gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
U srednjoskolskom periodu imao sam napade derealizacije, mada sam tek veceras saznao sta je to... Prvi napad imao sam pre 8 godina i od tada mi se cesto ponavljao... A najgori od svega mi je bio strah od ludila. Pokusavao sam da objasnim drugovima sta mi je ali nikoga to nije ni zanimalo, pa sam kroz sve to morao da prolazim sam. Za one koji ne znaju sta je to, ne znam kako bih opisao a da shvatite. Odjednom sve oko tebe ti se ucini kao da nista nije stvarno, kao da postoji samo tvoj um i tvoje misli a da je to sto vidis nekekav san ili halucinacija, ili kako bih ja to najpreciznije opisao, kao da si u video igrici, sto traje oko par sekundi i izazove u meni strah od ludila, paniku i lupanje srca, ritnem se ili cimnem, grce mi se sake. U to vreme kada sam prvobitno imao te napade intezivno sam pio i povremeno pusio marihuanu pa sam mislio da su to mozda neki flesbekovi ili tako nesto. Kada sam zavrsio srednju skolu 2007, promenio sam potpuno svoj zivot, prestao da pijem, duvam, pusim i tako to i ti napadi su mi prestali posle nekog vremena. Ja sam i zaboravio da sam ikada imao tu boljku, do pre mesec dana kada su mi opet poceli ti napadi. Nemoguce je objasniti to nekome ko nije iskusio. Sedis za stolom i odjednom na par sekundi kao da se nalazis u neposojecoj sobi, kao da jesve halucinacija, kao da prvi put vidis svoju majku, kao da tvoje ruke ne postoje, kao da jelo koje jedes ne postoji stvarno... Veceras mi je malo laknulo jer sam nasao u nekoj enciklopediji da je to osecaj derealizacije i da uopste nije retka pojava, i sto je najvaznije da nije nesto opasno sto moze da preraste u shizofreniju ili tako nesto (najvise sam se plasio da mi to nije pocetni stadijum sizofrenije). Je li imao jos neko ovu boljku
