proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Имена нападача на ФК Партизан још путују од полиције ка тужилаштву
Прво основно тужилаштво у Београду тврди да још није добило извештај полиције о идентитету нападача иако је обезбеђење клуба саопштило њихова имена полицији одмах после напада
Аутор: Данијела Вукосављевићчетвртак, 05.05.2016. у 22:05
Камере забележиле како нападачи шутирају члана обезбеђења (Принтскрин ФК Партизан)
Београдској криминалистичкој полицији већ седам дана је познат идентитет нападача на чланове обезбеђења Фудбалског клуба Партизан и његовог директора Милоша Вазуру, али та тројица навијача овог клуба упркос томе још нису приведена. Дилеме о томе да су нападачи навијачи овог клуба са јужне трибине ниједног тренутка није било. Због тога се чини толико неуверљивим јучерашњи одговор МУП-а на питање „Политике” зашто навијачи нису иза решетака: седам дана после напада који је цела Србија одгледала и на „Јутјубу”, полиција „интензивно трага за идентификованим нападачима”.
Још веће изненађење стигло је из Првог основног јавног тужилаштва: они тврде да до њих још није стигао извештај полиције о идентитету нападача. На питање зар тужилаштво није дужно да реагује већ и на основу писања медија („Политика” је још пре пет дана објавила надимке нападача), незванично нам је речено да је тужилаштво „обавештено о случају” и да је тужилац „дао налог да се починиоци процесуирају за наношење тешких повреда”. Шта год то значило.
Сам Вазура, упитан о догађају дан после инцидента, за наш лист је тада изјавио да је надлежнима рекао шта се догодило, да прете животом њему и његовој породици и да ће, ако полиција не открије нападаче, Партизан рећи ко стоји иза бруталног напада.
Повређени су полицији саопштили да су их напали навијачи црно-белих са југа, са надимцима Сале Мутави, Веља и Меда. То су људи које су грађани имали прилику да виде на видео-клипу објављеном на друштвеним мрежама и путем медија.
Обезбеђење Партизана је изузетно сурово претучено, па јавност с неверицом посматра све званичне информације о истрази. Ако се већ све зна, и ако се нападачи и жртве добро познају, чиме се може објаснити или оправдати чињеница да полиција није у стању да им уђе у траг? У очима грађана то само потврђује сумње да постоји својеврсна спрега између свих – нападача, клуба и државе. Дакле, овај догађај још једном указује на вишедеценијски проблем у којем навијачи нису навијачи и хулигани нису само разуларена маса, већ су део неке шире групе иза које стоје нечији интереси.
Са друге стране, наша држава има механизме и законодавство које предвиђа оштре казне и мере за хулигане. Својевремено је у МУП-у формирана такозвана спортска полиција, односно одељење које је, између осталог, требало да оформи базу података са именима и досијеима свих хулигана. Такође, српски Кривични законик и Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама су у појединим одредбама строжи од италијанског, па чак и енглеског, која је позната по ригорозним прописима који су навијаче довели у ред после трагедије на Хејселу 1985. године. Рецимо, за тучу, паљење бакљи, ломљење инвентара на стадиону и упад на терен у Италији је предвиђено пет година затвора. У Србији би за изазивање нереда и насилничког понашања на стадиону, као коловођа, насилник могао да добије и до 12 година.
Два до три пута строже него у Енглеској, наш закон кажњава улазак на терен. Једна од мера преузетих из енглеског законодавства је забрана посете утакмици осуђиваним навијачима. Предвиђено је да полиција тог дана у станицу приведе „регистроване” хулигане и да они ту гледају утакмицу. Проблем је, што за разлику од Енглеске, у нашој држави очигледно нема ко да примени законе, будући да ова мера, макар колико је познато, до сада није изречена ниједном хулигану.
Обезбеђење и генерални директор Партизана нападнути су испред стадиона у Хумској 1. Снимак инцидента траје око пет минута и почиње поздрављањем тројице младића са директором Партизана и чланом обезбеђења, са којим се чак један од момака, пре него што га је нокаутирао, љуби.
- - - - - - - - - -
dokle više?
vreme je za maksimalne zatvorske kazne, recimo 10 godina iza rešetaka za ovako brutalan napad
posebno otežavajući je poslednji udarac nogom u glavu već ošamućenog čoveka........
- - - - - - - - - -
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...Partizan-jos-putuju-od-policije-ka-tuzilastvu
Прво основно тужилаштво у Београду тврди да још није добило извештај полиције о идентитету нападача иако је обезбеђење клуба саопштило њихова имена полицији одмах после напада
Аутор: Данијела Вукосављевићчетвртак, 05.05.2016. у 22:05
Београдској криминалистичкој полицији већ седам дана је познат идентитет нападача на чланове обезбеђења Фудбалског клуба Партизан и његовог директора Милоша Вазуру, али та тројица навијача овог клуба упркос томе још нису приведена. Дилеме о томе да су нападачи навијачи овог клуба са јужне трибине ниједног тренутка није било. Због тога се чини толико неуверљивим јучерашњи одговор МУП-а на питање „Политике” зашто навијачи нису иза решетака: седам дана после напада који је цела Србија одгледала и на „Јутјубу”, полиција „интензивно трага за идентификованим нападачима”.
Још веће изненађење стигло је из Првог основног јавног тужилаштва: они тврде да до њих још није стигао извештај полиције о идентитету нападача. На питање зар тужилаштво није дужно да реагује већ и на основу писања медија („Политика” је још пре пет дана објавила надимке нападача), незванично нам је речено да је тужилаштво „обавештено о случају” и да је тужилац „дао налог да се починиоци процесуирају за наношење тешких повреда”. Шта год то значило.
Сам Вазура, упитан о догађају дан после инцидента, за наш лист је тада изјавио да је надлежнима рекао шта се догодило, да прете животом њему и његовој породици и да ће, ако полиција не открије нападаче, Партизан рећи ко стоји иза бруталног напада.
Повређени су полицији саопштили да су их напали навијачи црно-белих са југа, са надимцима Сале Мутави, Веља и Меда. То су људи које су грађани имали прилику да виде на видео-клипу објављеном на друштвеним мрежама и путем медија.
Обезбеђење Партизана је изузетно сурово претучено, па јавност с неверицом посматра све званичне информације о истрази. Ако се већ све зна, и ако се нападачи и жртве добро познају, чиме се може објаснити или оправдати чињеница да полиција није у стању да им уђе у траг? У очима грађана то само потврђује сумње да постоји својеврсна спрега између свих – нападача, клуба и државе. Дакле, овај догађај још једном указује на вишедеценијски проблем у којем навијачи нису навијачи и хулигани нису само разуларена маса, већ су део неке шире групе иза које стоје нечији интереси.
Са друге стране, наша држава има механизме и законодавство које предвиђа оштре казне и мере за хулигане. Својевремено је у МУП-у формирана такозвана спортска полиција, односно одељење које је, између осталог, требало да оформи базу података са именима и досијеима свих хулигана. Такође, српски Кривични законик и Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама су у појединим одредбама строжи од италијанског, па чак и енглеског, која је позната по ригорозним прописима који су навијаче довели у ред после трагедије на Хејселу 1985. године. Рецимо, за тучу, паљење бакљи, ломљење инвентара на стадиону и упад на терен у Италији је предвиђено пет година затвора. У Србији би за изазивање нереда и насилничког понашања на стадиону, као коловођа, насилник могао да добије и до 12 година.
Два до три пута строже него у Енглеској, наш закон кажњава улазак на терен. Једна од мера преузетих из енглеског законодавства је забрана посете утакмици осуђиваним навијачима. Предвиђено је да полиција тог дана у станицу приведе „регистроване” хулигане и да они ту гледају утакмицу. Проблем је, што за разлику од Енглеске, у нашој држави очигледно нема ко да примени законе, будући да ова мера, макар колико је познато, до сада није изречена ниједном хулигану.
Обезбеђење и генерални директор Партизана нападнути су испред стадиона у Хумској 1. Снимак инцидента траје око пет минута и почиње поздрављањем тројице младића са директором Партизана и чланом обезбеђења, са којим се чак један од момака, пре него што га је нокаутирао, љуби.
- - - - - - - - - -
dokle više?
vreme je za maksimalne zatvorske kazne, recimo 10 godina iza rešetaka za ovako brutalan napad
posebno otežavajući je poslednji udarac nogom u glavu već ošamućenog čoveka........
- - - - - - - - - -
http://www.politika.rs/scc/clanak/3...Partizan-jos-putuju-od-policije-ka-tuzilastvu
