Imate li krila?

.

Postoji jedna stara priča iz riznice sjajne zen-budizam filozofske misli koja je nepobitni dokaz genijalnosti ljudskog uma.
To je priča o poimanju nečega što nosi ime Mir...prejudicira filozofsko odredjenje ovoga pojma.
Priča je kratka,desetak prostoproširenih rečenica samo.
Prepričaću vam je na svoj način....

Elem...grupi umetnika,kreativnim ljudima istančanog ukusa i darovite inteligencije,postavljeno je jednostavno pitanje:
Šta za vas predstavlja reč Mir?
Zamoljeni su da njegovo značenje iskažu vizuelno,da ga nacrtaju.
Ljudi velike imaginacije su izradili svoje crteže.
Jedan je naslikao ribarski čamac koji pluta pučinom mora.
Drugi,čudesni zalazak sunca nad beskrajnom površinom okeana.
Treći,prostrana polja polja ravnice u doba žetve.
Četvrti,staricu dok na keju hrani golubove.
Peti,pejzaž zimske idile...osvetljenje kućice na bregu pod snežnim pokrivačem.
Šesti,porodicu za stolom tokom Badnje večeri.
Sedmi,bebu koja doji u naručju svoje majke....
Svako je iz svog ugla dao viziju,slikovitu impresiju na asocijaciju reči Mir.

No,crtež jednog od umetnika se razlikovao...
Naslikao je nešto što se na prvi pogled činilo neuobičajenim.
Naslikao je bučni vodopad.
Iznad grmljavine velikog vodenog slapa naslikao je krhku ptičicu na grani drveta koje nadkriljuje vodopad.
Malena ptica stoji na tankoj grani sa glavom pod krilima i...spava!
Njen mir,uokviren zaglušujućim zvukom velike vode koja se neprestano stropoštava,deluje nestvarno.
Zar ona zaista ne čuje tu nesnosnu buku ispod sebe?!
Naravno da je čuje...ali,to nema nikakve veze sa njenim mirom koji joj daruje san.
Ptica ima svoja krila....



Pitanje za vas,u ovo mirno nedeljno jutro (trenutak kada o odgovoru možemo da razmislimo):
Kako si vi borite sa "bukom" vašeg života (ma šta ona za vas predstavljala)?
Imate li sopstvena krila?





Ps.
Posvećeno Slavuju...onom koji pored mačka Davida spava večnim snom u Covijevoj bašti "Senke sećanja".:heart:



....
 
Kliknite za proširenje...
zxy;bt180257:
Haha...pa ja isto kao ta ptica samo posmatram to sve otvorenih očijui to što sam budniji to bolje
jer tad ...
razumem joj uzrok
i mirno pratim njen tok ;):D
Kliknite za proširenje...

Nisam ni sumnjala da da ti je logika lukava,Zxy....:lol:

Pitanje koje mi se nameće:
"razumem joj uzrok
i mirno pratim njen tok"
...da li si i ti krenuo sa haiku poezijom? :zcepanje:

:cmok2:
 
lejla.al.dbuni;bt180258:
Nisam ni sumnjala da da ti je logika lukava,Zxy....:lol:

Pitanje koje mi se nameće:
"razumem joj uzrok
i mirno pratim njen tok"
...da li si i ti krenuo sa haiku poezijom? :zcepanje:

:cmok2:
Kliknite za proširenje...
Ne ,samo sve što je istinito
može se izraziti sažeto i kratko
šta više,to bi moglo biti i merilo
i svi važni prirodni zakoni
imaju jednostavne izraze,formule
setimo se samo Ajnštajnove

Ptica ima krila da leti
a čovek um da shvati. :per::D
 
zxy;bt180264:
Ne ,samo sve što je istinito može se izraziti sažeto i kratko
šta više,to bi moglo biti i merilo i svi važni prirodni zakoni
imaju jednostavne izraze,formule setimo se samo Ajnštajnove
Ptica ima krila da leti,a čovek um da shvati. :per::D
Kliknite za proširenje...

Poneki imaju um,ali kao da ga nemaju,dragi moj.... :lol:

Reći sažeto je umetnost....zato je haiku formom teško pisati.

ZHY....:cmok2:

.
 
Poslednja izmena:
...kratak osvrt na priču , opet pričom ...

..nastavak priče :

....tu se odnekud stvori učitelj onog umetnika pa mu reče : zar misliš da mudra duša može sebi izgraditi svet kao neku rajsku terasu , sa koje će gledati kako sav ostali svet muči se pod teretom i hukom paklenih muka ; zar sam toliko vreme na tebe izgubio bezobzirni nevaljalče -- i ošinu ga učiteljskim štapom !
 
Moja krila je nesvesna snaga da zanemarim većinu pravila usađenog načina života, konvencija, pravila, snishodljivih podražavanja pomodnih shvatanja...
Snaga se budi maštom, entuzijazmom, kreativnom energijom i željom za otkrivanjem sveta sopstvenim čulima, tako da je svaki put prvi put, svaki dodir zagonetka, svaki pogled je otkriće...
Na žalost nekada je vodopad bučniji i od toga
 
Poslednja izmena:
ipetroni;bt180309:
Moja krila je nesvesna snaga da zanemarim većinu pravila usađenog načina života, konvencija, pravila, snishodljivih podražavanja pomodnih shvatanja...
Snaga se budi maštom, entuzijazmom, kreativnom energijom i željom za otkrivanjem sveta sopstvenim čulima, tako da je svaki put prvi put, svaki dodir zagonetka, svaki pogled jotkriće...
Na žalost nekada je vodopad bučniji i od toga
Kliknite za proširenje...

Izbegavamo konvencije,pravila,uhodane mehanizme funkcionisanja društva kada god to možemo.
Nažalost,nekada se moramo povinovati nečemu što je suprotno našim stavovima i uverenjima.
Moramo da prihvatimo nešto što se kosi sa našim ukorenjnim vrednostima,na tako nešto smo prinudjeni...obično smo tada ucenjeni postojanjem sopstvene egzistencije.
U tim momentima krila nam se slamaju....svesni smo loma,ali ne možemo ništa da učinimo da to sprečimo.
Rane mogu da zacele ako im damo dovoljno vremena za regeneraciju....ako se pomirimo sa učinjenom žrtvom i ako nastojimo da nastavimo starim putem.
I upravo u tome je suština našeg postojanja...to se naziva umetnost življenja.
U tome se vidi i naša snaga i veličina naših krila.
Buka vodopada se prosto mora povremeno čuti...civilizaciji je definitivno nedostižno savršenstvo.

.

.
 
Poslednja izmena:
Bojim se da ja nemam previse snage da se protiv buke uvek borim svojom snagom, entuzijazmom...da zanemarim buku, ili idem protiv nje;.da se u sred haosa i problema izdignem i mirno sanjam svoj san. Cesto bezim u neki svoj svet samoce, pa "naoruzana" tim mirom krenem u nove pohode, u nove borbe. Mozda je i to snaga...krila koja niko ne vidi, ali su tu.

Divna prica, poslala me negde gde nisam mislila da cu veceras biti :D
 
Moj kiki tako spava na televizoru.:)
A što se tiče priče o vrednostima i prioritetima to je kao one stare plastične slagalice gde fali jedno polje i slaže se pomerajući deo za jedno polje gore, dole, levo, desno.
I stvar je ispravna dok preslagujemo vrednosti i prioritete u funkciji cilja. Ali kao i u slagalici manevarskog prostora je malo. Vremenom slagalica je sve više polupana i okrnjena a to ne valja!
 
Lepa prica Lejla i zanimljivo pitanje...kako se borim sa "bukom" u svom zivotu...prilicno dobro, dok traje...ne dozvoljavam joj da me pobedi, borim se svom snagom...ono sto nije dobro i sto smatram svojom slaboscu je...kad "buka" prodje potonem....na srecu, to ne traje dugo....
Moj vodopad i skloniste od sveta je moj dom....
 
Marija.S.;bt180409:
Bojim se da ja nemam previse snage da se protiv buke uvek borim svojom snagom, entuzijazmom...da zanemarim buku, ili idem protiv nje;.da se u sred haosa i problema izdignem i mirno sanjam svoj san. Cesto bezim u neki svoj svet samoce, pa "naoruzana" tim mirom krenem u nove pohode, u nove borbe. Mozda je i to snaga...krila koja niko ne vidi, ali su tu.

Divna prica, poslala me negde gde nisam mislila da cu veceras biti :D
Kliknite za proširenje...

Mnogi od nas imaju baš takva krila kao tvoja...nevidljiva krila.
U samoći nam ona obično neočekivano i izrastu....:D

Drago mi je da ti je ova priča večeras "legla",Marija.....:zag:
 
Zakasneli;bt180415:
Moj kiki tako spava na televizoru.:)
A što se tiče priče o vrednostima i prioritetima to je kao one stare plastične slagalice gde fali jedno polje i slaže se pomerajući deo za jedno polje gore, dole, levo, desno.
I stvar je ispravna dok preslagujemo vrednosti i prioritete u funkciji cilja. Ali kao i u slagalici manevarskog prostora je malo. Vremenom slagalica je sve više polupana i okrnjena a to ne valja!
Kliknite za proširenje...

Potpisujem ove tvoje reči,Zakasneli...:ok:

Pozdrav za tvog Kikija! :D
 
venera75;bt180416:
Lepa prica Lejla i zanimljivo pitanje...kako se borim sa "bukom" u svom zivotu...prilicno dobro, dok traje...ne dozvoljavam joj da me pobedi, borim se svom snagom...ono sto nije dobro i sto smatram svojom slaboscu je...kad "buka" prodje potonem....na srecu, to ne traje dugo....
Moj vodopad i skloniste od sveta je moj dom....
Kliknite za proširenje...

Imaš predivno sklonište.....ubedljivo nasigurnije,Venera.:D

:cvet:
 
Buku u životu shvatam kao kretanje oko nas koje rađa događaje koje doživljavamo ovako ili onako. Pravimo buru u čaši vode, neko čašu doživljava kao polupraznu, neko kao polupunu (što bi rekao D. Radović: 'jutros je neko srećan jer je našao mesto za parkiranje, a neko je nesrećan jer je dobio ćerku'). Ptica je vidi onakvom kakva jeste - čaša ispunjena do pola - otud mir. Možda je najbolji odgovor druga zen - budistička priča:

Nekada davno postojalo je jedno selo gdje je živio veoma mudar starac. Seljani su vjerovali da je on u stanju da odgovori na sva njihova pitanja. Jednoga dana, farmer iz sela ode do mudraca i usplahirenim glasom zavapi:
“Mudri čovječe, pomozi mi. Dogodilo se nešto strašno. Vo mi je uginuo i nemam drugu životinju koja bi mi pomogla da zaorem njivu. Zar to nije nešto najgore što je moglo da mi se desii?” Mudrac je odgovorio:
“Možda jeste, možda nije.”

Čovjek je požurio natrag u selo i svima ispričao kako je mudrac poludio. Sigurno da je to bila najgora stvar koja je mogla da se desi. Zašto on to nije mogao da vidi? Međutim, sljedećeg dana, u blizini kuće farmer ugleda mladog, jakog konja. Pošto više nije imao vola da mu pomogne u obrađivanju zemlje, on riješi da uhvati konja. Tako je i uradio. Kako je farmer bio srećan! Oranje nikada nije bilo lakše. Čovjek se vratio mudracu da se izvini:

“Bio si u pravu, mudri čoveče. Gubitak vola nije bilo najgore što je moglo da se dogodi. To je bila sreća u nesreći! Nikada ne bih imao konja, da se to nije dogodilo. Moraš se složiti da je to najbolja stvar koja se mogla desiti.” Mudrac je još jednom odgovorio:

“Možda jeste, možda nije.”
Ne opet, pomislio je farmer. Mudrac je sada sigurno poludio. Poslije nekoliko dana konj zbaci farmerovog sina dok je jahao. On je povrijedio nogu i nije mogao da pomogne pri žetvi.
“Ooo ne!” pomisli čovjek, “sada ćemo umrijeti od gladi.”
Još jednom, farmer ode do mudraca.

“Kako si znao da nije dobro što sam uhvatio konja? Opet si bio u pravu. Sin mi je povređen i neće moći da mi pomogne. Sad sam siguran da je to najgore što je moglo da se desi. Ovog puta se i ti moraš složiti.” Mudrac je mirno gledao i snishodljivim glasom rekao:

“Možda jeste, možda nije.”

Besan što je mudrac tako arogantan, farmer se vratio u selo. Sledećeg dana u selu je počela mobilizacija zbog rata koji je iznenada buknuo. Farmerov sin bio je jedini koji zbog povrede noge nije morao da ode.
 
Poslednja izmena:
Ne diraj moje krugove;bt180557:
Buku u životu shvatam kao kretanje oko nas koje rađa događaje koje doživljavamo ovako ili onako. Pravimo buru u čaši vode, neko čašu doživljava kao polupraznu, neko kao polupunu (što bi rekao D. Radović: 'jutros je neko srećan jer je našao mesto za parkiranje, a neko je nesrećan jer je dobio ćerku'). Ptica je vidi onakvom kakva jeste - čaša ispunjena do pola - otud mir. Možda je najbolji odgovor druga zen - budistička priča:
Kliknite za proširenje...

Buka jeste svet koji postoji oko nas u stalnom svom pokretu i menjanju tog kretanja.
Ne pravi buru u čaši vode,jer ta čaša nije ista za svakog....potpisujem..

Zen-budistička riznica je najreprezentativniji dokaz moći ljudskog uma.

NeDirajMojeKrugove,hvala ti za još jednu sjajnu priču....:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top