Imam dečka a moj dečko nema devojku

[Saul Goodman]

)))))))))))))))))

 

[Modesti B.]

..čuh maločas tu rečenicu i ne mogu da je se otresem...
Koliko i da li ste ubedjeni da imate tj. da je osoba sa kojom ste samo vaša i dušom i telom?
Koliko je "biti ubedjen" preduslov za opstanak veze?

Šta činiti kad vas više niko, niušta ne može ubediti...

Naslov teme me potsetio na jednu situaciju iz koje sam izasla sa preslozenom pricom u glavi, u vezi bas ovog "da li je neko samo nas, i dusom i telom"?! Duza veza, prilicno se otegla i u tom odrastanju preko studentskih dana nisam ni primetila koliko smo se mimoisli u licnim pogledima na mnogo toga i krenuli razlicitim stazama. Price o "desavanjima" u kojima je on ucestvovao, kad ja nisam bila prisutna, prvo su mi izgledale kao da me zezaju, pa onda malo verovatne, a kako su se ponavljale, kao da su se odnosile na nekog koga u zivotu nisam srela. Posle situacije gde je priveden zbog tuce, rekao je - to nema veze s tobom i nikada nece da ima.
Pripadao mi jeste, potpuno, u nekoj dimenziji odnosa, ali sam postala svesna da mu neki deo mene ne dozvoljava da ispolji sebe u potpunosti. Plasio ga je moj sud, a nije ni zelo da razgovara o tome.
Moj izbor da ga "pustim", shvatio je skroz pogresno...
U takvoj prici "gde mi je potpuno pripadao" nije video razloga za razlaz...nije ni mogao, razloge sam nasla kod sebe, koje on nije prihvatio za "opravdane". Pogodilo ga je da bude "ostavljen", mene sopstveni poraz, ja sam to tako dozivela.
Imala sam i decka i on devojku, nedvosmisleno smo pripadali jedno drugome...ali onda kad "nesto" sazri u nama "samo to" poprima neke druge oblike, neke druge dimenzije, neke druge sirine, visine i dubine i "samo to" ne moze da bude izuzeto od svega i jedino dovoljno.
"Ubedjenje" uvek mozemo dobro da odglumimo. I za sebe i za eventualnu publiku. Da sacekamo aplauz, poklonimo se, sakrijemo iza zavesa i ....spremimo za sledecu predstavu, ako tako odaberemo.

 

[Mirko_212]

Naslov teme me potsetio na jednu situaciju iz koje sam izasla sa preslozenom pricom u glavi, u vezi bas ovog "da li je neko samo nas, i dusom i telom"?! Duza veza, prilicno se otegla i u tom odrastanju preko studentskih dana nisam ni primetila koliko smo se mimoisli u licnim pogledima na mnogo toga i krenuli razlicitim stazama. Price o "desavanjima" u kojima je on ucestvovao, kad ja nisam bila prisutna, prvo su mi izgledale kao da me zezaju, pa onda malo verovatne, a kako su se ponavljale, kao da su se odnosile na nekog koga u zivotu nisam srela. Posle situacije gde je priveden zbog tuce, rekao je - to nema veze s tobom i nikada nece da ima.
Pripadao mi jeste, potpuno, u nekoj dimenziji odnosa, ali sam postala svesna da mu neki deo mene ne dozvoljava da ispolji sebe u potpunosti. Plasio ga je moj sud, a nije ni zelo da razgovara o tome.
Moj izbor da ga "pustim", shvatio je skroz pogresno...
U takvoj prici "gde mi je potpuno pripadao" nije video razloga za razlaz...nije ni mogao, razloge sam nasla kod sebe, koje on nije prihvatio za "opravdane". Pogodilo ga je da bude "ostavljen", mene sopstveni poraz, ja sam to tako dozivela.
Imala sam i decka i on devojku, nedvosmisleno smo pripadali jedno drugome...ali onda kad "nesto" sazri u nama "samo to" poprima neke druge oblike, neke druge dimenzije, neke druge sirine, visine i dubine i "samo to" ne moze da bude izuzeto od svega i jedino dovoljno.
"Ubedjenje" uvek mozemo dobro da odglumimo. I za sebe i za eventualnu publiku. Da sacekamo aplauz, poklonimo se, sakrijemo iza zavesa i ....spremimo za sledecu predstavu, ako tako odaberemo.

Mo,prestani da citas petparacke romane.

 

[Modesti B.]

Mo,prestani da citas petparacke romane.

Sto "citam" i zivim ih ponekad!

 

[Antigon@]

Sto "citam" i zivim ih ponekad!

Ništa ja tebe nisam razumela.
Kakvi su ovo svingeraji? Ti si imala momka, on devojku, ili obrnuto, ko je kome pripadao, ko je koga otpustio, ko je kome zamerio, aj karamba, španska serija.

 

[86bogomoljka]

Naslov teme me potsetio na jednu situaciju iz koje sam izasla sa preslozenom pricom u glavi, u vezi bas ovog "da li je neko samo nas, i dusom i telom"?! Duza veza, prilicno se otegla i u tom odrastanju preko studentskih dana nisam ni primetila koliko smo se mimoisli u licnim pogledima na mnogo toga i krenuli razlicitim stazama. Price o "desavanjima" u kojima je on ucestvovao, kad ja nisam bila prisutna, prvo su mi izgledale kao da me zezaju, pa onda malo verovatne, a kako su se ponavljale, kao da su se odnosile na nekog koga u zivotu nisam srela. Posle situacije gde je priveden zbog tuce, rekao je - to nema veze s tobom i nikada nece da ima.
Pripadao mi jeste, potpuno, u nekoj dimenziji odnosa, ali sam postala svesna da mu neki deo mene ne dozvoljava da ispolji sebe u potpunosti. Plasio ga je moj sud, a nije ni zelo da razgovara o tome.
Moj izbor da ga "pustim", shvatio je skroz pogresno...
U takvoj prici "gde mi je potpuno pripadao" nije video razloga za razlaz...nije ni mogao, razloge sam nasla kod sebe, koje on nije prihvatio za "opravdane". Pogodilo ga je da bude "ostavljen", mene sopstveni poraz, ja sam to tako dozivela.
Imala sam i decka i on devojku, nedvosmisleno smo pripadali jedno drugome...ali onda kad "nesto" sazri u nama "samo to" poprima neke druge oblike, neke druge dimenzije, neke druge sirine, visine i dubine i "samo to" ne moze da bude izuzeto od svega i jedino dovoljno.
"Ubedjenje" uvek mozemo dobro da odglumimo. I za sebe i za eventualnu publiku. Da sacekamo aplauz, poklonimo se, sakrijemo iza zavesa i ....spremimo za sledecu predstavu, ako tako odaberemo.

Ovo je tako cesto... Ne samo rano u vezama, mnogi brakovi tako zavrse. Pa se ljudi sa strane cude razvodu. Sta mu je falilo? Nista divan je, ali nije vise za mene... Vise se ne prepoznajemo.