INAT

Inat u nama i dalje bukti,

Ne prihvatamo, kao prijatelj ljuti,

nešto što se u našem pogledu nevešto ćuti

ono što tvoje i moje srce već odavno sluti.



Mislim da smo bili mladi,

na društvo i na sve kivni i ljuti,

nedovoljno nas naša sreća budi,

iako smo bili borbeni, blesavi i ludi.



Osmeh kom se moje srce sramno čudi,

Postojanost tog pogleda koji zvezde nudi,

nad nama beskrajno nebo,

i tu, dve ne tako strane ćudi.



Oko nas već svi slute,

no, nama nisu bitni ti strani ljudi,

mi smo dva slična sveta,

srce koje se kida iz grudi.



Mogli smo da objasnimo svima,

samo nama nismo bili jasni,

u šali i zagrljaju preterali,

bili smo i gluvima previše glasni.



Preveliku emociju smo skrili,

i izgubljen poljubac neobično drag,

naivno zavoleh jedine crne oči,

u kojima sam videla samo svetlo, a nikad' mrak.



K.V.