In memoriam Gabriel Garsija Markes

[kojote]

I za kraj, moj kratak komentar: kao prvo, na ovu temu došao sam da svoje uzbuđeno predatorsko srce makar na tren prislonim uz autorkina razigrana bedra . Drugo, ni sada mi nije bitna polemika oko autorstva teksta-pesme koji su nepouzdana internet prostranstva nekako prikačila uz imena obojice giganata književnosti. Kao ostalo, ostaviću na ovoj temi posvećenoj Markesu, jedan kratak, zasigurno Borhesov zapis: "Ponekad u suton neki lik gleda nas iz dubine ogledala. Umetnost treba da je poput ogledala koje nam otkriva naš sopstveni lik."

 

[Rayela]

. Kao ostalo, ostaviću na ovoj temi posvećenoj Markesu, jedan kratak, zasigurno Borhesov zapis: "Ponekad u suton neki lik gleda nas iz dubine ogledala. Umetnost treba da je poput ogledala koje nam otkriva naš sopstveni lik."

Oskar Vajld je napisao , da su ,kada je Narcis umro, dosle shumske nimfe i zatekle dotle
slatkovodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.

- Zasto placesh? - upitashe shumske nimfe.

- Placem za Narcisom- reche jezero.

- Ah, nimalo nas ne cudi sto placesh zbog Narcisa - nastavishe one .I pored toga
sto smo mi sve stalno trcale za njim po shumi, ti si bilo jedino koje je imalo
priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.

- Pa zar je Narcis bio lep? - upita jezero.

- A ko bi osim tebe mogao bolje da zna?- odgovorishe iznenadjene nimfe.
- Na kraju krajeva , on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.

Jezero je za trenutak zacutalo. Najzad, reche:

- Ja placem za Narcisom, ali nikada nisam primetilo da je Narcis lep.

- Oplakujem Narcisa zato sto sam, uvek kada bi se on nagnao nad mene ,moglo
da u dnu njegovih ochiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote

 

[kojote]

Oskar Vajld je napisao , da su ,kada je Narcis umro, dosle shumske nimfe i zatekle dotle
slatkovodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.

- Zasto placesh? - upitashe shumske nimfe.

- Placem za Narcisom- reche jezero.

- Ah, nimalo nas ne cudi sto placesh zbog Narcisa - nastavishe one .I pored toga
sto smo mi sve stalno trcale za njim po shumi, ti si bilo jedino koje je imalo
priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.

- Pa zar je Narcis bio lep? - upita jezero.

- A ko bi osim tebe mogao bolje da zna?- odgovorishe iznenadjene nimfe.
- Na kraju krajeva , on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.

Jezero je za trenutak zacutalo. Najzad, reche:

- Ja placem za Narcisom, ali nikada nisam primetilo da je Narcis lep.

- Oplakujem Narcisa zato sto sam, uvek kada bi se on nagnao nad mene ,moglo
da u dnu njegovih ochiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote

Još mi samo reci da si to pročitala na uvodnoj strani Koeljovog romana, neznamkakoseonozvaše... Jeste, jeste, priznaj da ti je to odatle! ... Šećeru, Kojot je pasionirani ljubitelj knjige, on ne čita već, da tako kažem GUTA knjige! Primetićeš da ovog puta ne upotrebljavam izraz "književnost", već "knjiga". Ebiga, ako hoćeš da pobediš, ne smeš da izgubiš (iz vida ni Koelja, Mojsilovićku, Arsićku, KNEŽEVIĆ-IVAŠKOVIĆKU)...

 

[kojote]

Sada ipak moram da kažem par reči o Borhesu i ogledalu. Iščitavajući njegov opus, možeš da ugledaš puno slika, ali ogledalo je jedan od najčešćih simbola u Borhesovom delu. Na vise mesta on i sam podvlači svoj strah od ogledala koji mu se javlja u ranom detinjstvu, a kasnije ga u svojim esejima, pričama, pesmama itd. često postavlja nasuprot upravo Narcisu. Borhes je antinarcis, vidljiva je njegovo upinjanje da bude drukčiji nego što jeste, da se menja. Zato i poredi umetnost sa ogledalom, u njemu čovek "koji gleda" može uvek da vidi, uoči neki detalj na sebi koji ranije nije primećivao... Toliko. Otišao sam.

 

[Rayela]

U nadi da je Kojote stvarno i otisao da napisem jos nesto o Markesu.
Pre desetak godina izasla je i njegova autobiografija na brat bratu 600 stranica.
Ja sam je naravno uzela i citala ( nisam sigurna da sam je do kraja procitala),
jer sam imala utisak kao da ponovo citam Sto godina samoce i Pukovniku nema ko da pise
jer je pukovnik iz romana stvarno njegov deda koga je obozavao ( a i ovaj njega).

Sve u svemu Markes nije knjizevnik mojih snova, a dopala mi se u toj autobiografiji sledeca recenica:

Zivot nije ono sto smo ziveli nego samo ono cega se secamo i kako se secamo i da o tome umemo i da pripovedamo.

 

[Dragoljub69]

Još mi samo reci da si to pročitala na uvodnoj strani Koeljovog romana, neznamkakoseonozvaše... Jeste, jeste, priznaj da ti je to odatle! ... Šećeru, Kojot je pasionirani ljubitelj knjige, on ne čita već, da tako kažem GUTA knjige! Primetićeš da ovog puta ne upotrebljavam izraz "književnost", već "knjiga". Ebiga, ako hoćeš da pobediš, ne smeš da izgubiš (iz vida ni Koelja, Mojsilovićku, Arsićku, KNEŽEVIĆ-IVAŠKOVIĆKU)...

Budi ozbiljan,najebaćeš...I mi ćemo najebati...zbog tvog jezika...

 

[Baby Yoda]

Završio sam sa čitanjem knjige i mogu samo reći da je kraj bio neverovatno dobar.