Imam 21. godinu i ne znam sta dalje...

[gost 279531]

Jedino resenje je da zavrsis fakultet i odes u inostranstvo. Znam gomilu ljudi koji su se preporodili posle samo mesec dana i videli da zivot ne mora da bude toliko komplikovan kao u Sbiji, medjuljudski odnosi su neuporedivo bolji, tamo ces lakse i dobru devojku naci a i posao. Videces neki smisao zivota ovde ces tavoriti bez nekih izgleda da ce se nesto promeniti.
Ukoliko bi i dosao do nekog solidnijeg posla ovde opet ostaje problem sve ostalo, okolnosti na koje ne mozes uticati.

Nažalost je ovo tačno. Spas je otići u normalnu zemlju, tamo negde nađeš posao, , a prvo završiš faks, naravno.

 

[N3M0N]

Osim toga, hedonista ne voli prizor nesrecnog coveka jer ga automatski navodi da se stavi na njegovom mestu, odnosno, da simulira stanje nesrece u sebi. No, posto je hedonista apsolutno nesposoban da izdrzi stanje patnje, to mu automatski aktivira odbrambene mehanizme koji putem nesvesnih lazi ulepsavaju stanje stvari. Otud reakcije tipa "postavljac teme odmah da se uozbilji" kao da ti MOZES da se uozbiljis, i to odmah Njegov defanzivni mehanizam ga automatski navodi da pocne da "razmislja pozitivno" (New Age zargon) i da svoj proces razmisljanja zapocne zakljuckom umesto mogucnostima (tkz. ad hoc racionalizacija.) Ti odbrambeni mehanizmi onda vremenom postanu navika a kad nesto postane navika onda covek obicno zaboravi kako je to nesto nastalo pa mu kasnija tumacenja njegovih dela deluju neuverljivo -- zato se tipicni hedonista nece sloziti s ovim mojim tumacenjem.

Ako ti sebi nećeš pomoći, neće ti niko! U tome i jeste stvar, on more sada ostati u depri i na ta 3 ispita još 10 godina ali od toga nema ama baš ništa. Kao što sam već rekao gore - ostaće izgubljen u prostoru dok će vrijeme teći i teći. A znaš šta, ljudi boli ***** jednostavno, svako ti sada s pravom gleda svoju guzicu (ha, to je ta new age idologija prijatelju moj). Čim vidi da si ni za šta odmah će dignuti ruke i krenuti svojim putem jer niko ne želi da gubi vrijeme na depresivne i nezadovoljne osobe. A mi bi svi da malo zaplačemo kao djeca i odmah ćemo dobiti ono što tražimo, ehhhhhhhhhhhhhhhh. Nismo nama svima suđeno da budemo glumci i pevaljke...

Ta blokada, vidiš ne znam koliko je to slično ali znam likove koji su uglavnom čitav život štrebali i tako i onda godinu prije mature (govorim o srednjoškolcima) jednostavno pobudale. Da li to bude prije ili poslije ekskurzije, sve zavisi, ali vrlo vjerovatno su skontali da nemaju bog zna šta od svoje "mladosti" sem štrebanja i igrica. I onda, kao da žele sve to da nadoknade u tih godinu dana prije mature, duvaju, piju, puše, svašta se i radi... Možda nije najbolje poređenje ali vjerujem da sam tu negdje.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ako ti sebi nećeš pomoći, neće ti niko! U tome i jeste stvar, on more sada ostati u depri i na ta 3 ispita još 10 godina ali od toga nema ama baš ništa.

Nisi me nista skapirao. Ti i tvoja hedonisticka vrsta patite od megalomanije koja se zove "vera u slobodnu volju" jer ste nesposobni da prihvatite neprijatnu realnost. Ti njemu ne dajes nikakav savet vec jednostavno kukas nad tim sto on nije onakav kakav bi ti hteo da on bude. Prosto pizdis nad cinjenicom sto je on X a ne Y. To ti je New Age ideologija, a ne ovo sto ja pisem.

 

[gost 341997]

U godinama sam kada bi vec trebalo da pocnem nesto da stvaram, apsolvent sam jedne visoke skole u Beogradu, ostalo mi 3 teska ispita i mnogo me mrzii da zapnem da ih zavrsim, skola ima veze sa IT.

Nemam posao, ponekad odem na gradjevinu sa dedom i zaradim koji dinar, uredjujem i neki sajt pa tako i tu kapne po neka hiljada, ali sve je to nista, a nisam bogatas da bi sada izmisljao sta cu.

Trenutno mi se zivot svodi na:
- 2 sata teretane 3-4 dana u nedelji
- ostatak zaglupljivanje uz televizor, komp i to je to

U tu teretanu sam i krenuo da nebi bio 24h u kuci, izmedju ostalog.

Nemam devojku, ne izlazim jer jednostavno ne osecam potrebu da bih izasao, a kad izadjem(par puta godisnje i to na silu i nagovor ortaka) onda mi bude super u tom trenutku, i opet kako se vratim kuci, sve krene po starom.

Posle srednje skole sam imao veliku motivaciju jer sam se bio zaljubio, sa trogodisnjom skolom i dobrim(3) prosekom sam uspeo da upisem nesto vise, upao sam na visoku poslovnu, izabrao smer koji me interesuje, super me krenulo, pa onda losiji period, pa period u kome sam se upoznao prvi put sa programiranjem i onda sam bio maksimalno posvecen tome da naucim da programiram, da mi to bude put dalje, i tako sve do ove godine kada programiram jednom u nedelji mozda, mislim da znam sve da resim, ali nista da konkretizujem.

Neko bi od vas zakljucio da sam ja lenj, ali ja mislim da sam lenj da se pokrenem, a kada se pokrenem nisam.
Ne znam kako bih vam to objasnio, tesko mi je da krenem nesto da radim, ali kada pocnem onda sam drugi covek i odradim to do kraja. Pomenuo sam i da sam na gradjevinu isao desetak puta, i ja maksimalno odradim to, na mesalici 8-12h maksimalno posveceno i bez zabusavanja. Mrzi me da krenem da programiram, a kad krenem onda mi bude super i radim taj dan, i onda dodje sutra kada bi trebalo da nastavim taj projekat i opet me tako mrzi da se pokrenem.

Fali mi motivacije za zivotom, ukratko i pojma nemam sto vam sad ovo pisem, ali eto, mozda ce biti lakse.
Pozdrav.

motivaciju za nečim moraćeš sam da pronađeš,
džaba da ti mi predlažemo nešto...opredeli se za ono za koje imaš najviše afiniteta

 

[Svetozar ot Ružičić]

Sta u stvari znaci ova moja fraza "megalomanija koja se zove vera u slobodnu volju"? Siguran sam da ce to zbuniti na milione ljudi, zbog cega je bitno odmah razjasniti sta pod tim podrazumevam. "Vera u slobodnu volju" je u stvari vera da svaki covek poseduje jednako snaznu volju, ne jednostavno vera da svaki covek poseduje volju (sto je tacno.) To je u sustini vera u jednakost (s tim pripada kategoriji demokratskih iluzija, ali necemo sad o tome.) Dakle, svaki covek ima volju, odnosno moze da bira, ali snaga volje/biranja se razlikuje za svakog pojedinacno. Megalomanija o kojoj govorim, medjutim, porice postojanje ove razlike i smatra da svaki covek MOZE samo treba da se POTRUDI. Sada treba shvatiti otkud ta megalomanija tj. otkud ta vera da je svako jednak? Megalomanija je u biti samozavaravanje. A sta je samozavaravanje? I kako i zasto dolazi do njega?

Sve polazi od straha. Strah da si inferioran, naprimer. Hedonisti obicno misle da je strah losa stvar, da ga treba potpuno ukloniti, medjutim, u realnosti, strah je POZITIVNA stvar jer nam pomaze da izbegnemo smrt (strah smo mi sami, tacnije nasi preci, isprogramirali kako bi mogli na vreme da reagujemo i izbegnemo smrt.) Strah je prosto signal koji nas obavestava da nesto nije u redu, signal koji treba protumaciti i na osnovu kojeg treba odrediti dalji tok ponasanja. Medjutim, u odredjenim slucajevima, proces tumacenja tog straha postaje izuzetno kompleksan zbog cega covek postaje motivisan da ga se resi. Na strah se, dakle, moze odreagovati na dva nacina: prvi nacin -- aktivna reakcija -- je da ga adekvatno protumacis i prilagodis se novonastaloj situaciji; drugi nacin -- reaktivna reakcija -- je da ga uklonis, sto se moze uciniti logickim putem (racionalizacijama svih vrsta) ili fizickim (seks, droga i alkohol.) Nas ovde interesuje samo druga varijanta jer zelimo da objasnimo fenomen samozavaravanja.

Ali pre toga hocu nakratko da skrenem paznju na to da u oba slucaja strah na kraju nestaje -- ovo hedonisti cesto koriste kao izgovor. Tumacenje/kontrola straha i uklanjanje straha neistreniranom oku deluju kao dve potpuno identicne stvari -- njima izgleda kao da i jedno i drugo imaju jedno te isto za cilj, a to je uklanjanje straha. Kao sto vec rekoh, tacno je da se nakon uspesnog tumacenja straha strah gubi ali to nikako nije cilj vec samo sporedni efekat (drugi nacin da se objasni ova "kontradikcija" je tako sto bi rekli da je cilj kod uklanjanje straha BRZINA uklanjanja, odnosno, covek zuri da sto pre ukloni strah, dok kod tumacenja straha zurbe nema.)

Znatna razlika izmedju ove dve reakcije na strah je ta sto kod uklanjanja straha problem ne biva resen vec se gura pod tepih (drugim recima, lece se simptome ali ne i uzrok.) Cilj je, dakle, ukloniti signale koji ti govore da nesto nije u redu s tvojim telom, ne i da se signilizirani problem resi. I tu ulece samozavaravanje, kao efektivno sredstvo kojim se znacenje signala obesmisljava.

Kako se ti signali obesmisljavaju? Recimo, ako patis od osecaja inferiornisti koji ne umes da protumacis, jedan od nacina da obesmislis te signale je da ubedis sebe da nejednakost ne postoji, odnosno, da su svi ljudi jednaki. Ako su svi ljudi jednaki, onda ti svakako ne mozes da budes inferioran, je l da? S tim, strah od mogucnosti da si inferiornosti nestaje i ti opet bivas srecan. To je jedan nacin -- teoretski nacin. Na taj nacin se falsifikuje realnost sveta oko tebe. Drugi nacin je primitivniji i on se naziva narcisizam -- njime se falsifikuje realnost same individue. Poenta nije obesmisliti rang vec samo obesmlisiti mogucnost da si inferioran tako sto ces ubediti sebe da si u stvari superioran. Tu spadaju narcisi svih vrsta medju kojima su i visokocenjene psihopate. Ono sto je karakteristicno kod obesmisljavanja je to da je tok razmisljanja OBRNUT. Zdrav tok razmisljanja pocinje od mogucnosti koje onda suzava cime OTKRIVA zakljucak dok kod obrnutog (bolesnog) toka razmisljanja covek pocinje od zakljucka (znaci ne otkriva ga vec polazi od njega) i onda izmislja logiku koja je dovela do njega cime efektivno sakriva realnu logiku, odnosno, potpuno odsustvo logike.

Sada kada smo sve to naucili, vreme je da se vratimo pojmu "slobodne volje". Rekoh vec da "slobodna volja" u smislu "snazne volje" nije problem. Problem je kada ljudi misle da svi ljudi imaju podjednako snaznu volju. Hajde da pogledamo genealogiju tog mentalnog procesa. Sta dolazi prvo? Koja vrsta straha predstavlja problem?

Strah od lose sudbine, naravno. Obratiti paznju na to koliko je ljudi sa ove teme opsednuto dobrom sudbinom. Niko, ama bas niko, da prizna da je nekim ljudima -- velikoj vecini -- losa sudbina realnija stvar. To je vrsta narcisizma: ja mogu ovo, ja mogu ono, ja mogu sve, samo trebam da se potrudim. Na taj nacin covek zavarava samoga sebe u vezi sopstvene realnosti, odnosno, u vezi sopstvenih sposobnosti. Niko ne zeli da losu sudbinu u treznom stanju, svi losu sudbinu preferiraju u nadrogiranom stanju (jer onda lose ne vide kao lose vec kao dobre.) Strah od lose sudbine navodi coveka da zavarava sebe da on moze sve. To je u sustini strah od mogucnosti da covek ima slabu volju. Bolje da ubedi sebe da SVI ljudi imaju jednako snazno volju kako bi mogao da obesmisli ovaj strah i nastavi da "uziva" u zivotu.

Zato su saveti hedonista goli imperativi koji, kada im se oduzme sav visak koji je dodat da bi se sakrila realnost, od njih ne ostaje nista osim "ti si bolestan!? BUDI ZDRAV!".

thankyouverymuch.

 

[gost 343533]

Jos si mlad, i ja ne vidim nista zabrinjavajuce u tvom zivotu.
Zapni za te ispite, to moras da odradis....

Ja bi ti samo savetovala sa skupljas dobre kontakte, i upoznajes ljude koji te mogu prepirucivati dalje za posao.
Sa visom i programiranje.... teoretski mozes da upadnes u razne poslovne kombunacije, samo da te neko preporuci

 

[Wrong Turn]

Nisam ocekivao ovako dobre odgovore poput:

Fali ti ljubav !

Kad god zapneš u životu,
seti se šta ti je čika kapelnik rekao :

Dete ( do puberteta ) može da radi svašta,
ali ako se nije danas poigralo,
sve to "svašta" gubi smisao !
Dakle, smisao detinjeg života je igra !

Omladinac takođe može da radi mnogo toga,
da se igra, da proizvodi, da lenčari ...
Ali ako nije danas imao neki vid ljubavi ( makar i onaniju )
sve drugo nema smisla !
Dakle, smisao života omladine je ljubav i produženje vrste !

Zreo čovek ( preko dvadeset pete )
gubi smisao ako danas nije radio i sticao.
Znači, smisao života zrelog čoveka je rad i sticanje !
Bez obzira dal' je danas imao sex ili ne, dal' je sa drugarima bio na malom fudbalu ...
Ako nije radio i zaradio - uveče će se osećati loše !
Ako to besposličenje potraje - potražiće smrt !

i

Svima nama su svojstveni strahovi.
Kod mnogih ljudi, pogotovo mladih na kraju školovanja, može da se javi strah i sumnja u sopstvene mogućnosti, sopstvenu doraslost i sposobnost u snalaženju u jednom novom periodu života koji nastupa posle diplome. Taj osnovni strah i sumnja u samog sebe može da se javi i u obliku straha od odrastanja i prihvatanja odgovornosti, jer je u pitanju velika promena i u simboličnom smislu prelazak iz mladalaštva u kojem je naše samo da učimo i da ne brinemo stvari koje se tiču odraslih, u odraslo doba.

Pitanje da li ćemo uspeti da se snađemo u novoj životnoj ulozi koju nam je nametnulo ne samo posedovanje diplome i okolina koja očekuje da se nešto uradi sa tom diplomom, već ponajpre mi sami i naša očekivanja od samog sebe, vrlo često mogu da se reflektuju zastajkivanjem na samom kraju školovanja, odugovlačenjem istog, a u pojedinim slučajevima i ostajanjem na ta tri ispita još narednih 10 godina - i na taj način, razvlačenjem i odustajanjem od završetka škole sebe lišavamo stupanja u odraslu ulogu, a samim tim lišavamo se i mogućeg razočarenja u samog sebe ukoliko se u novoj ulozi ne snađemo. Drugim rečima, odugovlačiću da završim da ne bih morao da se suočim sa razočarenjem u samog sebe.

Ako je to u pitanju kod tebe, jedini lek je da pokušaš da se suočiš sa sopstvenim kriterijumima i očekivanjima po pitanju samog sebe, da pokušaš da ih revidiraš i ustanoviš da li su adekvatno postavljeni ili su možda previsoko postavljeni, da razmisliš da li u životu zaista možemo imati garanciju da će stvari ići onako kako mi očekujemo da će ići, da li je stvar samo naše sposobnosti ili nesposobnosti za sopstveni uspeh i da li je uopšte vredno kočiti samog sebe i zadržavati se na istom stepeniku, iz straha od narednog stepenika.

@postavljac teme da se malo uozbilji.
Kao neko je zavrsio tu poslovnu skolu i ko je iz te poslovno inf branse mogu da ti kazem da je to nista sad specijalno tesko. Trenutno sam na master studijama na drzavnom ekonomskom fak u Kragujevcu,slican smer i bas imam da projektujem neke DSS i MIS sisteme tako da je to sto ti sada prolazis nista u poredjenju sa onim sto se radi na fakultetu.
Mreze su boza od predmeta,kod baza je samo frka uraditi samu bazu kao praktican rad,a te poslovne sisteme sam imao razvucene u druge predmete,a ucio sam ih i na fakultetu za prijemni. Nista nesavladivo. Kroz sve sam bukvalno protutnjao, a ja sebe ne smatram novim Teslom.

Radio sam i ja sa biznis divilopement inteligens, to je smesno za programiranje(koje sam prvo otkacio sa dve 9 na ispitu i 2 10 na C# i ASP.NET na kol prakticnom), nije ovo nista tako jednostavno, radim bazu za turisticku agenciju(meni je sustinski najteze napraviti mov tj. izvuci iz zadatog teksta atribute, entitete, veze i dr. jer ovaj covek i kada uradis savrseno kaze ti nije ok treba jos, dakle od agencije pravim i podbazu za hotel u kom ce turisti biti cak), nije meni problem to, ja bih to lako uradio da je nekom klijentu, ali ovako nemam volje. Ali polako, mislim da se vracam u normalu. Willbebetter majkumu je Hvala.
Ova tema je vise odraz nekog stanja u kom sam u tom trenutku bio, sada mi je bolje.

- - - - - - - - - -

Uskoro cu otvoriti pejpal racun, sajt i registrovati se na elance freelance i dr. pa cu tamo nesto da probam.

 

[ChristopherWalken]

A ти би одмaх преко везе дa прошверцујеш конвој шлеперa сa цигaретaмa? Е пa не иде брaтaц, почиње се пaклицом. Везa? И теби је у глaви дa се окaчиш нa грбaчу држaве? Немa, готово сви су се већ тaмо окaчили, зaто смо и принуђени дa мољaкaмо зa кредите и дa дaјемо повлaстице Ромимa и којекaквимa, зaто нaс и уцењују свим и свaчим.

Кaкви црни зaтвори, дaнaс се у зaтвор не иде ни зa много теже ствaри од шверцa.

Ti sto svercuju konvoje slepera ne zavrsavaju u zatvoru.To valjda i sam znas.Vec ti sto pocinju sa paklicom.
U jednom ti odajem priznanje a to je da si,verovatno,jedan od retkih koji ima neki entuzijazam i veruje da se u ovoj drzavi nesto postize radom i postenjem.Mada sam i ja nekada takav bio.Dok se nisam uverio u suprotno.
A inace ja sam za svojih 10 godina radnog veka promenio 5 poslova i svaki je bio u privatnom sektoru.Tako da reci "veza" i "drzavna grbaca" se meni nemogu pripisati.

 

[Dušica D.]

U godinama sam kada bi vec trebalo da pocnem nesto da stvaram, apsolvent sam jedne visoke skole u Beogradu, ostalo mi 3 teska ispita i mnogo me mrzii da zapnem da ih zavrsim, skola ima veze sa IT.

Nemam posao, ponekad odem na gradjevinu sa dedom i zaradim koji dinar, uredjujem i neki sajt pa tako i tu kapne po neka hiljada, ali sve je to nista, a nisam bogatas da bi sada izmisljao sta cu.

Trenutno mi se zivot svodi na:
- 2 sata teretane 3-4 dana u nedelji
- ostatak zaglupljivanje uz televizor, komp i to je to

U tu teretanu sam i krenuo da nebi bio 24h u kuci, izmedju ostalog.

Nemam devojku, ne izlazim jer jednostavno ne osecam potrebu da bih izasao, a kad izadjem(par puta godisnje i to na silu i nagovor ortaka) onda mi bude super u tom trenutku, i opet kako se vratim kuci, sve krene po starom.

Posle srednje skole sam imao veliku motivaciju jer sam se bio zaljubio, sa trogodisnjom skolom i dobrim(3) prosekom sam uspeo da upisem nesto vise, upao sam na visoku poslovnu, izabrao smer koji me interesuje, super me krenulo, pa onda losiji period, pa period u kome sam se upoznao prvi put sa programiranjem i onda sam bio maksimalno posvecen tome da naucim da programiram, da mi to bude put dalje, i tako sve do ove godine kada programiram jednom u nedelji mozda, mislim da znam sve da resim, ali nista da konkretizujem.

Neko bi od vas zakljucio da sam ja lenj, ali ja mislim da sam lenj da se pokrenem, a kada se pokrenem nisam.
Ne znam kako bih vam to objasnio, tesko mi je da krenem nesto da radim, ali kada pocnem onda sam drugi covek i odradim to do kraja. Pomenuo sam i da sam na gradjevinu isao desetak puta, i ja maksimalno odradim to, na mesalici 8-12h maksimalno posveceno i bez zabusavanja. Mrzi me da krenem da programiram, a kad krenem onda mi bude super i radim taj dan, i onda dodje sutra kada bi trebalo da nastavim taj projekat i opet me tako mrzi da se pokrenem.

Fali mi motivacije za zivotom, ukratko i pojma nemam sto vam sad ovo pisem, ali eto, mozda ce biti lakse.
Pozdrav.

Verovatno te mama i tata izdržavaju, inače ne bi imao takve dileme, daj idi malo na zapad (ja bila ovog leta), pa da vidiš kako decu šutnu sa sedamnaest godina, kuš more, radi šta znaš i umeš, nećeš više na mojoj grbači da se zajebavaš i izvoljevaš.
Samo u zemlji Srbiji postoje ovakvi,ko sam- pojma nemam, gde sam-još manje znam, kuda idem- uh, teško pitanje

 

[User Friendly]

Nisam ocekivao ovako dobre odgovore poput:



i





Radio sam i ja sa biznis divilopement inteligens, to je smesno za programiranje(koje sam prvo otkacio sa dve 9 na ispitu i 2 10 na C# i ASP.NET na kol prakticnom), nije ovo nista tako jednostavno, radim bazu za turisticku agenciju(meni je sustinski najteze napraviti mov tj. izvuci iz zadatog teksta atribute, entitete, veze i dr. jer ovaj covek i kada uradis savrseno kaze ti nije ok treba jos, dakle od agencije pravim i podbazu za hotel u kom ce turisti biti cak), nije meni problem to, ja bih to lako uradio da je nekom klijentu, ali ovako nemam volje. Ali polako, mislim da se vracam u normalu. Willbebetter majkumu je Hvala.
Ova tema je vise odraz nekog stanja u kom sam u tom trenutku bio, sada mi je bolje.

- - - - - - - - - -

Uskoro cu otvoriti pejpal racun, sajt i registrovati se na elance freelance i dr. pa cu tamo nesto da probam.

Pa lepo,od toga moze da se zivi. Kad si dogurao dovde,zavrsi i to malo i posle si se barem jedne bede ratosiljao. Barem si 21 ispit polozio do sada,jos ti samo fali ta 3 da odradis i to je to.

 

[don nod]

U godinama sam kada bi vec trebalo da pocnem nesto da stvaram, apsolvent sam jedne visoke skole u Beogradu, ostalo mi 3 teska ispita i mnogo me mrzii da zapnem da ih zavrsim, skola ima veze sa IT.

Nemam posao, ponekad odem na gradjevinu sa dedom i zaradim koji dinar, uredjujem i neki sajt pa tako i tu kapne po neka hiljada, ali sve je to nista, a nisam bogatas da bi sada izmisljao sta cu.

Trenutno mi se zivot svodi na:
- 2 sata teretane 3-4 dana u nedelji
- ostatak zaglupljivanje uz televizor, komp i to je to

U tu teretanu sam i krenuo da nebi bio 24h u kuci, izmedju ostalog.

Nemam devojku, ne izlazim jer jednostavno ne osecam potrebu da bih izasao, a kad izadjem(par puta godisnje i to na silu i nagovor ortaka) onda mi bude super u tom trenutku, i opet kako se vratim kuci, sve krene po starom.

Posle srednje skole sam imao veliku motivaciju jer sam se bio zaljubio, sa trogodisnjom skolom i dobrim(3) prosekom sam uspeo da upisem nesto vise, upao sam na visoku poslovnu, izabrao smer koji me interesuje, super me krenulo, pa onda losiji period, pa period u kome sam se upoznao prvi put sa programiranjem i onda sam bio maksimalno posvecen tome da naucim da programiram, da mi to bude put dalje, i tako sve do ove godine kada programiram jednom u nedelji mozda, mislim da znam sve da resim, ali nista da konkretizujem.

Neko bi od vas zakljucio da sam ja lenj, ali ja mislim da sam lenj da se pokrenem, a kada se pokrenem nisam.
Ne znam kako bih vam to objasnio, tesko mi je da krenem nesto da radim, ali kada pocnem onda sam drugi covek i odradim to do kraja. Pomenuo sam i da sam na gradjevinu isao desetak puta, i ja maksimalno odradim to, na mesalici 8-12h maksimalno posveceno i bez zabusavanja. Mrzi me da krenem da programiram, a kad krenem onda mi bude super i radim taj dan, i onda dodje sutra kada bi trebalo da nastavim taj projekat i opet me tako mrzi da se pokrenem.

Fali mi motivacije za zivotom, ukratko i pojma nemam sto vam sad ovo pisem, ali eto, mozda ce biti lakse.
Pozdrav.

Budi srecan ja imam 26 a ne znam sto dalje, ustvari znam: neki kreten se usudio da me napravi javnom licnoscu za moj grad objavivsi moje pisane stvari sa fejsbuka privatne, zenski kreten... je*i ti meni sve ako bi ja znao da li da ga mrzim, jer to jeste velika mrznja sto ono gaji prema meni, to stvorenje, ali i zbog neopravdane stvari, ali i zbog opravdane 10% neopravdane 90%, ali i da se ne desi da bude omrazeno eto jer da nije to stvorenje to uradilo samo bi sebe unistilo, moralo je da bira... pa ga ne mrzim, izabralo je da unisti mene. Ali neka je ako mogu da budem ovlascen da bacim kletvu to i svako sledece koje tako postupi prema meni prokleto za vjeki vjekova. Amin. +. Eto tako, posto ne treba nija da budem proklet pa jesam, neko onda bude ono prokleto jos vise, kad vec nista u zivotu nema smisla idemo do kraja i do dna bezdana besmisla i mrznje neopravdane i agresije i rata kojeme kraja nema na vidiku.

 

[gost 341997]

Verovatno te mama i tata izdržavaju, inače ne bi imao takve dileme, daj idi malo na zapad (ja bila ovog leta), pa da vidiš kako decu šutnu sa sedamnaest godina, kuš more, radi šta znaš i umeš, nećeš više na mojoj grbači da se zajebavaš i izvoljevaš.
Samo u zemlji Srbiji postoje ovakvi,ko sam- pojma nemam, gde sam-još manje znam, kuda idem- uh, teško pitanje

zaboravila si na patriotizam i na onu roditeljsko-familijsku kuknjavu:

"jaooo pa gde ćeš, pa šta ti fali kod kuće, sedi tu, biće bolje, gde ćeš daleko od ognjišta svoga"

 

[Dragoljub69]

Razmazanci?
Dođu ,ponekad takvi u firmu-konkurs je stalno otvoren ,kad ih pritisne nemaština...Obićno
jedan od roditelja capne i ostane na jednom roditelju i jednoj penzijici...
Kaže da bi da proba da radi...
Šta znaš da radiš-nema pojma...
Kad saznaš-dođi,ali spremi se da se pokažeš!
Dođe s trideset i koju i nije radio nigde...Ženske su vrednije-ranije prestanu đabelebariti...
Koji vrti mob u ruci-s njim i ne razgovaramo-radi na telefonu i ćao!

 

[kapelnik]

...
neki kreten se usudio da me napravi javnom licnoscu za moj grad objavivsi moje pisane stvari sa fejsbuka privatne, zenski kreten...
je*i ti meni sve ako bi ja znao da li da ga mrzim, jer to jeste velika mrznja sto ono gaji prema meni, to stvorenje,
ali i zbog neopravdane stvari, ali i zbog opravdane 10% neopravdane 90%,
ali i da se ne desi da bude omrazeno eto jer da nije to stvorenje to uradilo samo bi sebe unistilo, moralo je da bira... pa ga ne mrzim,
izabralo je da unisti mene. Ali neka je
ako mogu da budem ovlascen da bacim kletvu
to i svako sledece koje tako postupi prema meni
prokleto za vjeki vjekova. Amin. +.
Eto tako, posto ne treba nija da budem proklet pa jesam, neko onda bude ono prokleto jos vise,
kad vec nista u zivotu nema smisla idemo do kraja i do dna bezdana besmisla i mrznje neopravdane i agresije i rata kojeme kraja nema na vidiku.

Viđi ovog đetića

 

[Dragoljub69]

Viđi ovog đetića

Ša mu fali,ša mu fali...?

 

[Ériu]

Imam 21. godinu i ne znam sta dalje...

nista ne brini, jos ce ti manje biti jasno sta sa ces sa samim sobom za koju godinu

 

[Derer]

nabodi jeeeeeee nabodi jeeeeeeeeeeeeeee

 

[Arkania]

Нaјбоље је дa се оријентишеш нa стицaње лове, постaви себи тaкaв циљ, прогрaмирaње, шверц, трговинa, небитно је, млaд си, пробaј све, тaко ћеш рaзвити и предузетнички дух, то је оно што фaли целој нaцији.

Svaka cast za komentar.
Trebalo bi ga napisatti kao grafit na svakom zidu u Serbiji


NOVA SRPSKA HIMNA>

 

[kapelnik]

Нaјбоље је дa се оријентишеш нa стицaње лове,
постaви себи тaкaв циљ,
прогрaмирaње, шверц, трговинa, небитно је,
млaд си, пробaј све,
тaко ћеш рaзвити и предузетнички дух,
то је оно што фaли целој нaцији.

Svaka cast za komentar.
Trebalo bi ga napisatti kao grafit na svakom zidu u Serbiji
...

He, he,
kad bi to moglo tako ...

Onda bismo maloj deci dali da rade i grabe od malena !
Ali to ne može !!!

Mala deca moraju da se igraju ,
mladi moraju da se vole,
zreli ljudi moraju da rade i stiču.

Ovo je program ljudskog postojanja,
stvoren pre nego što ste se ti i ccaterpillar setili da treba raditi !!!

Još je Tvorac izmislio i kazne za suprotstavljanje ovom programu - gubitak smisla života !
Pa ti vidi batice !!

 

[iamaphoney]

U godinama sam kada bi vec trebalo da pocnem nesto da stvaram, apsolvent sam jedne visoke skole u Beogradu, ostalo mi 3 teska ispita i mnogo me mrzii da zapnem da ih zavrsim, skola ima veze sa IT.

Nemam posao, ponekad odem na gradjevinu sa dedom i zaradim koji dinar, uredjujem i neki sajt pa tako i tu kapne po neka hiljada, ali sve je to nista, a nisam bogatas da bi sada izmisljao sta cu.

Trenutno mi se zivot svodi na:
- 2 sata teretane 3-4 dana u nedelji
- ostatak zaglupljivanje uz televizor, komp i to je to

U tu teretanu sam i krenuo da nebi bio 24h u kuci, izmedju ostalog.

Nemam devojku, ne izlazim jer jednostavno ne osecam potrebu da bih izasao, a kad izadjem(par puta godisnje i to na silu i nagovor ortaka) onda mi bude super u tom trenutku, i opet kako se vratim kuci, sve krene po starom.

Posle srednje skole sam imao veliku motivaciju jer sam se bio zaljubio, sa trogodisnjom skolom i dobrim(3) prosekom sam uspeo da upisem nesto vise, upao sam na visoku poslovnu, izabrao smer koji me interesuje, super me krenulo, pa onda losiji period, pa period u kome sam se upoznao prvi put sa programiranjem i onda sam bio maksimalno posvecen tome da naucim da programiram, da mi to bude put dalje, i tako sve do ove godine kada programiram jednom u nedelji mozda, mislim da znam sve da resim, ali nista da konkretizujem.

Neko bi od vas zakljucio da sam ja lenj, ali ja mislim da sam lenj da se pokrenem, a kada se pokrenem nisam.
Ne znam kako bih vam to objasnio, tesko mi je da krenem nesto da radim, ali kada pocnem onda sam drugi covek i odradim to do kraja. Pomenuo sam i da sam na gradjevinu isao desetak puta, i ja maksimalno odradim to, na mesalici 8-12h maksimalno posveceno i bez zabusavanja. Mrzi me da krenem da programiram, a kad krenem onda mi bude super i radim taj dan, i onda dodje sutra kada bi trebalo da nastavim taj projekat i opet me tako mrzi da se pokrenem.

Fali mi motivacije za zivotom, ukratko i pojma nemam sto vam sad ovo pisem, ali eto, mozda ce biti lakse.
Pozdrav.

zanimljivo slicna situacija se i desila meni bas u 21.godini,pa bi mogli ovo da nazovemo sindrom 21 godine ili sindrom pravog punoletsva. Razumem tvoju problematiku eto ja sam to doziveo pre 4 god,bio sam u nistavilu potpuno,depresija,apatija,bezvoljnost,celu tu godinu proveo sam u razmisljanju posto se neki moj predhodni svet i sistem urusio,pa sam odlucio da krenem u reformu.Budi u pokretu,imaj neki hobi,komuniciraj,ne dozvoli da neko ko je je losiji od tebe uzme sve ono sto bi ti mogao da imas.Danas prolaze drcni djilkosi,a mi finiji ostajemo razocarani.Moj savet je vremena imas da razmislis sta ti nedostaje u zivotu,postavi neke okvirne ciljeve,i neka te nista ne obeshrabri,ne odustaj kod prve prepreke,pa ni druge,trece..Vreme brzo leti evo ja ko da sam juce imao 20 god a evo sad vec pa 25,tako da ces se posle pitati kako je moguce da su tolike godine prosle tek tako,barem se bori na neki svoj nacin pa i ako ne uspes da napravis tvoj zivot onakvim kakvim zelis,barem ces biti iskren prema sebi-pokusao si,borio si se.. eto tako iz mog ugla.