INOSTRANI KREDITI - FINANSIJSKI KANCER?

A

Ans i Eva Jargi

Aktivan član
Poruka
1.485
Ako u googlu ukucate pitanja u stilu "Treba li država uzimati strane kredite?", ili "Zašto država
ne treba uzimati strane kredite?", ili "Kako uzimanje stranih kredita utiče na domaću ekonomiju?",
ili ... ako postavite mnoštvo drugih sličnih pitanja, šta mislite koliko ćete pronaći odgovora?

100?
1000?
Više?

Jeste li pokušali?
Da li vas je iznenadila činjenica da niste dobili NIJEDAN odgovor?
I šta mislite zašto nema takvih odgovora na netu?

Da li ste razmišljali o tome ima li vlada vaše države pravo da u ime suverenih državljana svoje
države uzima strane kredite (čak i u slučaju da oni nisu otrov za ekonomiju te zemlje)?

Shvatate li da vlada tako zadužuje sve svoje državljane, uključujući i vas, i da svi plaćate te
dugove kroz poreze državi, iako vas niko nije pitao da li želite da vas zaduže?

Ima li vlada pravo da vas na taj način zadužuje stranim kreditima bez vašeg izričitog pristanka
i odobrenja?
Bez vašeg potpisa?

Da li ćete se iznenaditi ako saznate da su krediti i dugovi koje jedna država uzima od bilo koje
države, domaće ili strane banke, ili domaće ili međunarodne organizacije, neustavni i nezakoniti?

I da se strani novac u vašoj državi ponaša kao virus kancera u telu čoveka?

Znate li da vlada nijedne suverene države ne smije uzurpirati pravo od svojih suverenih državljana
da od bilo koje države, banke ili međunarodne organizacije u njihovo ime pozajmljuje ili preuzima
strani novac u bilo kom obliku (krediti, pozajmice, investicije, ...), jer takvim aktivnostima od
državljana te države na indirektan način oduzima vlasništvo nad ličnom i nacionalnom imovinom?

Znate li da je ovo oduzimanje vašeg vlasništva, gledano konačno, upravo proporcionalno vrednosti
stranog novca koji se unosi?

Znate li da svi strani krediti (naročito dolarski) i sve strane "investicije" (osim robnih), u suštini
gledano, na kraju imaju razoran učinak po domaću ekonomiju?
 
Зајмовима државе се вештачки одржава нереална вредност домаћег новца.Оваквом политиком се избегава сусрет са стварним економским стањем друштва.Олакшава се увоз стране робе,а битно отежава извоз сопствене земље!?

УВОЗИМО ЧАК И КАМЕН

...увозимо чак 90 одсто камена,углавном из Италије,Хрватске и Македоније
Политика од 27. 03. о. г. страна 17.)
 
Poslednja izmena:
KAKO UZIMANJE STRANIH KREDITA DELUJE NA DOMAĆU PRIVREDU?

Sve do srednjeg veka suverene države nisu pozajmljivale novac od drugih država i vladara.

To u ono vreme nikome nije ni padalo na pamet, jer bi takav suludi potez verovatno bio ocenjen kao očigledan
dokaz slabosti države ili nepostojanja njenog suvereniteta, jer pozajmljivanjem novca država defakto "pozajmljuje"
i svoj suverenitet.

U današnje vreme gotovo sve države pozajmljuju strani novac, što znači da je malo koja zemlja danas suverena.

Onaj ko suverenim državama pozajmljuje novac postaje poverilac, a stanovnici tih država njegovi su dužnici.

A kome su dužne sve te države?

Sad već verovatno shvatate da smo svi dužni rotšildskim bankarima i njihovim lokalnim, regionalnim i globalnim
bankama i drugim finansijskim institucijama.

Ceo svet duguje šačici bankara!

Posledice uzimanja stranih kredita u krajnjoj liniji deluju štetno na sve države koje ih uzimaju, pa čak i na one
koje ih ne koriste, s tim što se različito odražavaju na zemlje izvoznice i zemlje uvoznice roba.

Zemljama izvoznicama strani krediti mogu biti prividno korisni, ali i tako samo relativno i privremeno.

Ako je krajnji profit koji zemlje izvoznice ostvaruju prodajom svojih roba u inostranstvu za tekuću godinu veći od
glavnica i kamata koje te zemlje plaćaju za uzete kredite, tada se nekome može učiniti da takve zemlje imaju
ekonomske koristi od uzimanja stranih kredita.

Međutim, to je privid koji, u zavisnosti od raznih ekonomskih, političkih i drugih okolnosti, može trajati samo
ograničeno vreme.

Da objasnimo:

Vlade koje uzimaju strane kredite koji se, bez obzira na to ko je davalac kredita, najčešće daju u dolarima
(i ponešto u evrima), čine svojim nacijama medveđu uslugu, jer tako omogućuju rotšildskim bankarima da se
bez ikakve stvarne protunaknade domognu svih nacionalnih vrednosti u tim zemljama, jer dolari kojima vrše
plaćanja nemaju nikakve stvarne vrednosti, pošto se od 1971. godine, kao što smo već videli, i kao što ćemo
kasnije podrobnije objasniti, emituju bez ikakvog pokrića.

S druge strane, prihvatanjem FED-ovih dolara kao legitimnog platežnog sredstva u međunarodnom plaćanju, vlade
tih zemalja na taj način postaju zvanični saučesnici bankarima u kriminalnoj delatnosti koja se vrši na očigled celog
sveta: u izvozu dolara i inflacije iz SAD u ostatak sveta.
Takvim rabotama i prihvatanjem unosa stranih novčanih dolarskih i drugih "investicija" vlade tih zemalja pomažu
FED-u u odlaganju dolarskog inflacionog kraha.

Na taj način, svesne toga ili ne, dobrovoljno ili prinudno, vlade tih zemalja toče stalno novu dolarsku vodu na točak
FED-a, kao najjače rotšildske vodenice, koja tako melje sve strane valute i uništava sve ekonomije sveta.

Dakle, vlade suverenih zemalja u današnje vreme moraju da se opredele između "monetarne politike" koja se oslanja
na uzimanje stranih kredita, i suverene monetarne politike zasnovane na primarnoj emisiji zdravog domaćeg novca.

Sigurno pogađate da se ogromna većina država odlučuje na uzimanje stranih kredita, što, kako smo rekli, indirektno
pogađa i one koje se ne zadužuju.
https://www.rapidshare.com/#myrs_filemanager/file/0
 
Poslednja izmena:
Da bi na praktičnim primerima bilo jasnije kako politika dolarskog zaduživanja i politika oslanjanja na sopstvenu
monetarnu emisiju deluju na ekonomije tih zemalja, uzećemo dva možda najtipičnija i najznačajnija primera.

Uporedićemo dva čuvena privredna čuda: japansko i kinesko.

JAPANSKO PRIVREDNO „ČUDO“
Verovatno vam je poznato da se Japan već duže vreme nalazi u samom vrhu zemalja izvoznica, ali pretpostavljamo
da većini od vas nije poznato da je je japanski vanjski dug zaista ogroman i da prema mnogim procenama trenutno
iznosi oko 13 hiljada milijardi dolara.

Ako uzmete u obzir ovu fantastičnu visinu vanjskog duga, da li mislite da je uzimanje stranih kredita u tako ogromnoj
meri koristilo Japancima?

Razmotrimo neke činjenice:
Prema podacima sa Wikipedije, Japan je 2011. godine bio na četvrtom mestu liste zemalja izvoznica sa izvozom vrednim
oko 787 milijardi dolara.

To je, dakle, ukupna vrednost robe koju je Japan prodao drugim zemljama u 2011. godini, ali to nije čist profit.

Ako pretpostavimo da su troškovi proizvodnje i prodaje robe bili oko 90%, to znači da je Japan u 2011. godini od izvoza
ostvario čist profit od oko 80 milijardi dolara.

Ako stavimo u odnos ukupan japanski dug (13.000 milijardi dolara) sa vrednošću ukupnog izvoza koji je Japan ostvario
2011. godine (787 milijardi dolara), dobićemo fantastičan podatak da je ukupan japanski dug 16 i po puta veći od vrednosti
ukupno ostvarenog izvoza za 2011. godinu.

Šta nam te cifre govore?
To znači da bi u slučaju kada bi Japan ukupnu vrednost svog godišnjeg izvoza iz 2011. godine (pod uslovom da ostane
konstantan) davao bankarima na ime otplate sadašnjeg duga, da bi mu trebalo preko 16 godina da taj dug otplati
(pod uslovom da u međuvremenu uopšte ne uzmima nove kredite, i da mu dalje ne teku kamate).
Sada pokušajte izračunati da li uopšte može i do kada Japan otplatiti svoj inostrani dug ako ga isplaćuje samo iz profita
i unutrašnjih prihoda, koji su ukupno znatno manji od vrednosti ukupno ostvarenog godišnjeg izvoza, a još se moraju
umanjiti i za unutrašnje budžetske troškove koji su ogromni i koji su znatno veći od budžetskih prihoda.

Prema podacima dostupnim na netu Japan je u 2011. godini imao budžetski deficit (manjak u budžetu) od preko
500 milijardi dolara (prihodi hiljadu i 971 milijarda dolara, a rashodi dve hiljade i 495 milijardi dolara).

Pored toga japanski vanjski dug je oko dva i po puta veći od njihovog GDP – godišnjeg bruto proizvoda, što ga po
zaduženosti stavlja znatno ispred Grčke, čiji vanjski dug je oko 1,7 puta veći od GDP.

S obzirom na sadašnju visinu japanskog vanjskog duga očigledno je da Japan, iako tipična zemlja izvoznica,
polako pada u sve veću dubiozu.

U čemu su Japanci pogrešili?

Verovatno pogađate: umesto da emituju jene, tj. sopstveni novac, Japanci su se zaduživali u inostranstvu i tako
napravili dvostruku grešku: plaćanjem kamata na uzete kredite poskupljuju svoju robu, a s druge strane pomažu
dolaru da se širi po Japanu, ali i po svetu (kroz izvozne poslove).

Istina, u poslednje vreme Japanci su shvatili grešku, i počeli da štampaju više jena, ali se sada bore sa bezobraznim
optužbama monsturoznog MMF-a da japanska cetralna banka nije nezavisna, odnosno da je zavisna od politike???!!!

Zaista drska i monstruozna optužba koja implicira da bi japanska centralna banka (a time i sve centralne banke sveta)
trebala biti nezavisna od sopstvene vlade i nacije, a zavisna isključivo od MMF-a, BIS-a i ostale svoje braće i sestara
(FED-ove dece)!!!???
 
Ans i Eva Jargi:
Da bi na praktičnim primerima bilo jasnije kako politika dolarskog zaduživanja i politika oslanjanja na sopstvenu
monetarnu emisiju deluju na ekonomije tih zemalja, uzećemo dva možda najtipičnija i najznačajnija primera.

Uporedićemo dva čuvena privredna čuda: japansko i kinesko.

JAPANSKO PRIVREDNO „ČUDO“
Verovatno vam je poznato da se Japan već duže vreme nalazi u samom vrhu zemalja izvoznica, ali pretpostavljamo
da većini od vas nije poznato da je je japanski vanjski dug zaista ogroman i da prema mnogim procenama trenutno
iznosi oko 13 hiljada milijardi dolara.

Ako uzmete u obzir ovu fantastičnu visinu vanjskog duga, da li mislite da je uzimanje stranih kredita u tako ogromnoj
meri koristilo Japancima?

?
Kliknite za proširenje...

A kod koga je to Japan zaduzen? Kod Deutsche Bank? ECB-a ili FED-a, MMF?
Japan je samo sa 5% svojih strasno visokih dugova zaduzen u unostranstvu pa tako Japan
nije bas dobar primer za ovu temu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Атомик™
Menja se zakon o stambenim kreditima za mlade
Odgovora
2
Pregleda
285
Slitterin7
S

Back
Top