Industrijska revolucija

[Araon]

Mislim da je danas mnogo lepše vreme nego pre što je bilo, samim tim što je život dosta olakšan. Sad, poznajući staro pravilo da je lepo vreme izrodilo kilave i nikakve ljude, ti kilavi i nikakvi ljudi će izroditi loše vreme, tako da bar znamo šta nas čeka.

 

[snouden]

a ti bi vole da i dalje zivis u pecini i grejes se na logorsku vatru?

pećina je daleko bolj mesto od tvog ausupha.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

indistriijska

Ispravi to!

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Na drugom forumu sam otvorio sličnu temu.

A pošto Tab, kako vidimo, voli da prepisuje teme, znači i on je na drugom forumu

 

[ChristopherWalken]

da li je industrijska revolucija = potrosacko drustvo?

Jeste. Jer sve što industrija napravi, neko mora i da potroši. Tu se gubi i kvalitet proizvoda. Manji kvalitet, češća potreba za ponovnom kupovinom.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

mrzi me da pišem. upravo čitam sjanu knjigu na tu temu
Pogledajte prilog 1506192

Jedeš, jedeš pa se prejedeš.
Piješ, piješ pa prepiješ!
Strah me da ne prečitaš
Poyy cmok!!

 

[Frederick_]

Хвала Богу да смо постали потрошачко друштво, јер пре потрошачког друштва људи су имали само један пар гаћа, један пар подераних панталона, купали се на пролеће у Нишави, ако има довољно воде, а догодине се купају, ако се у претходној години нису удавили, а зидови кућа су били направљени од блата и кравље балеге.

I ziveli u proseku oko 40 godina

 

[a bre Milun]

Neće se dosađivati a po ceo Božiji dan na forumu, svakog sekunda bukvalno

covek misli kad bude penzionisan da ide na selo. Sada jos uvek radi.

 

[Lagerta]

da li je industrijska revolucija = potrosacko drustvo?

Mislim da joj to nije bila prvobitna namera. Društvo je krupnim koracima zakoračilo u eru otkrivanja novih energija i njihove ekspolatacije. Razni pronalasci koji su trebali ubrzati i olakšati proizvodnju, putovanje i uopšte, olakšati život , ispostavilo se kao mač sa dve oštrice, jer je mnogo radnika tim pronalascima ostajalo be posla, pa se stvorio front protivnika te revolucije. Kao i svaka revolucija, koja jede svoju decu i u ovoj je to bio lsučaj. Ali, napredak ljudskog društva, posledice ili pozitivne aspekte obično možemo sagledati tek sa neke vremenske distance..

 

[Konstantin Veliki]

Industriska revolucija je dovela do mnogo toga dobrog, ali i loseg.

Jedan aspekt je bio da su ocevi ili ocuhi ili bilo koji drugi muski ljudi stalno bili kuci radili i bili primer svojim sinovima. To danas nije slucaj, decaci cesto nemaju pametnog oca, a i ucitelji u osnovnoj su sve zene i jos uz to razni ratovi. O losim posledicama toga je pisao Nemac Mitscherlich "die vaterlose Geselleschaft" (drustvo bez oceva) za Nemacku.

A danas necu samo da otac rinta ceo dan u firmi nego i majka (da bi zene bili srecne, ove sve frustrirane karijeristkinje stalno vidjam), a decu da gaji drzava (doduse ja kukam na to ali zivim od toga).

 

[Џорџи]

E pazi ove sto ih ne dotice svet na rubu atomskog rata jbt al im je dobro

 

[Cro_čvarak]

A pošto Tab, kako vidimo, voli da prepisuje teme, znači i on je na drugom forumu

Gospe ti drage, nisam zna da je i on na krsti btw, on je moj junak i idol

 

[S1MCRO]

Pored par zanimljivih zapažanja, dodao bih i pretvaranje svakog pojedinca u potrošača ili bolje reći kantu za đubre u koju internacionalne kompanije istovaraju otpad koji proizvode. Tačnije, koji proizvode ti isti pojedinci radeći u tim kompanijama.

Današnji čovek ima mnogo više potreba nego onaj pre industrijske revolucije, čak i onaj pre par decenija, od kojih je velika većina potpuno veštačka i stvorena od strane krupnog kapitala. To potrebe se zadovoljavaju proizvodima krupnog kapitala i tako su u funkciji njegovog rasta. A i sami pojedinci, njihova tela i svet u kojem žive je u istoj funkciji. I to po cenu upropašćavanja istih.

Jednog dana, kad mu više ne budemo potrebni kao proizvođači i potrošači, kapital će nas jednostavno odbaciti kao što mi bacamo staru garderobu.

 

[Џорџи]

Al vecina ne kapira da sve radi samo za potrosacko navlacenje

 

[Барышников]

a ti bi vole da i dalje zivis u pecini i grejes se na logorsku vatru?

ko ne bi?
umotan u mamutsko krzno, variš bizonov loj ceo dan...I NE RADIŠ NIŠTA!
do sledećeg lova na mamute! milina!
samo grickaš travke mirišljavke!

Хвала Богу да смо постали потрошачко друштво, јер пре потрошачког друштва људи су имали само један пар гаћа, један пар подераних панталона, купали се на пролеће у Нишави, ако има довољно воде, а догодине се купају, ако се у претходној години нису удавили, а зидови кућа су били направљени од блата и кравље балеге.

to što ti opisuješ je zemljoradničko feudalno drušvo, tj robovlasničko
čovek je bio slobodan dokle je god bio LOVAC i nije jeo ŽITARICE
koje su od njega napravile ROBA!

 

[Troubleshooter]

Ajmo malo da se dislociramo od klasicnih istorijskih tema i da pricamo generalno o istoriji i desavanjima koja uticu na nju.

Kako je indistriijska revolucija uticala na promene u drustvu, ekonomiju i nacin zivota?

Sta je poboljsala a sta pokvarila?

Ма да ми ипак кренемо редом, од проналаска ватре и точка и њиховог утицаја на промене у друштву, економији и начину живота, па да полако стигнемо до мануфактуре и индустријске револуције? Лагано, стићи ћемо и до феномена који сада зову АИ, мада он још увек то није.

 

[Troubleshooter]

А да, одговор је четрдесет и два.

 

[salko dinamitas]

Ajmo malo da se dislociramo od klasicnih istorijskih tema i da pricamo generalno o istoriji i desavanjima koja uticu na nju.

Kako je indistriijska revolucija uticala na promene u drustvu, ekonomiju i nacin zivota?

Sta je poboljsala a sta pokvarila?

Poboljsala je kvalitet zivota, duzi zivotni vijek, laksi zivot, vise putovanja, vece zarade a pokvarila kvalitet vazduha i zemljista, klimatske promene itd.

 

[Nikita Kulganov]

Ajmo malo da se dislociramo od klasicnih istorijskih tema i da pricamo generalno o istoriji i desavanjima koja uticu na nju.

Kako je indistriijska revolucija uticala na promene u drustvu, ekonomiju i nacin zivota?

Sta je poboljsala a sta pokvarila?

Matic je imao to pitanje iz istorije

 

[Rogonos]

Ajmo malo da se dislociramo od klasicnih istorijskih tema i da pricamo generalno o istoriji i desavanjima koja uticu na nju.
Kako je indistriijska revolucija uticala na promene u drustvu, ekonomiju i nacin zivota?
Sta je poboljsala a sta pokvarila?

napredak često nije vodio do većeg prosperiteta za sve, već do teških žrtava za mnoge. to se može videti, na primer, kada je recimo zloglasni francuski preduzetnik de Lesep slavio izgradnju Sueckog kanala u 19. veku, a zatim nije uspeo da izgradi Panamski kanal tj prinudni radnici koje je već koristio za izgradnju Sueckog kanala umrli su na hiljade od tropske groznice u Panami

pa imamo drugi primer uvođenje "pamučnog džina" mašine za odvajanje vlakana i zrna pamuka, krajem 18. veka. zahvaljujući onome što je bio verovatno najznačajniji pronalazak u američkoj istoriji, odjednom se isplatilo uzgajati pamuk koji se teško obrađuje u južnim državama. tamošnja proizvodnja se stostruko povećala za samo 30/40 godina ali to je bilo na račun milion robova koji su patili od sve težeg rada

 

[Rogonos]

a ti bi vole da i dalje zivis u pecini i grejes se na logorsku vatru?

postoji pogrešno mainstream shvatanje da hiljadu godina pre industrijske revolucije nije bilo napretka. stanovništvo je uvek propadalo kada je iscrpilo svoje prirodne resurse. na primer, mlinovi ili plugovi koji su bili u upotrebi još od visokog srednjeg veka.

međutim, povećanje produktivnosti teklo je samo plemstvu i, pre svega, crkvi, koja ga je koristila za izgradnju svojih katedrala. sličan razvoj beleže i danas, posebno u SAD, gde realne zarade radnika bez visokog obrazovanja decenijama opadaju i strahuju da će se taj trend pogoršati jer, zbog veštačke inteligencije, i srednjoj klasi preti gubitak posla i uska elita vlada ljudima, ovoga puta ne zahvaljujući veri, već zahvaljujući tehnologiji.

ako govorimo o zapadu ili konkretno o SAD, po mom mišljenju postojale su samo dve faze američke istorije u kojima je postojao društveno oblikovan napredak

s jedne strane, u progresivnoj eri, dve decenije pre Prvog svetskog rata. američka industrija se tako brzo razvijala da je morala bolje da obučava i plaća oskudnu radnu snagu i da su se stalno javljali novi zadaci u tehnologiji i marketingu. zahvaljujući preduzetnicima poput Henrija Forda, automatizacija je dovela do pada cena, što znači veću kupovnu moć za obične ljude, dok su sindikati obezbedili da radnici dobiju svoj deo ogromnog povećanja produktivnosti.

s druge strane, u tridesetogodišnjem procvatu posle Drugog svetskog rata. država je uzimala visoke poreze od bogatih i pre svega, davala obuku onima koji su se vraćali iz rata tj da bi radnici mogli da priušte i porodicu i kuću, televizori i automobili.