Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.646
Колико је мени познато, наставак -ељ који означава вршиоца (вршитеља 
) радње, дошао је из црквенословенског? То је бизарно због тога што су речи са овим наставком почели (и код Хрвата и у нас) да се доживљавају као кроатизми.
Узмимо новохрватску реч обнашатељ, што ваљда значи носилац, која је склопљена користећи тај суфикс -ељ, који би по некој логици (ако потиче из црквенословенског?) требало да буде par exellence језичко наслеђе Срба .
То иде дотле да ми се већ дешава да наилазим на људе који опомињу због употребе именице старатељ (јер је, као, старалац српски). А на пример носитељ или починитељ, мада је то мање уобичајено, виде се као неправилни облици, а не знам зашто би били.
Правничка терминологија у Срба (за разлику од Хрвата) заснована је на црквенословенском. Отуда су речи предумишљај, користољубље (Хрвати кажу грабеж), виновник (?) и многе, многе друге. То је толико ушло у подсвест да више и нисмо у стању да означимо прекршиоца без наставке -ељ. Ако треба да нагласимо да је неко починилац силовања (значи именице насилник и силеџија нису довољно прецизне), то једино можемо ако употребимо помало незграпну али једино могућу реч силоватељ.
У Орвеловој "1984." починилац прекршаја недопуштеног мишљења зове зе зломислитељ. Зломислилац не би имао тај потребни призвук, јер је изведен од мислилац, што је нешто сасвим друго.
Ако грешим, молим да ми се укаже.
) радње, дошао је из црквенословенског? То је бизарно због тога што су речи са овим наставком почели (и код Хрвата и у нас) да се доживљавају као кроатизми.Узмимо новохрватску реч обнашатељ, што ваљда значи носилац, која је склопљена користећи тај суфикс -ељ, који би по некој логици (ако потиче из црквенословенског?) требало да буде par exellence језичко наслеђе Срба .
То иде дотле да ми се већ дешава да наилазим на људе који опомињу због употребе именице старатељ (јер је, као, старалац српски). А на пример носитељ или починитељ, мада је то мање уобичајено, виде се као неправилни облици, а не знам зашто би били.
Правничка терминологија у Срба (за разлику од Хрвата) заснована је на црквенословенском. Отуда су речи предумишљај, користољубље (Хрвати кажу грабеж), виновник (?) и многе, многе друге. То је толико ушло у подсвест да више и нисмо у стању да означимо прекршиоца без наставке -ељ. Ако треба да нагласимо да је неко починилац силовања (значи именице насилник и силеџија нису довољно прецизне), то једино можемо ако употребимо помало незграпну али једино могућу реч силоватељ.
У Орвеловој "1984." починилац прекршаја недопуштеног мишљења зове зе зломислитељ. Зломислилац не би имао тај потребни призвук, јер је изведен од мислилац, што је нешто сасвим друго.
Ако грешим, молим да ми се укаже.
