- Poruka
- 4.812
U godinama sam kada bi vec trebalo da pocnem nesto da stvaram, apsolvent sam jedne visoke skole u Beogradu, ostalo mi 3 teska ispita i mnogo me mrzii da zapnem da ih zavrsim, skola ima veze sa IT.
Nemam posao, ponekad odem na gradjevinu sa dedom i zaradim koji dinar, uredjujem i neki sajt pa tako i tu kapne po neka hiljada, ali sve je to nista, a nisam bogatas da bi sada izmisljao sta cu.
Trenutno mi se zivot svodi na:
- 2 sata teretane 3-4 dana u nedelji
- ostatak zaglupljivanje uz televizor, komp i to je to
U tu teretanu sam i krenuo da nebi bio 24h u kuci, izmedju ostalog.
Nemam devojku, ne izlazim jer jednostavno ne osecam potrebu da bih izasao, a kad izadjem(par puta godisnje i to na silu i nagovor ortaka) onda mi bude super u tom trenutku, i opet kako se vratim kuci, sve krene po starom.
Posle srednje skole sam imao veliku motivaciju jer sam se bio zaljubio, sa trogodisnjom skolom i dobrim(3) prosekom sam uspeo da upisem nesto vise, upao sam na visoku poslovnu, izabrao smer koji me interesuje, super me krenulo, pa onda losiji period, pa period u kome sam se upoznao prvi put sa programiranjem i onda sam bio maksimalno posvecen tome da naucim da programiram, da mi to bude put dalje, i tako sve do ove godine kada programiram jednom u nedelji mozda, mislim da znam sve da resim, ali nista da konkretizujem.
Neko bi od vas zakljucio da sam ja lenj, ali ja mislim da sam lenj da se pokrenem, a kada se pokrenem nisam.
Ne znam kako bih vam to objasnio, tesko mi je da krenem nesto da radim, ali kada pocnem onda sam drugi covek i odradim to do kraja. Pomenuo sam i da sam na gradjevinu isao desetak puta, i ja maksimalno odradim to, na mesalici 8-12h maksimalno posveceno i bez zabusavanja. Mrzi me da krenem da programiram, a kad krenem onda mi bude super i radim taj dan, i onda dodje sutra kada bi trebalo da nastavim taj projekat i opet me tako mrzi da se pokrenem.
Fali mi motivacije za zivotom, ukratko i pojma nemam sto vam sad ovo pisem, ali eto, mozda ce biti lakse.
Pozdrav.
Nemam posao, ponekad odem na gradjevinu sa dedom i zaradim koji dinar, uredjujem i neki sajt pa tako i tu kapne po neka hiljada, ali sve je to nista, a nisam bogatas da bi sada izmisljao sta cu.
Trenutno mi se zivot svodi na:
- 2 sata teretane 3-4 dana u nedelji
- ostatak zaglupljivanje uz televizor, komp i to je to
U tu teretanu sam i krenuo da nebi bio 24h u kuci, izmedju ostalog.
Nemam devojku, ne izlazim jer jednostavno ne osecam potrebu da bih izasao, a kad izadjem(par puta godisnje i to na silu i nagovor ortaka) onda mi bude super u tom trenutku, i opet kako se vratim kuci, sve krene po starom.
Posle srednje skole sam imao veliku motivaciju jer sam se bio zaljubio, sa trogodisnjom skolom i dobrim(3) prosekom sam uspeo da upisem nesto vise, upao sam na visoku poslovnu, izabrao smer koji me interesuje, super me krenulo, pa onda losiji period, pa period u kome sam se upoznao prvi put sa programiranjem i onda sam bio maksimalno posvecen tome da naucim da programiram, da mi to bude put dalje, i tako sve do ove godine kada programiram jednom u nedelji mozda, mislim da znam sve da resim, ali nista da konkretizujem.
Neko bi od vas zakljucio da sam ja lenj, ali ja mislim da sam lenj da se pokrenem, a kada se pokrenem nisam.
Ne znam kako bih vam to objasnio, tesko mi je da krenem nesto da radim, ali kada pocnem onda sam drugi covek i odradim to do kraja. Pomenuo sam i da sam na gradjevinu isao desetak puta, i ja maksimalno odradim to, na mesalici 8-12h maksimalno posveceno i bez zabusavanja. Mrzi me da krenem da programiram, a kad krenem onda mi bude super i radim taj dan, i onda dodje sutra kada bi trebalo da nastavim taj projekat i opet me tako mrzi da se pokrenem.
Fali mi motivacije za zivotom, ukratko i pojma nemam sto vam sad ovo pisem, ali eto, mozda ce biti lakse.
Pozdrav.
