truthSeeker
Primećen član
- Poruka
- 862
kad bi svi Srbi rešili da štede samo u dinarima i da prednost uvek daju robi proizvedenoj u Srbiji, Srbijia bi postala ekonomski višestruko jača preko noći....
nije to nešto što bi trebalo raditi samo zbog patriotizma...računica običnog čoveka je jednostavna...ulažući na taj način u svoju valutu i svoju privredu a ne u tuđe, ulaže se u svoju buduću penziju, u šanse svoje dece i unuka da se zaposle i rade za pristojnu platu, u to da nam i komšija živi bolje a i mi....treba pokrenuti medijsku kampanju koja će objasniti ovo običnim ljudima....
da bi postali ekonomski tigar pomoglo bi mislim i nešto kao sledeće:
- kad bi se iz javnih preduzeća isterale partije i doveli uspešni menadžeri i biznismeni (kao u aktuelnom eksperimentu sa Železnicom), uopšteno profesionalni i pošteni menadžment je bitan za uspešno privređivanje a ne svojinska struktura...državne firme mogu biti mnogo uspešnije od privatnih.. a mnogo su korisnije za državu jer mogu da se usmere u državi korisne pravce (i da se direktno puni budžet, i da se
- da se podstakne razvoj malih i srednjih preduzeća država ne treba da ljudima koji bi da postanu preduzetnici nudi (samo) subvencionisane kredite nego pre svega znanje o tome kako napraviti i uspešno voditi preduzeće, ali konkretno: koje su delatnosti deficitarne u Srbiji, kako za tu i tu delatnost izgleda proizvodni proces, koliko treba uložiti u mašine, koje mašine, koliko ljudi treba zaposliti minimalno koliko optimalno, koliki su troškovi, koliki profit i rizik.... ...
ima ljudi koji imaju novac ali ne znaju u šta da ga ulože osim u kafiće, pekare, apoteke, restoran ei kockarnice...a to što smo zemlja sa najviše pekara, apoteka, kafića i kockarnica po glavi stanovnika teško može da proizvede privredni bum čak i ako svi doručkuju u pekarama, kljukaju se svim mogućim i nemogućim lekovima, sede po ceo dan u kafićima.......para treba da se vrti, ali treba nešto i da se prozvodi... dok god je uvoz veći od izvoza mi živimo od kredita...a to više ne može jer smo pred bankrotom...
- treba prevaspitati menadžment u javnom sektoru...kroz obuku koja bi se obavljala odozgo nadole...neka angažuju nekoliko vrhunskih menadžera koji će sistematizovano znanje preneti ljudima u vladi...a ovi neka organuizuju prenos praktičnog znanja do svih nivoa menadžmenta u javnom sektoru...
- u skladu sa prethodnim treba na nivou države stvoriti / revitalizovati institute koji će da prikupljaju znanje o praktično upotrebivim tehnologijama i o tome kako napraviti profit od tehnološkog znanja ...npr. novi materjali i pravci u građevinskoj industriji, smart home tehnologije, mašinska industrija, robotika, razni proizvodni procesi, ...problem sa privatnim sektorom je da su i praktična znanja privatna....država da bi opstal atreba da ulaže u znanje ali u praktično znanje koje donosi profit....a ne u stanove i projekte za "naučnike" i naučnike koji se bave crnim rupama i kvarkovima, u članstva u skupim organizacijama...ulaganje u znanje je ulaganje u znanje o praktično primenjivim profitabilnim tehnologijama...crne rupe i božanske čestice neka istražuju one zemlje koje ne znaju šta će sa parama svojih poreskih obveznika...
i zašto da ne država treba da ulaže, da osniva preduzeća...pre svega da ulaže u najprofitabilnije izvozno orjentisane strateški bitne grane ..
ne kao poklon privatnom sektoru nego kao profitabilna organizacija koja može da puni budžet...neka za početak gde ne može bez toga bude i kroz zajedničke investicije sa renomiranim svetskim firmama koje imaju dobar menadžment...
.u šta uložiti prvo? npr. proizvodnja hrane i prehrambena industrija...našim seljacima proizvode otkupljuju strani nakupci za male pare....prehrambena industrija...to nije bog zna kakva tehnologija...što bi vlasnici bili uglavnom privatnici i to još stranci (tipično Hrvati)...evo PKB uspešno posluje...što je teško napraviti novi Štark, Pionir, Frikom, Bambi...šta god...
dalje uložiti u preduzeća koja će proizvoditi mašine za sve grane industrije..onda sa njihovim proizvodima osnivati fabrike... korak po korak, a ne sa kreditima i grandomanskim ulaganjima...sa profitom manjeg preduzeća širiti na nova preduzeća... reindustrijalizacija....jer bez industrije nema privrede...jer proizvodi moraju da se uvoze a nema šta da se izvozi...što znači život na kredit...
- dalje ako postoji neki strateški proizvod čija cena je trenutno niska na tržištu _(bakar, čelik, gvožđe, zlato, retki metali...) pa umesto da država plaća nerad, neka plaća proizvodnju po otkupnoj ceni većoj od tržišne onoliko koliko je potrebno da se pokriju troškovi proizvodnje...i neka skladišti proizvod u strogo nadzirana skladišta... kada cena na tržištu skoči neka prodaje sadržaj skladišta...na taj način država ima bafer koji amortizuje negativne efekte tržišta....i umesto da finansira gubitke, ona dugoročno pravi profit....
- zakonom zabraniti da privatni kapital i naročito strani kapital može da eksploatiše rudna bogatstva....to su resursi države...a ne da niču fantomske kompanije koje istražuju rude na osnovu pokradenih prethodnih istraživanja društvenih firmi iz vremena komunizma...ili da nam ministri nude priče o tome kako su prljave tehnologije dobre za nas...
- neka se u javnom sektoru za nabavke prednost uvek daje domaćim proizvođačima (npr. za vozni park Ikarbus, Fiat, FAP, za nameštaj Simpo. za hranu domaće firme..) i to pre svega onim u potpunom ili delimičnom državnom vlasništvu (a od kojih se treba zahtevati da im se proizvodi strogo pridržavaju standarda da bi uopšte stekli pravo da prodaju)
- dalje ukinuti tendere za javne nabavke..tu se najviše krade...ako fpotrebn mašinu proizvode jedino firme A, B, i C iz Amerike, Engleske i Rusije ne vidim zašto bi se na tenderu takmičili preprodavci D, E i F iz Srbije koji preprodaju proizvode firmi A, B i C po višestruko većim cenama...neka lepo zaduženi menadžer napravi analizu, istraži tržšte, napiše argumente za i protiv za sve relevantne proizvode na tržištu i donese odluku gde odnos cena - kvalitet najbolje zadovoljava potrebe.... dakle kupuje se direktno od proizvođača...
slično je i sa tenderima za javne radove....ako je javno preduzeće onda neka da posao javnom preduzeću čiji profil najviše odgovara potrebama posla...nije sve u ceni...čemu autoput kome asfalt mora da se menja svake 2 godine, novi trotoar koji se raspadne za godinu dana i slično...ono što je kratkoročno jeftinije često je dugoročno skuplje..i to nekad i namerno...da bi neko mogao da se ugrađuje svake godine umestzo svakih 10 godina...
- treba maksimalno iskoristiti povoljne trgovinske sporazume sa Rusijom i drugim zemljama, po cenu odustajanja od EU puta... EU sama po sebi ne znači blagostanje...a znači gubitak mogućnosti vođenja sopstve ekonomske politike.... ne propadaju Španija, Grčka i drugi zbog svetske ekonomske krize nego zato što su se odrekli ekonomskih instrumenata (svoja valuta, carine, pravila o javnim nabavkama...) kojima su mogli da zaštite svoju privredu od jeftinijih a u početku i neretko kvalitetnijih proizvoda iz npr. Nemačke
- uložiti u odbranu od poplava i u vojsku...bolje sprečiti nego lečiti...povećati broj vojnika...naročito inženjeriju...dati inženjeriji da izvodi profitabilne radove i da tako i sam azarađuje i jača i stiče iskustvo u miru da bi mogla da se nosi sa vanrednim situacijama....uložiti u vojnu industriju...npr. dati FAP vojnom kompleksu....više izvoziti ali i naoružavati vojsku i povećavati broj vojnika....sadašnji broj ne može da brani ni 5 sela a kamoli Srbiju...ne, terorizam nije najveća opasnost za Srbiju...ovde malo malo pa izbije rat...
- stvoriti radnu, konstruktivnu, realno optimističnu atmosferu... ukazati da su defetizam i depresija i malodušnost i sklonost da se krive drugi i da se misli samo na sebe uzroci a ne posledice problema...oformiti tim vrhunskih psihologa koji će se baviti duševnim zdravljem nacije
- usmeriti tajne službe da se bave proučavanjem ekonomskih tokova...
- organizovati državu kao optimalan sistem koji uopšte ne zavisi od političara koji preuzmu vlast...
- umesto glasanja za stranke kad je to moguće u izbornom sistemu dati prednost glasanju za ljude
- sprečiti po svaku cenu dalju centralizaciju (čitaj beogradizaciju) zemlje ...prvi korak u tom smeru je udobna, brza i jeftina železnica koja bi omogućila da ljudi koji žive u unutrašnjosti rade u Beogradu i obrnuto, da biznismeni udobno putuju do manih centara..ulagati u manje centre, naročito u retko naseljenim rubnim delovima zemlje.. .uložiti u seoske centre...omogućiti da život na selu postane nešto prihvatljivo i poželjno i popularno a ne ismejano među mladima....
- po svaku cenu braniti zemlju od GMO hrane..uložiti u kontrolu zasada.....obratiti pažnju na uvoz stočne hrane...mesa... orjentisati se na proizvodnju i izvoz zdrave hrane...
- legalizovati marihuanu i proizvoditi je na državnim gazdinstvima i izvoziti zemljama koje su npr. legalizovale upotrebu ali ne i proizvodnju...i osnovati turističke centre gde će biti u slobodnoj prodaji... nemilosrdno se obračunati sa narko mafijom i suzbiti u potpunosti trgovinu i upotrebu teških droga velikim zatvorskim kaznama...
itd..itd...
ko hoće nađe put, ko neće kuka kako mu je teško...
Poslednja izmena:
