovo samo san. A onda sam ugledao jedno poznato lice:

"Zdravo, Iznogude... i ti si ovde?"
Bio je to Pele.

 

[flaj]

Kad smo kod toga, možda je ovo i način da upoznamo (još) neku osobu koja je možda vredna makar par razmena misli a koju verovatno nikada ne bismo ni mali prilike da sretnemo i razmenimo tih par misli uživo u svakodnevnom životu.

Da, ovo je brz i jednostavan način da upoznamo izuzetne ljude koje inače nikada ne bismo sreli,
da razgovaramo sa njima godinama o svemu kao sa najboljim prijateljima, kakve u realu retko nalazimo.
Prednost je i to što nema prilike da upoznamo i njihove mane.

 

[Jennifer Jennin]

Jednom sam otvorila sličnu temu jer u jednom momentu nisam nikako mogla da "svarim" ili shvatim neka ponašanja tj raspoloženja.
Ljudi se se "otvorili" i svašta sam tu mogla da pročitam, tj uvidela sam da i drugi to primećuju,ali su se valjda navikli vremenom.
Meni je, ipak, do sada najveći "fenomen" činjenica da neki ljudi napišu vrlo dobre postove (kvalitetne, iz kojih nešto i naučiš), ali karakter im prevagne i pokažu da ne poseduju/ iskazuju elementarno poštovanje (time ni dobru volju). Dok ima i slučajeva suprotnih, ne očekuješ ništa pa se prijatno iznenadiš.

 

[Petar_Petrovic]

Trenutno je sve u svetu lazno i prestavlja se onako kako nije u svojoj osnovi,zasto bi ljudi bili izuzeti od tog pravila....

 

[Am@deus]

Meni je, ipak, do sada najveći "fenomen" činjenica da neki ljudi napišu vrlo dobre postove (kvalitetne, iz kojih nešto i naučiš), ali karakter im prevagne i pokažu da ne poseduju/ iskazuju elementarno poštovanje (time ni dobru volju). Dok ima i slučajeva suprotnih, ne očekuješ ništa pa se prijatno iznenadiš.

Ja bih se baš ovim nadovezao na komentar Flaja. Iako je, istina, retko i teško uočiti mane sagovornika ipak je itekako moguće kroz pisanije vremenom upoznati i pojedine mane jer neke prosto same isplivaju na površinu. Ionako svako ima kod sebe nešto što bi trebao i mogao da "popravi"...

 

[hakim bej]

Napisano nije napisao samo karakter,
nego i um, raspolozenje, ideja.
Ako volis neku lepu pesmu, a onda saznas da kompozitor bije zenu, da li ces manje voleti tu lepu pesmu?
Stvari treba posmatrati odvojeno.
Ako ti se neki post dopada to ne znaci da mora da ti se autor posta dopada.
Cak i ljudi sa dobrim karakterom cine i govore gluposti.

Karakter se ne vidi posmatranjem reci i dela. Potrebno je sa nekim pojesti kilo soli da bismo imali uvid u karakter.

 

[flaj]

Napisano nije napisao samo karakter,
nego i um, raspolozenje, ideja.
Ako volis neku lepu pesmu, a onda saznas da kompozitor bije zenu, da li ces manje voleti tu lepu pesmu?
Stvari treba posmatrati odvojeno.
Ako ti se neki post dopada to ne znaci da mora da ti se autor posta dopada.
Cak i ljudi sa dobrim karakterom cine i govore gluposti.

Karakter se ne vidi posmatranjem reci i dela. Potrebno je sa nekim pojesti kilo soli da bismo imali uvid u karakter.

Ne mogu da odvojim delo od karaktera autora. Kada saznam da je neki velikan, neko kome se divim, privatno veliki gad, zgadi mi se i njegovo delo i ne uživam više u njemu, ne mogu to da ostavim po strani.
I dok slušam omiljenu pesmu kompozitora koji bije ženu, jedino će mi pred očima biti lik te jadnice u modricama.
A kada neki dobar karakter napravi veliku glupost, mogu da razumem i lako zaboravljam.

Istina je da se i ovde otkrivaju neke mane, ali nisam sitničar, takve mane su živopisne crte karaktera,
čak su mi i drage.
I zato volim forum.

 

[hakim bej]

"Sokrat je pronašao ženu kakvu je trebao, no da ju je dobro poznavao, sigurno je ne bi bio tražio: tako daleko ne bi išlo junaštvo ovog slobodnog duha. Ksantipa ga je odista sve dublje tjerala u njegovo osobito zvanje jer mu je kuću i dom činila neobitavljivom i neugodnom: podučila ga je živjeti na ulicama i općenito tamo gdje se može brbljati i dokoličariti i tako da je učinila najvećim atenskim uličnim dijalektičarem… "
Niče.

 

[flaj]

"Sokrat je pronašao ženu kakvu je trebao, no da ju je dobro poznavao, sigurno je ne bi bio tražio: tako daleko ne bi išlo junaštvo ovog slobodnog duha. Ksantipa ga je odista sve dublje tjerala u njegovo osobito zvanje jer mu je kuću i dom činila neobitavljivom i neugodnom: podučila ga je živjeti na ulicama i općenito tamo gdje se može brbljati i dokoličariti i tako da je učinila najvećim atenskim uličnim dijalektičarem… "
Niče.

Kada su žene u pitanju, ne bih da verujem Ničeu.
A sa ženske tačke gledišta - možda Ksantipa nije bila tolko zla, koliko je slavni filozof, a moj idol,
bio nekorisna zamlata i danguba.

 

[hakim bej]

Slazem se.
Ksantipin karakter je indirektno stvorio filozofiju kakvu danas poznajemo.