Interesantno... Ili bar meni... Uvek volim da dam odgovor na pitanje o inspiraciji, a ne znam zašto...
Možda sam kreten koji voli da priča o sebi.
Šalim se...
Dugo nisam se uključivala u vaše/naše teme, izdvojih se kao da sam neko božanstvo, a nije zato... imala sam/imam obaveza, ali da se ''spustim'' malo među članove i ''pronjuškam'' šta se to ovde pripoveda...
Meni inspiracija dolazi kada sam tužna... i gotovo samo tad... ne mora da bude to neka konkretna bol, izazvana nekim događajima iz mog života... može da bude samo nešto što je u meni, neki podsvesni faktor koji počne da deluje u nekom trenutku...
Sada pesme nešto ređe pišem, jer ovog meseca nemam vremena, a najmanje sam pisala u toku leta - bila sam u suviše dobrom raspoloženju očito
a i hiperaktivna na kvadrat...
Vratiću se ja u formu, čim dođu kišni dani... zapravo, oni su već došli...
samo još da se naviknem na njih... i inspiracija kreće...
Nekad mi se desi da sednem za komp, radim nešto i reči mi samo navru...
A često mi nadahnuće dolazi i onda kada se šetam - isključivo sama...
Može da se dogodi i da me inspiriše nečija reč, rečenica... utisne se to u mene, i onda to moj mozak i srce ''obrađuju'', vrte... ili se ureže neki prizor...
U baš se raspisah... a, da... pesme su posvećene jednoj osobi mahom... i još jednoj... obojica su na neki način obeležila ''oblikovanje'' mene...
Ja dođoh na ispovest, sad je red na druge...
