Има у души...

Има у души мојој ожиљак који само у сну боли.
И не знам од ког бола он је остао, и да ли је то било јутро или сутон кад се урезао у моју душу...
Од свега осташе само успомене од којих се побећи не може. Чак и када би знали пут што води у заборав, ми не би пошли њиме. Већ се увек истом стазом враћамо што води до мора успомена. И уронимо у те таласе који нас милују, носе, вуку у дубине...И пловимо,пловимо ка оним неким далеким, недостижним обалама што нас сваке ноћи зову и маме. И онда се одједном пробудимо, јер се уплашимо да ћемо потонути у том усковитланом мору успомена. А кад се погледамо у огледало...видимо испод очију неколико ситних капи...блиставих...сланих...
Десанка Максимовић

 

[zxy]

Ima u duši dabome tamo se sve skladišti kao u kompu ali to je tema za poznije godine.Dok je čovek mlad on sakuplja materijal,dabome i ožiljke,i treba tome da se posveti.A kad dodje vreme za uspomene e tada se mnogo šta menja izmedju ostalog i samo vreme pa uspomene i nisu prošlost nego postaju sadašnjost.Ali tebi preporučujem carpe diem.

 

[gost 62566]

 

[hakim bej]

 

[lejla.al.dbuni]

Sve sto je zivo,svoj oziljak ima...