Neće mene iz ove zemlje oterati neimaština. Neće. Navikla sam ja i na malo i na puno. Navikla sam ja i na ništa. Neće me oterati ni to što nema posla. Naći ću komad svoje sudbine. Crnim iza nokta ću je platiti. Ali ću je naći i bit će mi dovoljna. Neće me oterati ni ekonomija zavijena u crno. Ni napredak kojeg nema ni na vidiku. Ni bolnice u kojima se još više razboliš. Ili umreš dok čekaš naručeni termin. Neće me oterati ni rat s kojim nas svako malo plaše. Ni ona trojica koja sede u udobnim foteljama i međusobno se prepucavaju, dok nam mladi odlaze. Neće. Oterat će me nepravda. Ona koju gledam svaki dan. Ona koju osećam i na svojim ramenima. Oterat će me licemerje. Lažni osmesi. Lažne dobre želje. Lažna dobrota. Oterat će me oni koji se kunu u poštenje, a žive od nepoštenja. Koji se zalažu za moral, a plivaju u nemoralu. Koji pričaju jedno, a rade drugo. Oterat će me oni koji se kunu u Boga, a Boga se ne sete dok otimaju moje. Tvoje. Naše. Oterat će me oni zbog kojih se u vlastitoj zemlji, u vlastitom gradu osećam kao stranac. Kao krivac. A nemam krivice. Kao onaj koji nema prava. Nikakva prava. Jer se ne uklapam u nikakva prava. Jer se ne uklapam u kalupe. Kalupe skrojene po njihovoj meri. Jer moj karakter ne može progutati sve ono što u njihov tako lako stane. Oterat će me oni koji se igraju s mojim komadom hleba, kao da mi ga oni iz svojih usta vade i daju. Kao da ne pripada meni. Oterat će me apeli za pomoć, apeli bolesne dece, mladih ljudi, od kojih jeza prolazi telom jer sutra i ja mogu deliti njihovu sudbinu. Neće mene oterati neimaština. S njom mogu da se borim. S njom mogu da izađem na kraj. Oterat će me nepravda. Nju više ne mogu da gledam. Ne mogu da podnesem. Oterat će me oni koji teraju sve nas koji nismo po njihovoj meri. Jer im smetamo. Jer im ne trebamo. A ako ostanem, ostat ću samo iz inata.
Prilozi
Poslednja izmena:
