Institucija braka i društvo vrlina

[Sensei]

Prelazak iz tradicionalnog u liberalno društvo praćen je transformacijom našeg shvatanja braka sa institucionalnog modela na romantični model.

Iako je romantična ljubav moćan motivator za formiranje ličnih odnosa, ona često bledi kada te veze postanu teške. Tradicionalni brak je društvena institucija sa moralnim obavezama; ona čini jezgro porodice, promoviše društvenu stabilnost i izdržava, uprkos fluktuirajućim emocijama.

A, da bi bolje razumeli materiju potrebno je znati odgovore i na ova pitanja

1. Koliko je stara ustanova braka i o čemu se onda radilo?
2. Kada se religija uključila i da li je to promenilo prirodu braka?
3. Kada je ljubav ušla u sliku i da li je ljubav promenila brak?
4. Kako se ova tradicija promenila?

Ukoliko vam treba podsetnik za gore navedena pitanja, kliknite na link.

I, kada to sad sve znamo, da li zaista želimo da brak bude kao što je nekad bio, ili kako religija promoviše?

 

[Antigon@]

Ovo je ozbiljna tema.
Možda treba da se zabije na četiri teme, sve po stavkama koje si dao.

 

[Sensei]

evo malo da dodam materijala...

Koliko je stara ustanova braka?

Najbolji dostupni dokazi sugerišu da je stara oko 4.350 godina. Hiljadama godina pre toga, veruje većina antropologa, porodice su se sastojale od labavo organizovanih grupa od čak 30 ljudi, sa nekoliko muških vođa, više žena koje su delile sa njima i decom.

Kako su se lovci-sakupljači naseljavali u agrarne civilizacije, društvo je imalo potrebu za stabilnijim uređenjima. Prvi zabeleženi dokazi o bračnim ceremonijama koje su ujedinjavale jednu ženu i jednog muškarca datiraju iz oko 2350. godine pre nove ere, u Mesopotamiji.

Tokom narednih nekoliko stotina godina, brak je evoluirao u široko rasprostranjenu instituciju koju su prihvatili stari Jevreji, Grci i Rimljani. Ali tada, brak nije imao mnogo veze sa ljubavlju ili religijom.

O čemu se onda radilo?

Primarna svrha braka bila je da veže ženu za muškarce i tako garantuje da su muškarčeva deca zaista njegovi biološki naslednici. Udajom je žena postala muško vlasništvo.

U ceremoniji veridbe u antičkoj Grčkoj, otac bi predavao svoju ćerku ovim rečima: „Zalažem svoju ćerku u svrhu rađanja zakonitog potomstva.

Kod starih Jevreja, muškarci su bili slobodni da uzmu nekoliko žena; oženjeni Grci i Rimljani bili su slobodni da zadovolje svoje seksualne nagone sa konkubinama, prostitutkama, pa čak i ljubavnicima tinejdžerima, dok su njihove žene morale da ostanu kod kuće i brinu o domaćinstvu.

Ako žene nisu uspele da proizvedu potomstvo, njihovi muževi bi ih mogli vratiti i udati se za nekog drugog.

 

[Sensei]

Kada se religija uključila?

Kako je hrišćanska crkva postala moćna institucija u Evropi, blagoslovi sveštenika postali su neophodan korak da brak bude pravno priznat. Do osmog veka, brak je bio široko prihvaćen u crkvi kao sakrament, ili ceremonija davanja Božje milosti.

Da li je ovo promenilo prirodu braka?

Crkveni blagoslovi su poboljšali sudbinu žena. Muškarci su naučeni da pokazuju veće poštovanje prema svojim ženama i zabranjeno im je da se razvode od njih.

Hrišćanska doktrina je objavila da će „dvoje biti jedno telo“, dajući mužu i ženi isključivi pristup telu jednog drugog. Ovo je postavilo novi pritisak na muškarce da ostanu seksualno verni.

Ali crkva je i dalje smatrala da su muškarci glave porodice, a da se njihove žene povinuju njihovim željama.

 

[Sensei]

Kada je ljubav ušla u sliku?


Tokom većeg dela ljudske istorije, parovi su okupljani iz praktičnih razloga, a ne zato što su se zaljubili. Vremenom su, naravno, mnogi bračni partneri osetili duboku međusobnu ljubav i odanost.

Ali ideja romantične ljubavi, kao pokretačke sile za brak, seže tek u srednji vek. Naravno, mnogi naučnici veruju da su koncept „izmislili“ Francuzi. Njen uzor je bio vitez koji je osećao intenzivnu ljubav prema tuđoj ženi, kao u slučaju ser Lanselota i žene kralja Artura, kraljice Gvinere.

Literatura sa savetima iz dvanaestog veka govorila je muškarcima da se udvaraju predmetu svoje želje hvaleći njene oči, kosu i usne.

U 13. veku, Rišar de Furnival, lekar francuskog kralja, napisao je „Savet o ljubavi“, u kome je predložio da žena baca koketne poglede na svoju ljubav — „bilo šta osim iskrene i otvorene molbe“.

Da li je ljubav promenila brak?

Sigurno jeste. Merilin Jalom, istoričarka sa Stanforda i autorka Istorije žene, pripisuje koncept romantične ljubavi davanje većeg uticaja ženama u onome što je u velikoj meri bila pragmatična transakcija. Žene više nisu postojale samo da služe muškarcima.

Romantični princ je, u stvari, nastojao da služi ženi koju je voleo.

Ipak, ideja da je muž "posedovao" ženu nastavila je da vlada vekovima.

Kada su kolonisti prvi put došli u Ameriku – u vreme kada je poligamija još uvek bila prihvaćena u većini delova sveta – dominacija muža je zvanično priznata u okviru pravne doktrine zvane „pokrivanje“, prema kojoj je identitet nove neveste bio apsorbovan u njegov. Mlada se odrekla svog imena da bi simbolizovala predaju svog identiteta, a muž je odjednom postao važniji, kao zvanični javni predstavnik dve osobe, a ne jedne. Pravila su bila toliko stroga da je svaka Amerikanka koja se udala za stranca odmah izgubila državljanstvo.

 

[Sensei]

Kako se ova tradicija promenila?

Žene su dobile pravo glasa. Kada se to dogodilo, 1920. godine, institucija braka je započela dramatičnu transformaciju. Odjednom se svaki sindikat sastojao od dva punopravna građanina, iako je tradicija nalagala da muž i dalje upravlja domom.

Do kasnih 1960-ih, državni zakoni koji zabranjuju međurasne brakove bili su izbačeni, a poslednje države su ukinule zakone protiv upotrebe kontrole rađanja.

Do 1970-ih, zakon je konačno prepoznao koncept bračnog silovanja, što je do tada bilo nezamislivo, jer je muž „posedovao“ seksualnost svoje žene. „Ideja da je brak privatna veza za ispunjenje dve individue zaista je veoma nova“, rekla je istoričarka Stefani Kunc, autorka knjige The Way We Never Were: American Families and the Nostalgia Trap.

„U proteklih 40 godina, brak se promenio više nego u poslednjih 5.000.

 

[Ната Ли]

Добра је тема Сенсеи.
Мислићу о томе сутра..

 

[Џорџи]

Smrt emancipaciji!

 

[Zamka za snove]

Bila je tema o tome da je svaki muškarac ponekad"ženomrzac".Ima i onih koji su to konstantno.Tužno.