Informacioni dizajn

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Prema Per Mollerupu, dizajn informacija je dizajn objašnjenja.
Dizajn informacija je praksa predstavljanja informacija na način koji neguje efikasno i efektivno razumevanje informacija. Termin se počeo koristiti za određenu oblast grafičkog dizajna koja se odnosi na efikasno prikazivanje informacija, a ne samo na atraktivan način ili za umetnički izraz. Dizajn informacija usko je povezan sa oblašću vizuelizacije podataka.
 
Široke primene informacionog dizajna, zajedno sa bliskim vezama sa drugim poljima dizajnerske i komunikacione prakse, stvorile su izvesno preklapanje u definicijama komunikacionog dizajna, vizuelizacije podataka i arhitekture informacija.
Dizajn informacija povezan je sa vremenom tehnologije, ali ima istorijske korene. Rani primeri modernog informacionog dizajna uključuju sledeće efikasne primere:

Grafikoni linija, traka, pita i područja Villiam Plaifaira koji ilustruju trgovinu Engleske (1786. i 1801.) Mape mesta John Snov-a, koje su precizno utvrdile izvor smrtonosne epidemije kolere u Londonu 1850-ih
Dijagram Čarlsa Džozefa Minarda iz 1861. godine koji prikazuje Napoleonovu rusku kampanju 1812. godine....

Edvard Tufte napisao je 1983. godine da: „To je možda najbolja statistička grafika ikada napravljena.
 
Jednostavnost je glavna briga u dizajniranju informacija. Cilj je jasnoća i razumevanje. Pojednostavljivanje poruka može podrazumevati kvantitativno smanjenje, ali nije ograničeno na to. Ponekad više informacija znači više jasnoće. Takođe, jednostavnost je visoko subjektivna stvar i uvek je treba procenjivati imajući na umu korisnika informacija. Jednostavnost može biti laka kada sledite pet jednostavnih koraka kada je u pitanju dizajn informacija:

Reći istinu,
Doći do tačke,
Izaberite pravi alat za posao,
Istaknite ono što je važno,
Neka bude jednostavno.
Ovi koraci će pomoći dizajneru informacija da suzi rezultate, kao i da zadrži svoju publiku
 
Informacija je proces i predstavlja aktivnost komuniciranja. Informisati, znači preneti znanje nekome. Tražeći informaciju mi ustvari zadovoljavamo svoju ličnu potrebu da tom informacijom svoje znanje upotpunimo. Ukoliko neki podatak, ili mnoštvo podataka koje smo primili ne poveća nivo našeg postojećeg znanja, onda ti podatci ne predstavljaju informaciju.
 
Svi smo već odavno na svojoj koži iskusili da su u modernom društvu naša čula prezasićena informacijama. Ovaj problem postoji od kako je tehnološke civilizacije. Sa razvojem tehnologije i prerastanjem u informaciono društvo prve su se sa ovim problemom suočile baš najrazvijenije zemlje zapada. A tek kada se pojavio Internet.

Sve biblioteke na svetu, svi štampani materijali, uključujući razglednicu koju ste sa letovanja poslali, svi oni zajedno čine veoma mali procenat u odnosu na pisani sadržaj objavljen u elektronskom obliku. Danas na svaku stranu teksta objavljenu u štampanoj formi, na papiru, (uključujući i razglednice), dolazi oko 30000 strana teksta koje se pohrane na elektronskim medijima (baze podataka). Kako iz ove neverovatne količine podataka kreirati informaciju koja ima smisla?
 
Kao rezultat pomenutog informacionog zasićenja nastala je nova disciplina, takozvani informacioni dizajn (eng: information design). Konkretno ova disciplina nastala je kao rezultat potrebe da ljudi bolje razumeju Web stranice ali isto tako i formulare, pravne dokumente, kompjuterske interfejse, tehničku informaciju i slično.
Informacioni dizajn primenjuje tradicionalne i nove principe dizajna na proces prevođenja kompleksnih, neorganizovanih, ne struktuiranih podataka u vrednu informaciju koja ima smisla.
 
Verovali ili ne ali se informacioni dizajn primenjuje otkada je i komunikacije među ljudima, samo što mu tada niko nije dao takvo ime. Naime svaki put kada progovorite, ili nešto napišete, vi sprovodite informacioni dizajn. Svaki put kada komunicirate sa bilo kime u svojoj sredini cilj vam je da vaša informacija na najbolji način prenese vaše misli i osećanja. Kao rezultat toga ukupni rezervoar znanja u vašoj sredini će se povećati. U suštini, informacioni dizajn je veština da se informacija prenese tako da kod korisnika te informacije postigne unapred željeni cilj, da je razume onako kako ste vi želeli.
 
Jedna od definicija informacionog dizajna je i da je on zaokupljen transformacijom podataka u informaciju, pretvarajući nešto kompleksno u nešto jednostavno za upotrebu
U komuniciranju manje je bolje.
Informacija koja nema smisla ima samo jedan žalosni efekat. Ona troši vreme svih onih koji su u proces komuniciranja uključeni. Ne poštujući pravila informacionog dizajna ne poštujete svoje vreme a ni vreme ljudi sa kojima komunicirate. Kvalitetno komunicirati znači sa minimumom napora ostvariti maksimalni efekat u komunikaciji.

Poznato je da uspeh u bilo kojoj životnoj aktivnosti zavisi prvenstveno od kvalitetne komunikacije. Ne zaboravite da je suština komuniciranja ne u prenosu podataka već u smislenoj informaciji koja povećava ukupno znanje korisnika. Zato se i 21 vek za razliku od prošlog informacionog doba, naziva vekom znanja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Pravilo 3-5-7 u dizajnu enterijera
Odgovora
3
Pregleda
176
Nina
Nina

Back
Top