Seneka: "Patimo više u imaginaciji nego u stvarnosti."
- Fizički svet je dinamičan. U njemu postoji stalna promena koja se odvija po stabilnim, tačno odredjenim zakonitostima koje se mogu izračunati, proveriti i predvideti. Samim tim predstavljaju osnovu logike, zajedničke realnosti i sporazuma.
Za razliku od univerzalnih, nepromenljivih zakonitosti u objektivnom svetu, subjektivne svesti ljudi su fleksibilne i različite. Raznolikost i konstantna promena stvara drugačije momente/dešavanja/situacije i time stimuliše razvoj inteligencije jer se moraju pronalaziti adekvatne reakcije na njih. Za to je potrebna neprestana nadgradnja znanja ili učenje, eksperimentisanje, sticanje iskustava, emocionalni i duhovni rast kao i imaginacija.
Reč imaginacija potiče od latinske reči imaginatio i ima značanje stvaranja mentalne slike/ideje/koncepta spoljašnjeg sveta. Ta sposobnost je veoma značajna. Daje umu mogućnost da istražuje, da se ne ograničava samo onim što je trenutno ispred njega, već da prodire dublje i dalje i otkriva skriveni potencijal i način njegove realizacije.
Za takvu imaginaciju se, obično, kaže da je dalekovida i da ide "ispred vremena". Ne zadržava se samo u sadašnjosti već postavlja ciljeve i stvara viziju budućnosti. Kroz nju detaljno razradjuje plan, predočava eventualne prepreke koje zahtevaju pripreme i intervenciju da bi se na vreme otklonile itd.
Taj "let i odlazak" u budućnost je uvek u saglasnosti sa realnošću. Nije beskorisno gubljenje vremena, već je sastavni element napretka i ostvarenja plemenitih, konstruktivnih ciljeva, želja i snova. Predstavlja izazov koji unese više živosti, entuzijazma, nade i smisla u sadašnjost.
Medjutim, ne rezultira svaka imaginacija napretkom niti ulepša život. Neka stvara patnju i regres. Problem nastaje kada dodje do razmimoilaženja subjektivnosti i objektivnosti/realnosti, odnosno kada ego postane preterano subjektivan i ignoriše činjenice. Senekina izjava se odnosi na tu imaginaciju. U njoj se, zaista, više pati nego u stvarnosti. Šta je uzrok tako različitih imaginacija?
Drugačiji unutrašnji stav i konekcija ega. Kada se suoči teškoćom zdrava ličnost ne paniči nego se nastoji sabrati. Zna da će tako lakše dopreti do duhovnog potencijala/mudrosti/intuicije/inspiracije i nadahnuti misli novim uvidima. Tek s proširenim razumevanjem postane jasno šta treba činiti da bi se postigao najbolji ishod ili bar ublažile neprijatne posledice.
Ali, ako ego ostaje samo u nižoj podsvesnoj sferi dolazi do njegove dezintegracije. Mašta postaje ograničena i bolesna. Zarobljena iracionalnim strahovima, predrasudama i zabludama. Zbog toga nepravilno tumači i unutrašnja i spoljašnja zbivanja, pa nije u stanju da nadje izlaz. Stvara bezrazložne brige, zamišlja najgore ishode i katastrofe koje se toliko osnaže i preokupiraju da potisnu zdrav razum i realnost ili ono što se stvarno dešava i što se može desiti.
Naravno, postoji i prijatno maštanje-fantaziranje i udaljavanje od realnosti. Ono pomaže da se izbegne suočavanje neprijatnim činjenicama i preuzme odgovornost i zalaganje za promenu disfunkcionalnog načina života. Medjutim, to se uvek osveti jer kasnije rezultira nepovoljnim i neželjenim posledicama koje su se mogle izbeći da se na vreme preduzela inicijativa.
- Fizički svet je dinamičan. U njemu postoji stalna promena koja se odvija po stabilnim, tačno odredjenim zakonitostima koje se mogu izračunati, proveriti i predvideti. Samim tim predstavljaju osnovu logike, zajedničke realnosti i sporazuma.
Za razliku od univerzalnih, nepromenljivih zakonitosti u objektivnom svetu, subjektivne svesti ljudi su fleksibilne i različite. Raznolikost i konstantna promena stvara drugačije momente/dešavanja/situacije i time stimuliše razvoj inteligencije jer se moraju pronalaziti adekvatne reakcije na njih. Za to je potrebna neprestana nadgradnja znanja ili učenje, eksperimentisanje, sticanje iskustava, emocionalni i duhovni rast kao i imaginacija.
Reč imaginacija potiče od latinske reči imaginatio i ima značanje stvaranja mentalne slike/ideje/koncepta spoljašnjeg sveta. Ta sposobnost je veoma značajna. Daje umu mogućnost da istražuje, da se ne ograničava samo onim što je trenutno ispred njega, već da prodire dublje i dalje i otkriva skriveni potencijal i način njegove realizacije.
Za takvu imaginaciju se, obično, kaže da je dalekovida i da ide "ispred vremena". Ne zadržava se samo u sadašnjosti već postavlja ciljeve i stvara viziju budućnosti. Kroz nju detaljno razradjuje plan, predočava eventualne prepreke koje zahtevaju pripreme i intervenciju da bi se na vreme otklonile itd.
Taj "let i odlazak" u budućnost je uvek u saglasnosti sa realnošću. Nije beskorisno gubljenje vremena, već je sastavni element napretka i ostvarenja plemenitih, konstruktivnih ciljeva, želja i snova. Predstavlja izazov koji unese više živosti, entuzijazma, nade i smisla u sadašnjost.
Medjutim, ne rezultira svaka imaginacija napretkom niti ulepša život. Neka stvara patnju i regres. Problem nastaje kada dodje do razmimoilaženja subjektivnosti i objektivnosti/realnosti, odnosno kada ego postane preterano subjektivan i ignoriše činjenice. Senekina izjava se odnosi na tu imaginaciju. U njoj se, zaista, više pati nego u stvarnosti. Šta je uzrok tako različitih imaginacija?
Drugačiji unutrašnji stav i konekcija ega. Kada se suoči teškoćom zdrava ličnost ne paniči nego se nastoji sabrati. Zna da će tako lakše dopreti do duhovnog potencijala/mudrosti/intuicije/inspiracije i nadahnuti misli novim uvidima. Tek s proširenim razumevanjem postane jasno šta treba činiti da bi se postigao najbolji ishod ili bar ublažile neprijatne posledice.
Ali, ako ego ostaje samo u nižoj podsvesnoj sferi dolazi do njegove dezintegracije. Mašta postaje ograničena i bolesna. Zarobljena iracionalnim strahovima, predrasudama i zabludama. Zbog toga nepravilno tumači i unutrašnja i spoljašnja zbivanja, pa nije u stanju da nadje izlaz. Stvara bezrazložne brige, zamišlja najgore ishode i katastrofe koje se toliko osnaže i preokupiraju da potisnu zdrav razum i realnost ili ono što se stvarno dešava i što se može desiti.
Naravno, postoji i prijatno maštanje-fantaziranje i udaljavanje od realnosti. Ono pomaže da se izbegne suočavanje neprijatnim činjenicama i preuzme odgovornost i zalaganje za promenu disfunkcionalnog načina života. Medjutim, to se uvek osveti jer kasnije rezultira nepovoljnim i neželjenim posledicama koje su se mogle izbeći da se na vreme preduzela inicijativa.
