Mnogo puta sam formirao mišljenje o nekom čisto onako, na osnovu nekih svojih ideja, priča idt, uglavnom negativno. Pa se desi da se bolje upoznam s tom osobom i shvatim da nisam bio u pravu. A onda prođe malo vremena pa shvatim da sam itekako bio u pravu.
Je l' se vama ovo desava?
Smatram da je donošenje sudova (kao i lonaca, šerpi, tiganja) unapred, čisto onako, bez provere i nepromišljanja, veoma loš pristup. Neposredan razgovor, doticanje više tema, posmatranje nečijeg ponašanja i njegovog odnosa sa drugima, ophodjenje, nalaženje sličnih stavova i interesovanja, tolerisanje ili neprihvatanje razlika, preduslovi su da se o nekome donese neki zaključak. Nažalost, nekada ni to nije dovoljno. Ni silno vreme provedeno sa nekim. Odgovor leži ili u našoj subjektivnosti, dobroj glumi onog na drugoj strani, ostrašćenim emocijama koje proklamuju veliko Da ili Ne, a neretko i sopstvenoj naivnosti usled želje da to bude ono što odavno tražimo.
Lično sam imala svakojake situacije. Čini mi se da unapred previše verujem u nešto, u nekog. Kao da podrazumevam da je obostrana dobronamernost logična. Nažalost, dešavala su se ogromna razočarenja. Ono što sada unapred odbacujem kao neki potencijal (mada sam od toga uvek zazirala i smatrala neumesnim, glupavim, površnim, delom dvoličnim, previše napadnim a bespotrebnim) jeste kada žena ženi (a i osobe suprotnog pola) počne da se obraća sa - srce, sunce, ljubavi, (naj)lepotice, mačkice, srećo, najlepša, šećeru, andjele, pametnice, boginjo...od toga me spopadaju grčevi i alarm za uzbunu počne da urla. Slatkorečivost (da li sa pokrićem ili ne...a i čime podstaknuto - fizičkim izgledom? dugogodišnjim prijateljstvom ili poznanstvom?) je izuzetno dobar znak da treba obratiti pažnju na osobu koja to upućuje.
Verujem u instinkte. Verujem u neverovanje instinktima, što se uvek ispostavi lošim. Verujem da su mišljenja promenljiva, i da smo nekada zaista bezrazložno tvrdi prema nekima koji se od nas razlikuju, ili nepotrebno meki ukoliko na nas liče. Verujem (i pored iskušenja i negativnih iskustava) da osoba mora da ima razumevanja za nečije loše dane, ali ne i loš karakter. Verujem da smo i sami nekada pritvorni i drugačiji no što jesmo ili što bi umeli. Verujem da ne treba gubiti vreme na sve ono što nam izaziva grč i neprijatnost. Verujem da treba mnogo slušati i osluškivati druge, onoliko koliko i sebe. Verujem u činjenicu da možemo biti bliski samo sa malim brojem ljudi. I da njima, bliskima, nikada nećemo suditi. Razumećemo ih. I oni nas. Sve ostalo je škart.
George kad uspalis zvucis kao onaj tip sa YT, čini mi se da se mota i po rijalitima, znaci original 
