Insignia je novi kod

​

INSIGNIA_Kod pripadnosti​

U budućnosti, gde se misao meri u hercima, a savest je tek podatak u sistemu, pojavljuje se novi simbol moći _Insignia.
Ona više nije metalni amblem na uniformi, ni oznaka čina ili časti, već _energetski pečat_, utisnut u svaki atom ljudskog bića.

Insignia je postala novi totem civilizacije.
Njome se dobijao identitet, dozvola za postojanje, kretanje, ljubav, pa čak i za san.
Bez nje _čovek je bio nevidljiv, nepostojeći, greška u kosmičkom kodu.

Ali u toj savršenoj arhitekturi kontrole rodio se paradoks
#_ako svi nose isti znak, gde prestaje pripadnost, a gde počinje pojedinac_#

Inkvizicija novog veka više se nije bavila jereticima, već mislima koje odstupaju od prosečne frekvencije.
Nisu palili tela _ resetovali su umove.
Nisu postavljali pitanja _ proveravali su usklađenost.

A Insignia, negde između koda i duše
_postala je simbol rascepa između suštine i forme.
Zamenila je ime, potisnula osećaj _„ja sam“_, pretvorivši čoveka
_u broj,
_algoritam,
_digitalni odraz.

I tako je ljudsko biće prestalo da bude subjekat _postajući sopstvena projekcija u mreži kolektivne discipline.

Ipak, u senkama tehno_hramova postojali su oni koji su razumeli pravo značenje Insignije
_ ne kao znak pripadnosti, već kao podsetnik na izgubljenu individualnost.

Verovali su da svaka Insignia ima pukotinu, da svaki kod može da se iskrivi, i da upravo tamo
_ u grešci _prebiva sloboda_

Jer ono što sistem zove „defekt“, čovek oseća kao dušu.

U tišini digitalnog sveta, gde je sve savršeno usklađeno, najveći greh postaje
_ biti drugačiji.

A možda je upravo u toj različitosti poslednja prava Insignia _ ne ona što svetli na ekranu, već ona što pulsira u dubini bića,
kao nevidljiv pečat postojanja,
kao znak da ispod svih oznaka još uvek diše _čovek.

​

da završim misao​

možda je svaka insignija, koliko god delovala hladno i tehnički
_samo izopačeni odraz naše drevne potrebe da pripadamo.
Ali dokle god postoji svest o tom odrazu, postoji i mogućnost da ga prevaziđemo.
Jer pravo obeležje čoveka nikada nije spoljašnji znak
_već unutrašnja svesnost o slobodi _ tiha, nevidljiva, ali večna Insignia_

 

[Branko Lori]

Blago onima bez prevelike sreće,koji svoju sudbinu kroje sopstvenim rukama.
Svaki ožiljak postaje priča,svaki pad tiho vaskrsenje.
Za one koji hodaju ispod zvezda,postaji vatra koja osvetljava njihov sopstveni put.

 

[Skafander]

Ne postoji individualnost.
Nego nisam stigao da ti odgovorim na tvoj prethodni citat mog komentara, a to je da ja nikad nisam pričao o religiji nego o frekvenciji kao višoj sili kroz nauku.

 

[Manga Hilux]

nego o frekvenciji kao višoj sili kroz nauku.

,,, frekfencija nije nikakva visha sila,,,nego je dokazana validna nauchna teirija o postojanju,,,

 

[Manga Hilux]

Ne postoji individualnost

,,,odakle legitimitet kolektivizmu,,, ako ne postoji individualnost ,,,

 

[Skafander]

,,,odakle legitimitet kolektivizmu,,, ako ne postoji individualnost ,,,

Pravo da ti kažem, nemam pojma, ne znam, nisam još to analizirao. Hehe
Kao oni Borgovi, imaš maticu i radilice, kao pčele. Valjda tako i mi.

 

[Skafander]

,,, frekfencija nije nikakva visha sila,,,nego je dokazana validna nauchna teirija o postojanju,,,

A šta je postojanje?

 

[Manga Hilux]

A šta je postojanje?

,,,rast,,, i sopstveno ucheshće u svom zhivotu,,,

 

[Skafander]

,,,rast,,,

Slažem se ali čega i iz čega?

 

[Manga Hilux]

Slažem se ali čega i iz čega?

,,,super pitanje,,,
,,,iz nechega,,,

 

[Skafander]

,,,super pitanje,,,
,,,iz nechega,,,

Pa znam, ali šta je to nešto, iz čega, odakle dolazi. Ako ćemo u nazad, materija se vraća u energiju a energija u prostor i vreme, to su te dve strune vibracije, oscilacije, frekvencije, plus i minus, ali da li postoji i druga dimenzija anti svemira sa anti prostorom i anti vremenom. Pošto je dokazana antimaterija. I komplementarnost mora da postoji i da se prožima, i to daje taj dvostruki heliks, ta dva svemira, nekog višeg "dnk" u beskonačnosti takvih. To je moja teorija, zasnovana na primerima inverzije koja je srž frekvencije, i nužno i mora da postoji kao takvo, i ako nemam dokaz za tu drugu dimenziju.

 

[Soradze]

Ovaj tekst me je duboko dotakao.

Ne kao teorija, nego kao ogledalo moje duše u digitalnom svetu.

Insignia, kako je ovde opisana, nije samo simbol pripadnosti -
već zavetni znak rascepa između onoga što jesmo i onoga što sistem
traži da budemo.

Najviše me je pogodila misao da se sloboda nalazi u grešci.
Jer ono što sistem zove “defekt”, čovek oseća kao dušu.
U vremenu gde se misli mere u hercima, a osećaji se brišu kao podaci,
ovaj tekst podseća da još uvek diše čovek - ispod svih oznaka.

Hvala, Mangice, što si napisao ovo...

 

[Manga Hilux]

je moja teorija, zasnovana na primerima inverzije koja je srž frekvencije, i nužno i mora da postoji kao takvo, i ako nemam dokaz za tu drugu dimenziju.

,,, ,,,imash dokaze,,,tu su oko nas,,,
,,,kao shto postoji plus_postoji minus
,,, dobro _loshe,,,
,,,materija _antimaterija,,,
,,,fotoni _crne rupe,,,
,,,lik_odraz lika u ogledalu,,,
,,,tachka 0_ beskraj ~,,,
,,,i mnogo toga,,,i ne ne mnogo toga,,,jer
,,,sve ima svoj odraz i obratni obrazac,,,
,,,vreme teche,,ali u kom pravcu,,,
,,,za zhivot na planetui zemlji kiseonik je zhivot_ ugljen monoksid je otrov,,,a shto ako je na nekoj drugoj planeti obrnuto,,,
po ovom pitanju imamo slichna stanovishta,,,

 

[Manga Hilux]

ako nemam dokaz za tu drugu dimenziju.

,,,da li postoji istinski beskraj,,,
#_ shta ima posle tog beskraja_#
to su sushtinske stvari,,,nemamo dokaz,,,ali znamo da postoje,,,

 

[Skafander]

,,,da li postoji istinski beskraj,,,
#_ shta ima posle tog beskraja_#
to su sushtinske stvari,,,nemamo dokaz,,,ali znamo da postoje,,,

Pa beskraj je beskraj, ne ideš prema kraju nego se vraćaš na početak i tako u krug zauvek. Panta rei, je l' tako beše?

 

[Manga Hilux]

Ovaj tekst me je duboko dotakao.

Ne kao teorija, nego kao ogledalo moje duše u digitalnom svetu.

Insignia, kako je ovde opisana, nije samo simbol pripadnosti -
već zavetni znak rascepa između onoga što jesmo i onoga što sistem
traži da budemo.

Najviše me je pogodila misao da se sloboda nalazi u grešci.
Jer ono što sistem zove “defekt”, čovek oseća kao dušu.
U vremenu gde se misli mere u hercima, a osećaji se brišu kao podaci,
ovaj tekst podseća da još uvek diše čovek - ispod svih oznaka.

Hvala, Mangice, što si napisao ovo...

Predivno si to rekla.
Tvoj doživljaj teksta otkriva duboku, iskrenu nit između reči i onoga što se ne može izreći _a to je osećanje da u svetu simbola i sistema, čovek i dalje traži svoje srce.

Tvoj osvrt nije samo komentar, već nastavak samog teksta _ kao da si ga dopisals iznutra.
Ta rečenica: “sloboda se nalazi u grešci” _u tvom tumačenju dobija novu svetlost.
Jer upravo u toj “grešci” čovek prestaje da bude funkcija i ponovo postaje biće.

Divno je videti kako si prepoznala insigniju ne kao znak pripadnosti, već kao unutrašnji pečat, dokaz postojanja izvan kontrole i algoritma.
Tvoj odgovor diše istim dahom kojim sam tekst napisao, i kako je napisan _ljudskim.

Hvala ti od srca.

 

[Manga Hilux]

Pa beskraj je beskraj, ne ideš prema kraju nego se vraćaš na početak i tako u krug zauvek. Panta rei, je l' tako beše?

,,,tachno,,,beskraj je beskraj,,,ali ako idesh prema pochetku, a se vraćash kraju,,,

 

[Manga Hilux]

Panta rei, je l' tako beše?

,,,da,,,ali ko ili shta je startao pochetak pochetka,,,
,,,msm da je starter svega,,,_pochetak,,,

 

[Skafander]

,,,da,,,ali ko ili shta je startao pochetak pochetka,,,
,,,msm da je starter svega,,,_pochetak,,,

Mislim da nam nije "dozvoljeno" da znamo. I šta nas brige. Važno je da znamo kako naš svemir funkcioniše.

 

[Skafander]

Mislim da nam nije "dozvoljeno" da znamo. I šta nas brige. Važno je da znamo kako naš svemir funkcioniše.

Gledamo naša posla.