Можеш ли ми, молим те, болдовати та шкакљива питања која си поставила?
Нешто се тешко сналазим у оволикој количини хаотичног текста.
Ако је то ово питање:
Sta vi licno imate od podizanja srpskog nataliteta?
, онда ти скрећем пажњу да сам врло конкретно одговорила. Шта ту није јасно?
Твоје оправдавање немањем времна за родитељство једноставно не могу да прихватим. Онај ко нема времена да буде родитељ - не треба ни да има децу! Она ко очекује да му неко други васпита дете- не треба ни да има децу!
И сама си рекла- боље народ мали али квалитетан, него бројан а искварен! Зар не? Нека рађају они који су способни да брину о својој деци и да их васпитавају.
Pa I da nismo dedukcijom dosli do ovog zakljucka, ne smatrate li da bi sve ustanove koje se bave decom bar, trebale da imaju adekvatan nacin ophodjenja prema njima? Podsetimo se da su deca najdragocenija stvar na svetu (jer su ona nasa buducnost, produzetak nas samih a najvise od svega jer treba da budu predmet ciste, prave, nesebicne, bezuslovne ljubavi), a opet strasno ih zapostavljamo jer su tako bespomocni I nista nam ne mogu I mislimo da je nesto prece a i strahovi nas obuzeli (npr. necu da se zameram vaspitacici da se ne bi svetila na mom detetu, a ona ga ionako maltretira).
Слажем се да установе које образују и васпитавају треба да имају адекватан приступ деци. Нисам до сада имала никаквих лоших искустава са тиме, тако да бих рекла да је лоше опхођење појединачни случај, а не правило.
Деца су драгоцена и народу и држави, али су најдрагоценија СВОЈИМ РОДИТЕЉИМА! И ако их родитељи запостављају и не посвећују им се, не улажу свој напор и труд у њихово васпитање - незахвално је очекивати да ће неко други да одради њихов посао!
E sad, kada vec drzava nece, jer im je sve drugo prece, ja apelujem na majke I roditelje generalno, ne da pripremaju decu za traumiranje u vrticima jer ce deca sve jedno da se istraumiraju kada ih ostavljate naglo u nepoznatom okruzenju, vec da prepoznaju nacin adaptacije kao problem I da uklone njegovu srz dakle uzrok a ne posledicu.
Обрнула си редослед приоритета! Родитељи су ти који су најодговорнији, не држава!
Нико није причао о преипреми за траумирање! Напротив!
Ти се ниси оврнула на мој предлог о адаптацији, а то је савет и психолога и педагога, нисам га ја измислила! И сама сам спровела сличан процес адаптације са својом децом и никаквих проблема ни плакања није било!
Први дан су само разгледале вртић.
Други дан су остале пола сата.
Трећи дан су остале сат ипо времена.
Четврти дан су саме тражиле да остану до ручка.
Следећих недељу дана су ишле кући после ручка.
После десетак дана су без проблема остајале и на спавању!
Пре тога смо много причале о вртићу. читале смо књигу ''Вишња у вртићу'' креативног центра...
И адаптација је прошла безболно. Врло радо су одлазиле у вртић и враћале се пуне лепих утисака!
Реци ми, који то јадан ''преоптерећени родитељ'' нема могућности да ово изведе, а има могућности да седи у вртићу заједно са дететом и 25 других родитеља у истој просторији???