''Imamo li mi dushe?''

Ko je citao zadnji NacionalGeographic , imao je prilike da procita jedan zanimljiv tekst o pamcenju i secanju.
Da se ceo proces odvija kroz jedan deo mozga, koji sluzi da informacije spoljnjeg sveta zapishe u nashoj mozdanoj kori.
Elem kad se taj deo odstrani , coveku , bilo hirurskim putem ili ga izjede neka bolest. (registrovana dva slucaja toga u SAD) on postaje potpuno nesposoban da zapamti bilo sta duze od 5min. Dok mu ranija secanja , pre bolesti , ostaju.

Ne znam kako je sa vama , ali mene zaista deprimiraju te vivisekcije nasheg mozga.
Imamo centar za cula , centar za ucenje , za govor , za emocije...
Lljubav npr je prema najnovijim istrazivanjima lucenje jednog PDZ (tako nesto) hormona. (''Jedan spric ljubavi molim?''
A gde smo tu mi , u sred tog hardwera , gde se tu zagubila nasha dusha?

 

[Guest]

Poslednjih par brojeva sam uredno kupila, a nisam ni otvorila. Meni je to sve vec poznato, doduse. Vodila sam i raspravu na forumu sa "naucnicima" i onima sto u dusu ne veruju, al' ono sto se ne zna i na sta jos nema odgovora je "sta je to zapravo svest?", "sta je misao?". To je ono sto upravlja emocijama. Ono sto osecamo jeste zapravo hemijski proces, al' ja uporno tvrdim da je ljubav siroko razvijenasvest, ne emocija.
Misle da su na domaku otkrica da je svest neka supersonicnofina supstanca.
Elem, ja u to ne verujem.

 

[guitarrr_babe]

da ima promene u moždanoj funkciji i u hormonalnom statusu kad se zaljubimo - ima.
da oksitocin ima uticaja na vezivanje između ljudi - razmišlja se o tome intenzivno, moguće je da učvršćuje emocionalne veze (ne bi to bila prva supstanca koja učvršćuje veze između neurona/delova mozga/mozga i endokrinih žlezda)
da je ljubav mnogo kompleksnija od svega onoga što o njoj možemo da dokažemo - jeste.

iz mog ugla, sve ovo je veliko pitanje "kokoška ili jaje" - da li se prvo nešto metafizičko (ljubav) desi, pa uzrokuje desetostruki porast aktivnosti ovog ili onog hormona/centra u mozgu ili ti hormoni/centri uzrokuju ono što mi opažamo kao ljubav.

primer - ranije bi svako pominjanje nekakvog "centra za zadovoljstvo" bivalo unapred odbačeno. danas je naučno dokazana činjenica da tako nešto postoji (što je dokazano blagom električnom stimulacijom tog područja, blablabla, ogledi na životinjama, ponašanje ljudi sa ispadima u funkciji velikog mozga i sve tako) i da je ono odgovorno za ponašanje u vezi sa nagradom ili kaznom.
ali to je i dalje ameboidno ponašanje, to konstantno traženje izvora zadovoljstva. ljubav/duša/sve ostalo je mnogo komplikovanije od toga.
no, ovo pričam zbog toga što je nešto što je ranije u najavi odbacivano danas ušlo u udžbenike. možda se tako nešto i kasnije pokaže sa ovom ljubavlju. možda i ne.

samo sve one koji se bave "egzaktnim" (namerno pod navodnicima) vrlo stresira ostavljanje nekih fenomena nerasvetljenim, i zato se trude da ih sve objasne, istraže, kvantifikuju, dokažu.


za one koje mrzi da čitaju: nemam definisano stanovište o ovome. verujem u ljubav. i ljudsku dušu (iako pokušavaju da me ubede u suprotno)

 

[domacin_uzice]

" Veruj u ljubav "