Intelektualna smelost

Imanuel Kant: "Potrebna je intelektualna smelost da se otkrije istina."
---------------
Epiktet: "Ono što uznemirava ljude nisu same stvari, već njihovi sudovi o stvarima. Dakle, kada smo osujećeni ili uznemireni ili očajni, nikada nemojmo da krivimo nekoga drugog, već sebe, odnosno svoje sopstvene sudove."

- Slažem se da smo jedino mi odgovorni za naše odluke, ponašanje, aktivnosti i da se niko ne može kriviti za njih. Medjutim, postoje i traumatična dešavanja, tragedije, katastrofe, nasilje, okrutnost, zločini, gubitak voljenih bića itd. koja nanesu psihičke ozlede.

Ničiji razvoj nije savršen i kompletiran. Postižemo ga ceo život kroz različita iskustva. Telo prvo reaguje i stvara pometnju u umu. Zato je normalno da se u takvim situacijama, oseti strah, panika, nesigurnost, bespomoćnost, očajanje.

Kada se to desi ne treba kriviti sebe, već treba pronalaziti pravilan stav i način da se izadje iz krize. Ponekad je dobro potražiti pomoć. Naročito kada teškoća prevazilazi duhovni rast ili kada su rane duboke, pa zahtevaju više vremena da zacele.
----------------------
Volter: "Budale se dive svemu od autora s reputacijom. Što se mene tiče, čitam samo da bih sebi ugodio. Volim samo ono što služi mojoj svrsi."
----------
Maya Angelou: "Nema veće agonije nego nositi neispričanu priču u sebi."

 

[Umri_muski]

Zanimljivo nikad nisam dublje zalazio kako emotivci razmisljaju o razmisljanju , obicno kad kazu razmisljaju to svode na emotivno povlacenje zapamcenog iskustva reakcija na prosli dogadjaj, tj ne razmisljaju nego osecaju sta treba da donesu kao odluku...

Ovde je naglaseno da osoba treba da pocne da razmislja, o necemu , a da to radi kroz emociju....Te stvari su za mene novo , ali ih vidjam kod shizofrenika i raznih anskioznih osoba, pa me interesuje sta je nastavak...zanimljivo su upotrebljene reci....precizno emotivno....ali me interesuje kako odavde pa nadalje to funkcionise...

Bas naglasena emotivnost, gde ja kad sam precizan razdvajam emotivnost i emociju od osecanja, jer osecanje je osecanje, a emocija je osecanje uz dodatak gde su sve uticaji i dejstva MENE, tj JA u tim osecanjima..bas kao u ovom tekstu...osecanje dok razmisljam ali kako to JA uticem i sta se MENE tice u tom emotivnom haous koji moze da nastupi...
Stvari se komplikuju kod emcija baz zbog tog JA, i da , emocije su onda vise egocentricne...od osecanja...

 

[sofija06]

Zanimljivo nikad nisam dublje zalazio kako emotivci razmisljaju o razmisljanju , obicno kad kazu razmisljaju to svode na emotivno povlacenje zapamcenog iskustva reakcija na prosli dogadjaj, tj ne razmisljaju nego osecaju sta treba da donesu kao odluku...

Ovde je naglaseno da osoba treba da pocne da razmislja, o necemu , a da to radi kroz emociju....Te stvari su za mene novo , ali ih vidjam kod shizofrenika i raznih anskioznih osoba, pa me interesuje sta je nastavak...zanimljivo su upotrebljene reci....precizno emotivno....ali me interesuje kako odavde pa nadalje to funkcionise...

Bas naglasena emotivnost, gde ja kad sam precizan razdvajam emotivnost i emociju od osecanja, jer osecanje je osecanje, a emocija je osecanje uz dodatak gde su sve uticaji i dejstva MENE, tj JA u tim osecanjima..bas kao u ovom tekstu...osecanje dok razmisljam ali kako to JA uticem i sta se MENE tice u tom emotivnom haous koji moze da nastupi...
Stvari se komplikuju kod emcija baz zbog tog JA, i da , emocije su onda vise egocentricne...od osecanja...

Očigledno da nisi pažljivo čitao tekst pošto si dao svoju verziju napisanog bez da si u potpunosti shvatio smisao. Ne razumem o kakvim šizofreničarima i razmišljanju emotivaca govoriš? O tome nije bilo reči, već o reakcijama zdravih ljudi kada se suoče s tragičnim, visoko stresnim situacijama koje prouzrokuju promenjeno telesno i svesno stanje.

"Fight or flight" je najpoznatija reakcija koja pokazuje složen odnos izmedju tela i svesti ili njihov medjusobni uticaj. Telo je instrument. Kao što ni najbolji virtouz ne može proizvesti dobre zvukove na raštimanovanoj violini pokidanih žica, tako se i ljudi s visokom stepenom duhovnog razvoja mogu naći u okolnostima koje prevazilazi njihovo iskustvo i razumevanje. Laskavo je sebe smatrati savršenim, "probudjenim", nadčovekom i supermenom. To je moguće teoretski, ali ne u životu i praksi. Oni uvek otkrivaju pravo stanje stvari i imaju poslednju reč.

U Engleskom postoji izraz "goes to pieces" koja simbolično objašnjava moment ili stanje u kojem JA, kao svesni deo ličnosti, postaje dezintegralan/rastrojen, pa se izgubi kontrola nad sobom i mišljenjem.

Naša svest je kompleksna. Sastoji se od protivrečnih nagona, emocija i osećanja. Upravo od sposobnosti Ega/Ja da ih pravilno identifukuje i protumači zavisi da li ćemo biti u stanju da se saberemo i koliko dugo će nam trebati da povratimo prisebnost/trezvenost i izadjemo iz krize.

 

[Umri_muski]

Nisam razumeo zbog prve recenice, intelektualno....

Intelekt je poseban kreativ koji je jako zahtevan, i podrazumeva visok nivo introspekcije, sto znaci da su preazidjena iznenadjenja, da osoba ne zna 70% sebe i svoje intime ili svoje snage..

Ne znam kako mislite da se postaje intelektualac, ali dobijanje diplome nije nista ka tom pravcu.
Samo postojanje intelekta je vec razradjena i svest i percepcija da moze da radi dublje samospoznaje.
tu dolazimo do toga da li neko ceka da otkrije kakvo je njegovo trenutno stanje ili radi introspekciju i koliko je introspekcija moguca i duboka..

Malo dete vrlo brzo resi taj problem....ono mora da bude animalno spremno da proceni koliko moze da skoci u dalj da ne bi upalo u potok..zatim koliko moze da baci kamen, grudvu , koliko snage ima...da li mora 5 min, posle mokrog da ide na presvlacenje ili moze 20 minuta...
Dakle dete ima putanju kojom razvija introspekciju koja je za dete u pocetku fizicka.,.,
Ali dete moze vrlo brzo da predje na introspekciju koja je totalna...jer ima i uredjanje u stanu ili na selu i pokupi od starijih nesto sto se zove zabrana i nesto sto se zove savet..
Tu obicno roditelji grese, tj nemaju nivo opasnosti da prenesu deci , retko koji roditelj to zna da podeli...Jer dete ce odmah to ugraditi , znaci ako roditelj ima iskustva i zna da proceni opasnost, dete ce to brzo hvatati....
Zato deca vise cene neke cike od roditelja, jer cika zna da naglasi sta je opasnost, znaci ne kaze imate limene kante koje su zardjale, i ostre, budite izuzetno pazljivi kad trcite u blizini njih ...nivo opasnosti 5...
Dok postoje zabrane koje su cisto konmoditet roditelja, koje nemaju nikakvog smislka gledano iz ugla deteta i logike i istrazivanja deteta..

Tako da roditelj ili neko uticajan koji nadjaca roditelja moze postati izvor obrasca kako dete krece u introspekciju..
Onda nema ovog da osoba ceka spoljne uticaje da bi se otkrivala, posaje supermen kako si ti to nazvala..Tj dete shvata da se menja svakog dana, pa rastu mu obuca i odeca, ne moze da primeti da noge rastu , ili ramena, obicno se crta koliko raste u visinu na vratima, ali vidi rast brojeva obuce i odece..
Tako da dete shvata da se stalno menja i da onda sutra nije isto kao danas..,i da mora stalno da azurira svoje sposobnosti , bilo to fizicka ili psihicka, i na kraju intelektualna..,.,

Deca koja imaju brzi um, brze vrse ta azuriranja i pazljivije to rade, pa su vise u skladu sta tim sa mogu i hoce...
Sto obicno dovodi do sukoba sa roditeljima narocito ako su roditelji ili preplaseni ili su manje sposobni,.... Sukob gluupih roditelja i inteligentne dece je najgori , jer se snaga roditelja usmerava na slamanje dece, narocito na balkanu ili nekim tradicionalnim sredinama...
Retko bas retko se vidi da roditelj pita dete odakle mu neki zakljucak ili prati razvoj logike tj percepcije i introspekcije...
Ne znam zasto je to tako , ako neko misli da je zato sto roditelji nisu obrazovani , nije to razlog, tj roditelji mogu biti i inzenjeri , i doktori nauka, ali da su totalne nabadjene trube, tju njihov put je krenuo od niskih nivoa pa su postali prezadovoljni sobom, a nisu sebe izgradili uopste, nego su razgradili sve sto smeta tom zadovoljstvu...
Tako godinama postaju gori i gori , umesto bolji i bolji kad se slegne ta visoka titula..

To se kaze, intelekt prelazi u dekadenciju , ali to nije intelekt nego narod to zove intelekt, ne prepoznajuci sta je intelekt...mnogo slozen pojam za njihov ugao posmatranja sveta..

Dakle priroda je dala coveku sve sto treba da ima alat da bude stalno u introspektivnom kontaktu sa unutrasnjim sobom i razvojem i svoje psihe i svoga intelekta , i svojih fizickih sposobnosti..

A moze da odustane da to radi od straha koji su mu usadili roditelji , isti roditelji mogu jedno dete sabiti u kockicu a drugo pustiti da se razvija samo , npr dete A je introvert, a dete B je ekstrovert, a roditelji nemaju pojma sta je to i onda ce pustati dete A da bude mirno , ali ce ga dodatno i omalovazavati kao manjim sposobnostima dok ce pristup ekstroverta za njih znaciti da treba da ga puste da istrazuje, i eto ti odmah plus za introspekciju i razvoj svesti takvog deteta..
Ako su braca i sestre, oni ce da dele te utiske, i postoji sansa razvoja varijanti kod oba..

Ali da ne duzim, introspekcija se moze spreciti ponasanjem roditelja, sabiti dete...
Ili se moze ohrabriti , ali najbolje je ocekivati sigurnu zonu u kojoj ce dete imati svoju slobodu da samo razvija introspekciju....
Prirodno ce je razvijati jer mu je data sva sposobnost da je razvija....inteligentno ce vise razviti , i biti spremno za svoju inteligenciju , gluplje ce manje ali biti spremno za svoja ogranicenja..

Najgore je kad se umesaju roditelji..

 

[sofija06]

- U povoljnim, mirnim dešavanjima se lakše ima kontrola nad sobom i donosi ispravan sud. Medjutim, postoje i stresne, traumatične situacije kada se oseti očajanje, nemir i zbunjenost. Za to ne treba uvek kriviti sebe. Razlog tome je što smo telesni i imamo Telesnu svest. Frojd je nazvao id u podsvesnom.

Ta svest je neophodna. Predstavlja autonomni nervni sistem i nagon samoodržanja koji održava organizam i štiti telo. Omogućava mu da pravilno funkcioniše. Pored podsvesnog imamo i nadsvesni, duhovni potencijal nezavisan od tela. Um i inteligencija je ono što nastaje njihovim spojem. Zato ego/ja u umu, ili svesnom nivou, može osetiti dejstvo oba nagona.

Mada otkrivamo i spoznajemo neku istinu u pojedinim momentima, naša svesnost ili znanje nikada nije konačno, završeno i savršeno iz prostog razloga što je duhovni potencijal neiscrpan izvor znanja. Uvek se duhovno uzdižemo i učimo.

Normalno je da majka saznavši za smrt svoga deteta oseti tugu, očajanje i unutrašnju pometnju usled naleta Telesne svesti. To se odrazi kao snažna telesna reakcija koja prouzrokuje rastrojstvo ega. Takav ego nema snagu da dosegne nadsvesni potencijal. Koliko će dugo trebati egu da se sabere i povrati prisebnost zavisi od postignutog duhovnog razvoja ili znanja da razume šta se sa njim dešava i da se svesno trudi da ne ostane pod dominacijom nižih nagona, već da prodje kroz njih da bi uspostavio vezu s nadsvesnim.

Tim kontaktom naviru nove, utešne, radiklane misli kojima se postiže dublji uvid i razumevanje. Život spoznajemo i kroz radost i kroz teškoću. Dok smo telesni ne možemo izbeći telesnim reakcijama. Razvijamo se u okviru svoje vrste isto kao i sva druga bića. Svaka vrsta ima svoje zakonitosti razvoja. Zdravije je osetiti psihičku bol i tugu nego bezosećajnu otupelost. Odsustvo savesti, empatije i saosećanja pre ukazuje na poremećaj nego idealno duhovno stanje.